Desilo se na mom prvom dunavskom pecanju soma da je izbio rat na nebu. Dobro se sećam tog letnjeg popodneva, kad smo drugar i ja zabacili na Dunavu. I to na kamenom jezičku „Rajterovog kamena”, na pecaroškom mestu iza Bezdana do kojeg smo se dobrih kilometar i po probijali kroz rukom prirode oblikovu džunglu. Prvo se sa zapada pojavio neki grubosivkasti oblak veličine pesnice, a koji se brzo približavao i širio. Nebo je uskoro počelo dubokim glasom mumlati da bi se grmljavina pojačavala. U tren su utihnule ptice i priobaljem je zaorao predvetar. Nebo se smračilo, a mirno, zelenkasto vodeno ogledalo postalo je modro. Olujnim vetrom bičevani talasi su nas neprijateljski zapljuskivali. Osećao se elektricitet u vazduhu. Dlake na ruci su se uspravile, oči su nam se napunile prašinom i peskom. Oko nas je drveće škripalo, pucketalo, lomilo se granje, padala su stabla. Izbio je rat na nebu.

Munje su šišteći, u ledenoj zaslepljujućoj svetlosti parale crno nebo i udarale uz zaglušujuću tutnjavu čas bliže čas dalje od nas. Jedva smo uspeli da vežemo kanapom štapove i dok smo bežali sa kamenog jezička prema obali na nas se sručila provala oblaka. Bili smo tada manji od makovog zrna, jer u blizini nigde nije bilo pogodnog skrovišta. U kola nismo smeli da sednemo plašeći se da će nas zgnječiti neko padajuće stablo. Da nas ne bi pogodilo neko drvo, na metar od Dunava, izabrali smo udubljenje u podnožju kamenog zida. Čučnuli smo, glavu sabili izmedju kolena i čekali.

I kako je nevreme došlo, tako je i otišlo. Iz plavog neba ponovo nas je obasjalo sunce, ptice su zapevale, a moj drugar i ja smo se pogledali. Ovoga puta smo se izvukli. Na obali, usred bojnog polja upravo okončane nebeske bitke, trebalo nam je dosta vremena da se smirimo. To se desilo pre dvadesetak godina, od onda poštujem neizrecivu snagu prirode.

Da li je udar groma koban?

Svake godine u svetu od groma strada blizu 3.000 ljudi. U procentima iskazano, najučestaliji su smrtni slučajevi prouzrokovani udarom groma upravo u letnjim mesecima. Po statističkim podacima: 21% u junu, 30% u julu i 22 odsto u avgustu. A nezgode su se dešavale u čak 70% slučajeva između podneva u šest sati popodne. Da ne bi postali i mi deo crne statistike, evo nekoliko saveta kako da izbegnemo opasnost od udara groma na pecanju.

Pre odlaska na pecanje nije naodmet da poslušamo vremensku prognozu. Zapamtite: nije vredan nijedan eventualni kapitalac da zbog njega rizikujemo život. A kad smo već na pecaroškom mestu obratimo pažnju: kada se zadesi kod lepog vremena i vedrog neba da se brzo pojavljuju krupasti oblaci, ili se začuje udaljena grmljavina, ili se primećuje pad pritiska, to su predznaci koje nas opominju. Da bismo izbegli opasnost, znajmo da je tada vreme za polazak kući ili bar u potragu za sigurnim zaklonom.

A ako nas zatekne nevreme?

Ako smo u mogućnosti da se povučemo pravovremeno u siguran zaklon, u kuću s gromobranom, ili u auto koji nije kabriolet, obavezno to i uradimo! Ako smo se zatekli u kolima, ne dodirujmo metalne delove i ona će nas zaštititi kao Faradejov kavez. Ako za vreme grmljavine u blizini nema ni kuće ni auta, izbegavajmo grebene i otvorene ravne poljane. Ne treba ostati ni u blizini usamljenih stabala ili pod njima. Zapamtimo: metal izuzetno privlači munju. Zato u slučaju nepogode treba biti što dalje od žičanih ograda, električnih vodova, metalnih stubova, antena… U jami potražimo zaštitu ukoliko je ona duboka bar metar i po.

Kada smo se sklonili, poželjno je da čučnemo sa sklupčanim rukama i nogama, da bismo dodirivali tlo samo u jednoj tački. Ispod đjona obuće ili čizme stavimo neki izolacioni materijal (suv kamen, kišnu kabanicu...) debljine od deset do trideset santimetara. A glavu savijmo između kolena.

Zapamtimo i to da bezbedan čamac ne postoji, bilo da je on od plastike, drveta ili drugog materijala. Na vodi je čamac samo isturena tačka, i po kiši, onako mokar načisto se nudi da postane mesto pražnjenja.

Statistika kaže da na zemlji istovremeno znaju da besne dve-tri hiljade oluja iz kojih izbija oko sto munja u sekundi, od kojih jedan deo zna da udari u površinu zemlje. Inače, po mapi udara gromova koju je pripremila američka svemirska stanica NASA najviše seva i grmi u Indiji, na jugu Sahare, u Jugoistočnoj Aziji, u Južnoj i Srednjoj Americi kao i u Sjedinjenim Američkim Državama.

Gromovi inače najžešće tuku prostor oko linije ekvatora, gde se vazduh učestalo diže uvis, i gde ima najviše kiše. Tamo na kvadratnom kilometru zna da udari grom i po 70 puta godišnje. Na našu sreću mi nismo tamo, bar što se vremenskih nepogoda tiče, već u Evropi, a tu prosek udara groma u površinu zemlje je negde oko 1,5. Ipak nas to ne sme opustiti, jer se i kod nas nesreće dešavaju..

Zato oprez - ako meteorolozi najave oluju i grmljavinu, najsigurnije je odložiti pecanje i ostati kod kuće. Jer ima dana za megdan. Što je sigurno – sigurno je.

Nevremena sa grmljavinom uskoro stižu. Zato nije naodmet imati u vidu da ova prirodna pojava može i nas pecaroše da iznenadi. Baš na vodi, dok sedimo iza štapova.

Ištvan Kazi