(Težina je zauvek ostala nepoznata)

Kad sam bio mlad, nisam znao za „uhvati i pusti“. Ali sam ga pustio... ili je on mene?! Elem, ovako je bilo: Pecao ja u Petrovaradinu, nizvodno od „Žeželja“. Bilo nas je više, ali ja zaspao, previše pipa popio, a mene već od dve gajbe ’vata – ostali otišli. Zabacio moćne Germine sa Kvikovima 4001 i po 200 metara Platila 0.50mm. Udica sa dva durboka, seprembar 90-te beše. Rat tek što nije. Drakulić se još nije ni verio. Tek, zaspao ja na panju snom pravednika, uzdao se u zvonceta jebena!

Kad, trgnem se u neko doba, i zapanjim: oko mene sve neka svetla, silna, ko „Beograd na vodi“! Ja bunovan, ne mogu da se opasuljim – letim nizvodno Dunavom ki sas gliser! Ki da me Acke VK iz Niš vozi sas Sajam u ribolov (sas Toma Carp „bezalkokhilni štand“ beše – neki Jager smo pili - ki pelinkovac, ali slađ)i, a preko nepostojeći mostivi. I ondak skontam: to je mene, bre, somina isčupala komplet s panjem i odvukla do Beograda! Userem se od straha: noć, nasred Dunava sam, sam, sa monstrumom na uzdi, a zver me vuče i ne posustaje. Kontam, taj će me odvući do Tekije... Ili još gore – do kapije prevodnice u HE „Đerdap“... a pasoš nisam poneo – jedino imam dozvolu RSV – oni revnosno kontrolišu. Kud ću, šta ću, stisnem petlju. Ja Lala, kukvica iz Južnog Banata.

Stisnem guzicu i zveknem mu „šabačku“. Znam da takvoj zveri ta kontra nija ništa, ali nadao sam se da mu se udica „Mutadova kovanica“ zabola u neki erogeni deo. Tek, ukoči som u mestu i, zbinjen, okrenu se – pa propliva pored mene?!

Merkam ga, u mraku mu se leđa belasaju ko ruska „Tajfun“ podmornica. Dobro de, serem – u strahu su velike oči. Ali bar 4 metra ima, ako ne i svih 5. Težina... nepoznata! Ali polak tone ima, minimum. Žao mi Quicka, a još više Germine, ipak cigarom precvikam najlon i bacim mu se na pleća. Znam, zaroniće sotona, udaviće me – ali i ja se borim za život! Ako je jači, pametniji nije! Zajašim ga i ukebam za – brkove!

Kad je taj đipio! Tu smo znači, rode – potegnem za „kajase“ – on „izglisura“. Ja samo držim pravac, sledim tok Dunava - uzvodno. Jedino sam se plašio da ne skrene u Tisu, pa me odvuče u novobečejsku prevodnicu – tamo su još veći! Znam, pecao sam ih – ali sa Kvikovima 5001, qrac je DAM 4001. bio dovoljan.

Piči on, a meni se puši! Nekako, jednom rukom, upalim i zadimim, lakše mi bi – jednom rukom vozim, drugom dimim, ma milina. Skoro nirvana. Samo se sad plašim da u tolikoj brzini i NS ne profulamo, pa da zaglavim u Mađarskoj – a pasoša nemam. A Mađari kad otkrijedu da u džepu imam kutija cigarate... streljadu. Namrtvo. Ma, proću ću ko onaj jadnik iz „Ponoćnog ekspsesa“ Alena Parkera. Sav se naježim kad se toga setim, jer Madžari su još 1990. bili EU, gospoda bre. Jer tada nije bio Orban gazda...

Buljim u mrak, brzina velika, beli zapenušani trag iza nas, svici od cigare lete ko novogodišnje prskalice, kad... moj Novi Sad. Prepoznah ga po Đavi osvetljenoj, ali još više po soliterima oficirskim na keju – svetlidu ko da muževi svoje suprige u po noći bijedu. Samo još jedno skretanje mi trebalo – da u toj brzini pravo pored „Špica“ ne produžu u kanal D-T-D i da me sarani u prevodnici.

Kontam gde je Dunav najuži i tu, pored „Trofeja“, ga odjebem - plivaj igumane, jebem ti i pecanje i somove!

E, da sam, tada, imao „Formax“ pribor – kurac bih ga pustio!

Dragan Jovanov Glod

P.S. Posle čitam na Fejsu da ga je moj stari drugar, Sale Drakulić... izgrabuljao. Iskreno, ne verujem, Sale se tim sredstvima nikad nije služio. A i da jeste, priznao bi – njega ništa nije sramota! Sve priznaje. Jer zdravo vole pecanje! Ko i Maćika, Zevs, Tarzan... i ostali moji „kenguri“.

P.P.S. Posle mi zinulo dupe alavo, malo mi somova s Tise i Dunava, nego na Ebro išao. Sedam puta bio (ili osam?), pare trošio a loše pivo pio. Potom se doselio i El Sale (za Ebro u "Trofeju" saznao), koji me je naučio šta je podnišljivo špansko pivo. Ali i on se s Ebra odselio.. Novi se doselili.

Ali sve je uzalud! Glod je najvećeg upecao, iako ga nije uslikao. Ali ga je pustio! Nije ciglu za najlon vezao pa štap sponzorski savijao, ko „kengur“. Kod Gloda je sve „Sasvim prirodno“. Jer ne vole da laže ni kad je trezan.

Ume, ali ne vole. Jer ga je sramota. Zna da ga gledate, ili čitate, i da... shvatate!