Za poneke je internet, a posebno Fejsbuk, sredstvo za beg iz anonimnosti, udealno mesto za eksponiranje i samoreklamiranje. Za druge je najvažnije besplatno reklamiranje. Prvi obično imaju „profile“ i „prijatelje“, a drugi „stranice“ i „lajkere“. I sve bi bilo ok da ne postoje „grupe“...
Jer grupu može svaka šuša da osnuje, ali malo njih može da je kontroliše. Posebno ukoliko želi brojnu grupu. Tada mora da trpi svakojake komentare i nebulozne fotografije, sve u cilju što veće posećenosti. Kao da ja kvantitet ikada predstavljao kvalitet. Obično je obratno – što manja grupa tu su pametniji. Tako je to svuda u svetu, posebno u medijima – što gledanije, čitanije ili posećenije to primitivnije. Jer su primitivci najbrojniji!
Ali i najrevnosniji – ti će redovno, svakodnevno, zatrpavati grupu svojim nebulozama, sve u iluziji da će postati „slavni“. Komplekse je najbolje opisao Frojd, a najočitiji primer je baš internet, prvenstveno Fejsbuk – to svojevrsno ogledalo ispraznosti.
Dobro, i ja koristim net, pa i Fejs. Ali najviše Google – guglam da pronađem neki podatak, da naučim ono što ne ne znam. Naravno, član sam i brojnih grupa (u neke sam se sam upisao, u druge su me ubacili bez mog znanja, bez pitanja), iz raznih oblasti, ne jedino pecaroških. Jer meni pecanje u životu nije najvažnije – više volim druženje. Pecanje za mene nije leb nasušni! A više volim čitanje, slušanje muzike, sport i brojne druge hobije.
Nažalost, čitajući ovih dana pecarošle rasprave o tome „ko je kome nanu naninu“ i ko je koliko upecao a nije pustiJo, ili nije upecao ali je sve pustiJo, dođe mi da se ispišem iz nekih grupa. Jer sve sam go „kengur do kengura“ – svi sanjaju da kad porastu budu Blafovi. Ali nisu lafovi, pa se pritome služe svim sredstvima: opanjkavaju, vređaju, psuju... čak i familije pominju?! Nekulturno do bola, primitivno do jaja, rat pecaroški na Fejsu traje. I što je više govana, tj. idiJotski nepismenih komentara, tim je veća poseta. Jer bi mnogi da seire što je Mileva oplela... Milevu?! Impotentni skotovi su oduvek jedino mogli da vire kroz ključaonice. Uostalom, jedino pubertetlije mere čiji je veći.
I tako publika diže buku, stvara galamu, ko i uvek. Jer pravi igrači ćute...
Svesni su toga, i te kako, samoreklameri, nisu glupi. Oni su uglavnom nevaspitani, nekulturni, neobrazovani i nepismeni – ali im je „slava“ najvažnija, važnija od svega, pa će i negativnu kritiku trpeti samo da ih spominjete. Jer za njih je zaborav – smrt.
Stoga, ubijte ih – ne pecajte se na njihove provokacije. Znaju takvi da je i negativna reklama – reklama, pa namerno provociraju. Oni se najviše plaše zaborava, jer znaju da su niko i ništa, čak i kada imaju (po)nešto. Ne odgovarajte na njihove komentare, prozivke i fotografije – ignorišite smorove. Samo tako ih možete ladno eliminsati. A njih naučiti pameti.
Možda će tako, kad-tad, tako i postati ljudi - iako su... ribolovci!
Nažalost, često su najbolji ribolovci i najveći krilovci. Jer su fanatici, znaju gde je riba i naći će je uvek, na bilo koji način. Ti su stalno na vodi, pa se ne možete meriti sa njima Vi, koji imate obaveze, posao i porodicu, a nemate vremena. Mnogi ni novaca. Stoga ostanite to što jeste - pecaroši. Neka oni budu bolji ribolovci - jer Vi ste bolji ljudi. Ta nije valjda da se količinom ulovljene ili pokradene ribe meri ikakav uspeh?! Kada hobi prestane da bude pasija i postane manija, tada je to već ozbiljan slučaj, težak mentalni poremećaj.
Grupa može biti i fino društvo, ali i razularena rulja. Stoga je neophodan ular: administator i moderator. Grupa sama po sebi nije loša, ukoliko ima razumne vođe i civilizovane osnivače. Uostalom, stranica trofej.info ima tek nešto preko 3000 lajkova, ali sajt www.trofej.info ima preko 80.000 jedinstvenih posetilaca – 80 hiljada različitih čitalaca iz raznih zemalja. Dokaz da kvalitet, ipak, vremenom postiže zavidan kvantitet. Iako, ruku na srce, za mene nikad kvantitet nije bio cilj, jer sam kvalitet cenio prvenstveno po nivou tekstova, fotografija i čitalaca. Inače bih stvorio nešto žuto, veoma posećeno i profitabilno, samo što je meni žuto sinonim za govno.
Dragan Jovanov Glod