Zasuti pričama o gotovo neverovatnim populacijama štuke na severnoameričkom kontinentu, gotovo da smo zatečeni činjenicom da čak ni na takvim vodama nije baš lako uloviti kapitalne primerke. Jedan od ribolovaca koji se ne skida sa kanadskih voda u kojima caruje takozvana severna štuka je i Ken Bejli (Ken Bailey). Pokušavajući da što jednostavnije objasni kompleksnost lova ove vrste ribe Ken napominje kako će većina ribolovaca bez razmišljanja utvrditi da je najlakše uloviti upravo štuku, ali i da je to istovremeno riba koju je najteže konstantno uspešno loviti! A kad ribolovci sa severa američkog kontinenta to kažu onda, pre svega, imaju na umu veliku štuku, kapitalni primerak preko metra dužine!

Naime, severna štuka je jedna od najrasprostranjenijih riba u Kanadi, cenjena kao lovina sportskih ribolovaca. Manje štuke su, kako to kaže Ken, “robovi svojih stomaka i genetski predisponirane da napadaju sve živo”, a tako postaju i lak plen sportskih ribolovaca. Međutim, to baš i nije slučaj sa njihovim znatno starijim rođakama. Saveti Kena Bejlija za učestale ulove upravo takvih štuka sadržani su osam, relativno kratkih poglavlja, će, verujemo, pomoći i našim ribolovcima na domaćim vodama. Tačnije, mnogi ribolovci će u njima verovatno prepoznati i vlastita zapažanja. Stoga evo teksta “Štuketine iz blizine” – kako, gde, kad i čime upecati kapitalku. Iako bi adekvatniji naslov bio “štuketine iz dubine”. Ili “iz tmine”. Pročitajte zbog čega.

RIBA HLADNIH VODA

Mnogi ribolovci ne shvataju da je severna štuka, u stvari, po prirodi riba hladnih voda. Severna štuka duguje svoj naziv činjenici da se njen areal rasprostiranja izuzetno retko, i tek za malo spušta, ispod 49. paralele. Veliki primerci najradije za svoj boravak biraju vode ili slojeve vode u kojima je prosečna temperatura između 10 i 13° stepeni C. Međutim, čak i tako hladnjikave vode nisu po nekom automatizmu dovoljan preduslov da se u njima valjaju prave “štučije klade”.

Budući da su poprilično agresivni proždrljivci u mladosti, štuke bivaju gotovo sistematski izlovljavane od strane mnogih nezajažljivih sportskih ribolovaca na relativno malim vodotocima ili stajaćicama, tako da je veoma mali broj onih koje preteknu posle tog svojevrsnog čistilišta i postanu - kapitalke!

Dakle, “klade” treba pre svega potražiti na velikoj vodi sa velikim dubinama. U takvim uslovima znatno se povećava procenat štuka koje uspevaju da prežive neobuzdanu mladost i da od njih, kasnije, postanu tako retki a tako traženi trofeji. U takvim vodama ima dovoljno hrane za rast štuka do krokodilskih razmera. Takođe, takve vode nude preko potrebnu “ladovinu” u svojim dubinama, ka kojima kreću najkrupniji primerci čim sunce počne nemilosrdno da prži. Ukoliko na takvim jezerima uočite uvire rečica koje donose svežu i hladnu vodu, zatim plitke zalive, bogate vodenom i priobalnom vegetacijom, znajte da ste na pravom mestu.

Ali nemojte se zavaravati da će štuke bivati tim krupnije što budete išli više ka severu! Arktik sigurno nije štučija Meka, ma koliko da je krasi epitet “severna”! Štuka ipak ne voli ekstremne uslove.

U PROLEĆE

Bez sumnje da je pravo vreme za polazak u potragu za velikom štukom na početku sezone, u rano proleće. Tada ona boravi u toplim plićacima sa obiljem vodene vegetacije koja tek počinje da se razvija. Treba je svakako potražiti i na mestima gde se ulivaju tokovi sa toplijom vodom.

Mada se štuka mresti veoma rano, tek što se led otkravi, ona u pomenutim područjima (plićacima) ostaje i posle mresta, jer tu najlakše dolazi do hrane. Tek kada se voda pregreje za njen ukus, krenuće ka dubljim i hladnijim slojevima.  

U proleće se krupnija štuka može uloviti na mnogo načina, počev od prirodnih mamaca takozvanih kedera, preko metalnih varalica, sve do voblera. Ne ustručavajte se od naizgled previše krupnih mamaca i od nuđenja kapitalki ponekog od morskih specijaliteta! Tek u čeljustima neke kapitalke videćete kako je u stvari mali keder dužine dvadesetak i više centimetara!

U rano proleće probajte da pecate iz čamca na delovima gde je dubina oko 2 metra, pa i plićim, tako što ćete mamac spustiti na dve trećine dubine. Budite strpljivi i sačekajte da kružeći plićakom u potrazi za lakim zalogajem pronađe mamac. Pomognite joj  povremenim kraćim trzajem štapa čime ćete napraviti i izazovno pomeranje mamca, koje će u datom trenutku biti provokacija za napad “mame”.

Ukoliko pecate sa obale i koristite takođe relativno velike veštačke mamce, možete doživeti vrhunsko uzbuđenje posmatrajući kako štuka, koja se odjednom pojavila u bistroj vodi niodkuda, prati vašu varalicu. Imajte na umu preko potrebno strpljenje, ili bolje reći hladnokrvnost, kada se na površini vode prolomi pljusak štuke koja nasrće na varalicu. Treba kontrirati trenutak kasnije, jer je taj pljusak po pravilu tek nagoveštaj da će mamac završiti u čeljustima grabljivice.

Veći vobler Rapala, ili recimo Bomber Long A, kao i spinerbejti i velike blago lelujajuće kašike su pravi izbor. Treba ih vući sa kratkim zaustavljanjima, očekujući udarac ribe upravo u trenucima kada zaustavljate varalicu.

NOĆU

Mnogi neopravdano zapostavljaju noćno pecanje štuke. Naime, što je štuka krupnija to je i samouverenija i smelije se hrani upravo noću, ili u uslovima slabije vidljivosti, uopšte. Ribolovci koji to znaju pohvaliće se da su upravo u sumrak i u doba dana posle njega ulovili više kapitalki nego po danu. Ovo postaje češće što sezona više odmiče. Od ranog leta do rane jeseni, kada su pasje vrućine, u lov na velike štuke treba ići na velike i duboke vode i to trolingom. Velike dubokoroneće voblere treba povlačiti iznad grebena, pridnenih slojeva vegetacije, duž baira, sa kojih se dubina strmoglavljuje, kao i iznad raznoraznih prepreka na dnu. Upravo su veče i prvi sati pomrčine idealni za ovakvu vrstu lova.                          

Da se razumemo, broj ovako ulovljenih štuka je znatno manji nego po obdanici, ali je njihova prosečna težina znatno veća! Vrlo uspešnim su se pokazali srebrnkasti i plavi šedovi, ili izduženi vobleri koji zaranjaju do dubine od 3 metra i nisu preterano živahni, tj. imaju takozvanu lenju “S” vibraciju. Svakako treba eksperimentisati sa različitim brzinama povlačenja mamca, odnosno vožnje čamca.

TROLING

Nije lako ostati imun prema izazovima pecanja štuke na zatravljenim terenima u relativno plitkoj vodi, pogotovo kada pukne glas da štuka “radi kao luda”. Jeste, radi, ali to su sve relativno sitni primerci - retko kada veći od 2 kg, a mi pričamo o lovu kapitalki. Lov takvih riba, pogotovo u najtoplije doba godine, nije tako učestao i atraktivan kao lov sitnijih primeraka, jer “mame” su tada u dubokoj vodi. Dakle, ako želite da vam neka od njih pravi društvo na fotografiji, na kojoj će vam iskreni ljubitelji ribolova dobrodušno pozavideti, okrenite leđa lokvanjima, pojasevima trave i priobalnom delu. Krenite ka otvorenoj vodi i vašu lovinu potražite u dubinama od 5 metara, pa i većim.

Ponovo je troling pravi izbor da se u što kraćem vremenu pročešlja što veća voda. Sada treba posegnuti za najboljim dubokoroncima među voblerima. Rapala Shad Rap i Rebel Spoonbill Minnow samo su dva (tipična) predstavnika takvih veštačkih mamaca. Najbolje je provlačiti ih preko naglih prelaza između različitih dubina (baira) ili grebena. Velika štuka će i na toj dubini potražiti mesta koja privlače njen plen, tako da se varalica ne mora povlačiti samo iznad dna. Naravno da ćete pažnju štuke probuditi i ako povremeno kljun vašeg dubokoronca zaore po dnu, ili čvrkne kakvu prepreku.

Uz troling dobre rezultate daje jednostavno klasično džigovanje iznad kakve strukture na dnu. U tu svrhu koristiti velike mamce od meke plastike. Udarac najčešće usledi u fazi kada džig posle cimanja na gore počne da pada ka dnu. Pa i ukoliko ne upecate štuku kapitalku, tu će svakako biti za utehu - smuđ!

MUŠICE

Čak i veoma gladna štuka može izuzetno zazirati od varalica, pogotovo s početka sezone, kada se oseća prilično nesigurno u toploj vodi plićaka u kojima se odvijao njen mrest. Kada je to slučaj, relativno agresivna prezentacija klasičnih varalica za štuku svakako neće dati željene efekte. Ma kako gladna bila, štuka će ignorisati takve mamce i oni će je samo učiniti još opreznijom. Ukoliko ste privrženik lova štuke isključivo na veštačke mamce, ne preostaje vam ništa drugo nego da se latite - mušica.

Ništa se po vodi, i kroz nju, ne kreće tako prirodno kao dobro napravljena mušica! Ponekad je upravo izbor mušice to što će potpuno preokrenuti vaš ribolov i umesto što biste na uobičajene varalice ulovili po nekoliko sitnijih komada, koje na napad tera stomak a ne mozak, mušica može postati vaš najbolji saveznik u provociranju najkrupnijih štuka, pa ma koliko one bile podozrive.

Najčešće je reč o strimerima primerene veličine. Najudarniji su beli, žuti i šertrez. Ne morate biti vrsni mušičar da biste uživali u prednostima i čarima ovakvog ribolova, jer se i varaličarskim štapovima i rolama dovoljno daleko i mekano mogu plasirati relativno velike mušice-strimeri, pogotovo ako se na predvez, ili još bolje ispred njega, stavi koja olovna dramlija. Povlačite ih praveći česte pauze i budite pripravni za borbu...

KRUPNI ZALOGAJI

Mada je, kadgod se povede reč o lovu štuke, bezbroj puta ponovljeno da veličinu mamca treba izabrati prema veličini štuke koju očekujemo, mnogi ribolovci ipak izbegavaju pravilo: što veći mamac - tim bolje! Ovo važi za sve načine ili tehnike kojima pokušavamo da ulovimo veliku štuku. Štuka je velika grabljivica i proždrljivica, ali nije luda da uzalud troši energiju, jureći desetine sitnih kedera, ako može samo jednim velikim da napuni trbuh. Džoging je ljudska izmišljotina - valjda jedino homo sapiens ima energije na pretek! Mnogi ribolovci koji su se specijalizovali za lov najkrupnijih štuka ističu da za takve ale nema malog mamca! Prave “klade” od štuka neće prezati da napadnu mamac koji je dugačak jednu trećinu njihove dužine, a za klasične voblere mera je dužina od vrha vilice do kraja škržnog poklopca.     Ne mora se uvek posezati za varalicama u meri porcijaša, ali kod izbora mamca treba imati na umu njegovu selektivnost. Time ćemo izbeći “kolateralnu štetu” u vidu ulova “neinteresantnih” štukica od 1-2 kg.

BRZINA POVLAČENJA

O brzini povlačenja mamca iz čamca u pokretu dosta se raspravlja. Mnogi ribolovci bi se zaprepastili kada bi videli kako na nekim jezerima Kanade ribolovci pecaju trolingom pri brzinama kojima bi se gotovo mogao vući i skijaš na vodi! Teško je objasniti zašto na nekim vodama brzo povlačenje daje ubedljivo bolji efekat nego vožnja natanane. Teško je reći šta je to optimalna brzina kod trolinga. Mnogi autori se slažu da je dobar početak za eksperimentisanja brzina od desetak kilometara na čas. Nešto brže povlačenje se preporučuje u periodima kada se krupne štuke pomeraju iz plićaka prema dubljoj vodi (s proleća) ili kada se, u ranu jesen, ponovo vraćaju ka toplijim plićacima. Međutim, iskustva govore da ukoliko je štuka nameračila da napadne vaš mamac brzina povlačenja će joj biti najmanja smetnja, pa čak i kada je ta brzina nešto veća od uobičajene. Pomenuti Ken Bejli veruje čak da štuku brže povlačenje mamca samo tera da brže odluči hoće li napasti ili ne, tj. ne daje joj dovoljno vremena da nešto posumnja. Upravo je to i razlog da se blago poveća brzina čamca kada se primeti kako velika štuka prati mamac. Treba odoleti iskušenju i ne smanjivati brzinu s namerom da olakšamo posao nesuđenoj lovini, jer upravo će je to učiniti sumnjičavom i oterati u dubinu. Naprotiv, kad se u datom trenutku poveća brzina povlačenja mamca to štuku isprovocira da napadne, u želji da spreči begstvo plena koji je “nanjušio” njeno prisustvo i pokušava da se spase. Ovaj trik treba primeniti i kod varaličarenja sa obale, ili iz usidrenog čamca - to je najbolji “okidač” koji će odapeti svaku grabljivicu u želji da se dočepa plena koji od nje beži.

GALAMDŽIJE ZA BASA

Štuka se prilikom lova veoma oslanja na signale koje prima posredstvom bočne linije. Detektujući pokrete i zvuk, ona rado istražuje poreklo tih nadražaja, u nadi da ih odašilje ranjena ili obolela riba, ili neka druga vrsta plena. Štuka se relativno brzo navikne na sve vrste vibracija koje joj “nude” plen, pa se veoma lako preorijentiše sa lova kedera na proždiranje glodara koji preplivavaju vodu, ili pačića i drugih ptića koji se u njoj brčkaju. Ribolovci ovu njenu prilagodljivost i radoznalost mogu izuzetno dobro da iskoriste, pogotovo na vodama ili njihovim delovima gde je vidljivost skoro nikakva, i gde se štuka u lovu oslanja isključivo na očitavanje nadražaja sa bočne linije.

Mamci “zvečkice” idealni su za pecanje štuke u takvim uslovima, ali će se dobro pokazati i mnoge vrste spinera i spinerbejta, čak i kada je štuka na relativno velikoj dubini. Treba ih samo malo otežati olovcima na osnovnom najlonu i sačekati da padnu dovoljno duboko pre nego što se počne sa povlačenjem. U prelazno doba godine, s proleća i jeseni, kada je najveća koncentracija štuke u plićacima, treba posegnuti za površinskim varalicama (poput Jitterbuga, Zare, popera i torpeda) kojima se efikasno peca bas, i naravno džerkovima.

Bez ikakve sumnje da su štuke od 10 i više kilograma česte samo u ribolovačkim pričama i na fotografijama. Ipak, ukoliko samo malo promenite vaš pristup ribolovu, počnete da o njemu razmišljate malo drugačije i pristupite mu sistematičnije - moćićete i vi da se pohvalite nesvakidašnjim trofejom. Ali mislite i na to koliko su ovi slatkovodni Leviatani retki, pa ih posle fotografisanja ipak vratite nazad u vodu, jer na kraju krajeva, poruka je to Kena Bejlija: “Takav protivnik zaslužuje i priliku za revanš!”

Žarko Savić