Živimo u potrošačkom društvu, u svetu marketinga i trgovine. Reklama pokreće sve(t), od bolida Formule 1 do televizije. Bez nje se ne može, od nje se uteći ne može. Počnu reklame na Pinku, prebacite na Prvu – isto reklame! Dogovorili se konkurenti pa uzalud surfujete daljincem – reklame svuda u istom trenutku - da bi vas primorali da vidite „u sve se meša“. Jer mediji ne mogu bez reklame, bilo štampani bilo elektronski. Reklamiraju se proizvodi, ali i prodavci. A reklamiraju (se) i ribolovci...

Reklamiraju prodavcu (ređe proizvođaču) kad im nešto rikne, ali reklamiraju i svoj pribor svaki put kada napišu čime su upecali. Ko da sa drugim priborom to nije moglo. Ajde?! Ribolovci vole svoj pribor, ali ipak ne toliko da ga ne bi prodali - i kupili drugi. Jer danas svi znaju da praktično ne postoji trajnost. No, nije to samo u ribolovu.

Sinoć me je baš iznervila rečenica: „zastareo model“! Ne piše „ne proizvodi se više“, ili bar „stari model, nema na lageru“, nego baš „zastareo“! Moja Nokia zastarela? Ajde?!

Naime, ja se emocionalno vežem za stvar. Volim trajno pa to ti je. Nekako se naviknem, priraste mi za srce. Svejedno da li je to Sony televizor, kompjuter (Intelov sa matičnom Asus P4PE i grafičkom ATI Radeon 8500), Mitchell Made in France... ili Nokia 6131. Recimo, Sony mi je trajao 28 godina (mom ocu Grundig 25, tastov malecki Philips je penzionisan posle 20 godina rada – kupio je veći tv). Kad je Sony napokon preminuo (slava mu!) kupio sam drugi brendirani CRT tv, tada hit firme u ekspanziji – trajao je jedva 6 i po godina?! Sada sam otpenzionisao tastovog Filipsa dok ne rešim koji LCD da kupim. Ima li neki koji će trajati bar 5 godina?

Kompjuter mi, eto, šljaka od 2003. godine! Da, on jeste „zastareo“ - ali radi, bre! Za internet i moja pisanija šta treba bolje. Istina, samo sam za veliko metalno Thermaltake kućište još pre 12 godina platio 400 maraka!

Ali monitor je mlađi, ali i on „zastareo“ – iako mu je tek deseta godina. To je Dell LCD IPS od 17 inča, ekran 4:3 – čak nije ni široki. Wide, ajde?! Od takovog "vajde" vema fajde. Jer...

Čik sad kupite monitor 4:3, ili bar 16-10; čik kupite tv koji traje više od 10 godina, čik kupite mašinicu za pecanje kojom ćete pecati vi i vaš sin (nekad i unuk)! Čik kupite Nokiu koja će trajati ko moja – kupio sam je još 2006. a sada je skoro 2015. Samo sam jednom zamenio bateriju, sad fercera sa kineskom. A padala mi je bezbroj puta, sva se raspadala... i opet radi, čim je sklopim i selotejpom slepim. Jer meni je bitno da mobilni ima dobar prijem signala, da ima snažan zvuk koji čujem i pored ulične buke, da ima nešto veći ekran i veće dirke – a da je mali. Jer ja telefonom uglavnom telefoniram, i poneki put kuckam poruke. Po čemu je onda ova moja Nokia 6131 zastarela?

Naravno, sve nabrojano kupljeno je novo, u ozbiljnim prodavnicama, i bilo je skupo! Ma da se ne lažemo, bilo je preskupo. Ali se isplatilo, i te kako debelo se isplatilo!

Trajnost je ono što i proizvođači i trgovci danas ne vole! Ne vole dug rok trajanja jer kada će da vam novo uvale ukoliko staro traje. Traje i traje... a vi niste razmaženi lovator koji se peca na reklamu, nego ozbiljan potrošač koji ume da proceni realnu vrednost, koji tačno zna šta mu zaista treba i koji ume da to što ima (is)koristi do maksimuma. Nije to konzervativizam nego racionalnost.

Recimo, sada su svi monitori široki. Ali i niski! Stoga da biste dobili kakvu-takvu visinu morate da kupite wide monitor 16:9 od skoro 22 inča da biste imali visinu slike ko nekad „mali“ monitor 4:3 od 17 inča. Uostalom, koji će vam usko a široko, pa ne gledate valjda samo „sinemaskop“ filmove?! Za to koristite televizore.

Stoga, kupite veće – platite više! A ukupna površina ekrana je manja, hehehe. Levate nas proizvođači samo tako! Stoga koristim monitore 4:3 i 16:10 (imam HP od 22 inča za ozbiljniji rad!), ali nemam 16:9. Ma i ne treba mi, sve dok ovi rade. A rade, rade.... Ali kad jednom crknu moraću i ja na široki a nizak – jer samo takve prave. Prave, jer samo tolike ekrane imaju i LCD televizori! Tako štede, ekrani su isti i za tv i za monitore, a površina ekrana je manja kod wide ekrana, pa kupuj braćala veći da bi bolje video. I plati više – za manje piksela. A trajaće... kraće!

Ili kupi digitalni risiver (set-top box) HD – iako nema tv emisija u visokoj definiciji. A naše tv emisije su većinom 4:3 formata. No, biće i HD i šire, kad-tad... A kada jednom budu HD 16:9, riknuće vam dotle i veliki monitor, i veliki televizor, ma i „plazma“. Hehehe, ni plazme više nema – ne proizvode se – a silne novce su megalomani davali za njih. Iako su osetljive, a trajnost im je kratka – ko marmelada Radovana III: „lažu trgovci, piše trajnost god’nu dana a pojedeš je za pet minuta“!

Kupi ovo, kupi ono – kupi Shimano, kupi Daiwu... imaju 15 ležaja. I lepe su role ko bombone, posebno Daiwe. Samo nisu baš jeftine. Ali zato kratko traju.

Nisu valjda ludi Japanci da prave mašinice ko nekad Nemci. Ili štapove ko Englezi.

Stoga sada skoro sve prave Kinezi! I pretekli su Amere po ekonomskoj moći. Jer ljudi kupuju, kupuju... veruju reklami.

Veruju da  „kiselo mleko“ može trajati... 6 meseci?! Pa od čega je, majku mu? Mlečni proizvodi danas traju duže nego mašinice za pecanje. Dobro, one skuplje traju duže – ko trajni suhomesnati proizvodi. Jer „trajni“ nemaju mnogo mesa.

Jedno vreme je bilo „kul“ imati lap top. Sada više nije dobar mobilni kompjuter koji ima ekran pristojne veličine, DVD, tastaturu sa dirkama... Sada je „in“ imati Android tablet, po kome prstima tipkaš-mackaš ...po ekranu?! Šta mislite, koliko dugo takvi ekrani izdrže? I koliko su čisti?

Nekad je bilo „kul“ imati što manji mobilni, sada je „in“ imati što veći Android pametni telefon, zbog većeg ekrana! Na mobilnom povećavaju ekrane – na monitorima smanjuju?! Televizori ogromni, a filmovi nikakvi! Zvuk „dolbi“ – a muzika turbo... To je 21. vek – doba „svemirske“ tehnologije i potrošačkog mentaliteta, gde je marketing manager postao važniji od inženjera! Jer je sposoban da zaglupi kupca. Da ga ubedi kako je trajnost manje bitna od dizajna.

A moj drugar Mario namontirao tri očuvana Šekspirova Prezidenta na tri očuvana Šekspirova Garanta – ima sina, imaće valjda i unuka...

I moj prijatelj Jovis gomila starudije, engleske Hardije – ima sina! Imaće valjda i unuka...

A ja izolir trakom bandažiro moju Nokiu, svu izgrebanu – pa će potrajati još par godina...

Nego, ukoliko je neko ima a da mu ne treba (zastarela je!), primam je na poklon. Uskoro će i Deda Mraz i Božić Bata, ali oni će me zaobići (i) ove godine – opet nisam bio dobar, ispravljo sam krivu Drinu i jurišao na vetrenjače, umesto da sam išao niz dlaku. Ili se, bar, učlanio. Pa utalio... Sad bih se Androidom falio.

„Ma, samo opušteno“ – kad to čujem, pozelenim od jeda. Tako divani obično neko ko ne čita. Pa nek’ onda skita, marim baš. Kola mu imaju „sve u fulu“ samo je lim tanak, treba korozija početi da ga gricka tek za tri godine i mesec dana – taman kad istekne garancija.

Da se razumemo: tema je „trajnost“ ali ako mislite da sam zastranio u krajnost znajte da imam i Nokiu N73 koju odavno ne koristim, stoji mi, a i baterija je odavno otišla. Iako je bolja, veća, i mnogo skuplja – ima manje dirke! I moram je uvek zaključavati jer sam postpejd korisnik – da mi slučajno u džepu sama ne uspostavi kontakt. A moju lošiju, manju i jeftiniju Nokiu – ali sa većim tipkama – samo zaklopim. Jer ja mobilni uvek i svuda nosim – zato se i zove mobilni. A kad ste mobilni, niste uvek u prilici da punite bateriju – što je mobilni običniji baterija je trajnija.

Eto to je trajnost, a krajnost je kad je veliki „pametni mobilni“ više na punjaču nego u džepu. Međutim, kada ga „opušteno“ isuče u nekom kafiću a sve sponzoruše uskliknu: „jooj, koliki mu je“, sreći nikad kraja – iako dobro zna koliki mu je, da nije baš trajan i da se brzo prazni... No, one to otkriju tek naknadno, a tada je već kasno...

I na kraju: naravno da je ovakva Daiwa bolja nego President, ali da li će se njome upecati veća riba? Ko to zna – velika zavisi od sreće. Ali je sigurno da će se Presidentom upecati više, daleko više – jer se peca duže, neuporedivo duže... Uostalom, i taj Shakespeare je koštao nekada koliko ovakva Daiwa sada. Samo se tada više obraćala pažnja na trajnost nego na dizajn. Stoga su sve firme koje su proizvodile trajno bankrotirale slavno – sve od reda, od A(bua) do Š(ekspira).

Dragan Jovanov Glod