Obično u ovo smutno vreme pišemo o cenama dozvola za ribolov za iduću godinu – a komentari se svedu na kuknjavu i jadikovku, jer su vode i dalje ko i pre – prazne. Potom u januaru pišemo o grabuljanju i „pecanju u krtogu“. Komentari se opet svedu na kuknjavu i jadikovku, jer čuvari ne čuvaju – januara i februara uglavnom jure ribolovce da im prodaju dozvole, žure da otmu novce umesto da ganjaju krivolovce. Potom neko spomene „kako je krenuo som“! I odmah nastanu polemike „radi li som zimi“. I tako svake godine, već decenijama, isto...

A kada isteknu zakupi, pred nove konkurse o dodeli (raspodeli) voda opet ista priča o korisnicima, ribočuvarima, (ne)poribljavanju, krivolovcima, javašluku... Naravno, često bude i Catch and Release preporuka – kao, tako se popravlja riblji fond. Da, može i tako, ali trebaće decenije i decenije da, ukoliko svi puštamo, ribe bude za nijansu više. Jer kako da hvataš i vraćaš ukoliko ne upecaš, jer ribe nema. Znači, prvo poribljavanje i čuvanje, a posle moralno pridikovanje!

Stoga mi ne pada na pamet da išta više od toga ponavljam, kad je sve već odavno napisano i rečeno – čak delimično i pročitano. I ovde, i u drugim medijima koji se bave ribolovom i ekologijom. Ali uvek bude ribolovaca koji kritikuju baš nas, kao ne pišemo dovoljno o krivolovu, kao mediji se ne angažuju koliko bi trebalo. Moj odgovor je: ajde?!

Kolika je zaista moć pecaroških glasila, šta mislite? Da li ste se upitali šta mi uopšte možemo da promenimo? Da menjamo svest ribolovaca, ili da utičemo na savest krivolovaca? Ajde?! Pa ni da smo RTS 1 ili Blic ne bismo ni za zeru uspeli, jer nema volje. Nema kritične mase! A samo masa može da zatalasa...

Međutim, nečega ima i previše - apatije. Pa lajkujemo. Tj. lajemo na zvezde da bismo sopstvenu savest umirili.

Sa kolegom Stakićem se, uglavnom, u mnogo čemu slažem. Slažem se, recimo, sa Južnjačkom utehom 100 posto (pogledaj sliku, a tekst pročitaj klikom na link!), pa i sa Divljim zapadom... delimično. Evo zašto.

Jednostavno, čovek je dužan da se pridržava zakona... sve dok nije u suprotnosti sa -ljudskim. Merilo svega mora biti moral! Etički principi moraju biti iznad državnih zakona. Ne, ne vodi to u anarhiju, nego u haos vode ili loši zakoni ili zakoni koji se ne sprovode!

E, tada – kada zakone ne poštuju, ili ne sprovode – nastupamo mi, buntovnici! Pa okupiramo biskop! Jeste da je privatno vlasništvo, jeste da je i „Zvezdu“ i ostale bioskope, po zakonu (!) kupilo za tepsiju ribe i (po zakonu!) privatizovalo, ali bre, narode, da li je bilo moralno? Ili je etički ispravno da se preotme (zakonski) oteto?

Uglavnom, jedan bioskop je sada uljuđen, očišćen, i služi svrsi – prikazuju se filmovi. I to dobri. Bioskop je to, bre! Istina, tek je jedan, ali i jedan je više nego nijedan. Za svaki, pa i najduži put je nephodno učiniti prvi korak. A i najmanji korak je vredniji od milion lajkova!

Sad, kakve veze ima jedan beogradski bioskop sa pecanjem, pojma nemam. No, možda vi bolje čitate između redova... pa nešto i preduzmete. Konkretno, brateee! Ali na svoju ruku. I na vaš rizik!

Eto, čak nemam petlju ni da vas javno pozivam na bojkot, tj. da ne kupujete ribolovačke dozvole (iako je loše gazdovanje), a da pecate. Ali smem da vas zamolim: ne kupujte dozvole – ali i ne pecajte! Strpite se par meseci. Čak i ako ste „rođeni da pecate a primorani da radite“ možete izdržati nekoliko meseci bez pecanja. Pa da vidimo mogu li oni izdržati bez ribolovaca. Bez njihovih novaca.

Verujte, u pravu je Stakić: „Zato i ovog puta, kao i u svim drugim slučajevima kada se pričalo o ovoj temi, apelujem na vas drage kolege da, ma koliko vas bolelo to što se na vodama dešava (a sigurno vas ne boli ništa više nego mene), ni ne pomišljate na uzimanje pravde u svoje ruke. Koliko god vam to delovalo nekorisno – zovite ribočuvare, policiju ili korisnika konkretne vode, a ako reakcija pozvanih izostane, javite to nama i mi ćemo to objaviti u prvom narednom broju Ribolova, u nadi da će takav pritisak javnosti motivisati nadležne da naredni put postupe odgovornije.

Najkraće rečeno, boriti se moramo, ali ne na bilo koji način. A pogotovo ne na onaj od kog može biti više štete nego koristi i uz to je još i nelegalan.“

Ali legalno je ne kupiti dozvolu. Nezakonito je pecati bez nje.

Mada je nelegalno i otimanje bioskopa, ali koliko vidim niko ih ne hapsi. Verovatno što znaju da su mladi u pravu, da su ogorčeni ali, pre svega - brojni. Ogorčeni koji ne lajkuju i ne tvituju nego pred bioskopom dežuraju... Konkretno deluju, delaju - više ne čekaju. Nikoga ne fermaju. I eto, prvi korak je učinjen.

A mi, ribolovci,  zar da nanovo stajemo na grabulje. Ponovo, opet, i po ko zna koji put. Pa dokle, bre, zar i ove godine, i sledeće. i... Opametimo se!

Lomio sam da tekst naslovim sa: OKUPIRAJTE VODE! Jer ukoliko ih ne okupiraju sportski ribolovci, okupiraće ih krivolovci! „Okupirajte“, ne „okupirajmo“, jer ja sam mator da se štrapaciram po zimi – ne dozvoljava mi prostata. Zato, ukoliko već pozivam na juriš, red bi bio, ko po starom oficirskom običaju, da viknem: „za mnom, junaci“, a ne: „napreeed, juriiiiš“ - a ja da sedim u toploj sobi i... lajkujem.

Stoga naslov nije buntovnički nego glodovski, kakav i priliči mojim godinama, stilu i shvatanjima. Ali da sam mlađi...  

Ipak, kada vas bude bilo dovoljno, eto i mene! Eto mene, eto vas...

Povešću i Staku. Ukoliko bude slobodan – jer drži stražu ispred bioskopa.

Dragan Jovanov Glod

P.S. A sad, bar... lajkovanje! Iako je efikasnije šerovanje – linkujte tekst na vaš profil, ukoliko se slažete da je glupo po stoti put stati na grabulje. Zar nije vreme da ih uklonimo.