Zakoni su napisani zbog nesavesnih, stoga propisi moraju biti rigorozni, kazne drakonske, a zabrane brojne. U prirodi važe zakoni prirode, u drušvu zakoni koje donosi država. I za prirodu i za čoveka najbolje je kada su oni u saglasju. Pa, usaglasimo ih već jednom!
Znam da će biti burnih povika gnevnih ribolovaca “rođenih da pecaju, primoranih da (ne) rade”, jer će se pravdati skupom ribolovačkom dozvolom, ali sada kada je pojeftinila dozvola za pecanje ipak bi možda mogli da se nekako strpe do proleća, taman da ribe prezime i izmreste se, jer...
Što jača zima to više šupaka na vodi! Parafrazirao sam poznati naslov starog Travarevog teksta, koji je glasio: “Što jača zima to manje šupaka na vodi”, jer je, nažalost, to što sam napisao surova realnost. Kod nas, u ex-YU a ne samo u Srbiji, kako se vode ohlade a obale zabele nastaje klanje, tj. klanfanje, haklanje, grabuljanje, drljanje… i šta ti ja znam kako se sve ne zove. Sva riba koja se krtoži strada, a ponajviše som. Jer, em je veliki - pa ga je lako u rupi pronaći, em nema krljušti - pa mu je lako kožu probosti. Sad, baš da ove stranice posvetim barabama koji i ne čitaju ovo, ne pada mi na pamet. Ali i te kako čitaju varaličari i plovkaroši – stoga njima upućujem ovaj apel.
Slučaj prvi - Morava, Srbija
“Iako je temperatura vazduha bila u debelom minusu a vode tek nešto iznad 1 stepena uspeo sam da na Orca Hamera od 10 santimetara na olovnoj glavi od 7 grama prevarim jednog Moravskog somića teškog nešto preko 4 kilograma. U proteklih par dana ulovljeno je (i vraćeno skoro sve) nekoliko somova od 3kg do 9kg na Moravi. Svi do jednog su se polakomili na tvistere Action Plastics Mag Grub od 5 inča.”
Slučaj drugi - Sava, Hrvatska
“Siščani su EL FENOMENO što se tiče ulova soma zimi . Večina NEVJERNIKA (koji nisu ulovili soma zimi ) traži razloge u temperaturi ili nečem drugom u rijeci Savi a bez da se zapitaju kojom tehnikom ili načinu prezentacije mamca se lovi kod nas (glavni uzrok ulova). Osobno sam lovio somove i na temperaturi vode na 2 stupnnja REGULARNO u usta su primali . Na pet-šest takvih znalo se desit i pokoji izvana(tregeraš). Dali je 5-6 riba po ribolovu slučajnost ili sreće neka svako donese zaključak za sebe .”
Preneo sam ove tipične slučajeve “za Ginisa” sa interneta, bez ikakvih uredničkih intervencija - u originalu! Jer je svaka reč (da ne ulazim u gramatiku i pravopis) totalno u sukobu sa logikom i suprotnosti sa zdravim razumom. Naime, iako biolozi i ihtiolozi tvrde da je som riba koja ne voli hladnu vodu, i prva se u krtog povlači... oni ga love?! Bez obzira što se zna, i što je dokazano, da som kreće tek na proleće, kad se temperatura vode digne na 10-12 stepeni i kada dođe do naglijeg porasta - oni ga love na 1 ili 2 stepena Celzijusa.
Nije pomogao ni odličan ruski film (klikni na link levo!) snimljen zimi pod vodom kojeg smo linkovali na brojne sajtove, forume i Fejsbuk-grupe, gde se lepo vidi da se manić kreće a som ne da spava, već i ne diše preko škrga na temperaturi vode ispod 3 stepena, nego diše preko kože - usta uopšte ne otvara, a oni ga “love”! Valjda zbog love? Iako se svi hvale da su “Catch & Release” čistunci. No, da mi pogledamo šta se tačno dešava, da ne bude nedoumica. Evo kada je i kako “uspešno zimsko pecanje” započelo:
Nekako paralelno sa pojavom netegljivih pletenica počeli su i somovi da “rade po zimi”, ali i šarani, bela riba... Jer se tada riba (šaran, som, deverika...) ukrtoži, pa se kad se napipa krtog – zimovnik - ako je dovoljno blizu obale, napravi pravi masakr! Obale se nisu belele od snega, nego crvenele od krvi i svetucale od krljušti, tačno obeležavajući krtog u zimovniku.
Apsolutno je isto da li grabuljate i haklate klanfama ili tvisterima, ako ribu tražite zimi po krtozima i zimovnicima! Naravno da postoje ribolovci koji slučajno, pecajući smuđa, u januaru ili februaru upecaju soma. Dogodi se da zabace baš usred krtoga, nekoliko puta se provuče, som potkači, pa ili otpadne ili ne, ali krtog se razbije, razbuca, a riba uznemiri. Tada nastaje panika. Jadni polusmrznuti somovi se izbezume, ne znaju šta se događa, jato se uskomeša, pa neki možda refleksno ili slučajno zgrabi džig. Na plus 1 ili 2 stepena C drugačije NE-MO-ŽE! Po internetu sve je više fotografija zimskih somova sportski upecanih – varalicom. Ali svaki od tih varaličara priznaje da “bude” I potkačenih. Istina, niko ne napiše koliko je procentualno upecano a koliko "upucano". No, njima na čast!
Da ne bude zabune: nisu svi varaličari koji pecaju zimi – mesari! I nisu varaličari jedini koji traže krtoge. Jer, sve je više i plovkaroša koji zimi, kao, pecaju u zimovniku belu plovkom na taj način što dole, pored olova, priveži i trokraku - za svaki slučaj. Istina manju. Pa tako na jednu deveriku koja je uzela ružu hleba ustima sleduje bar još jedna koja je trokraku „uzela leđima“. Recimo to se redovno dešava danju na Dunavu, usred grada Novog Sada.
Zbog jednog lopova ne možemo sve ribolovce da svrstamo u krivolovce, ali ne možemo zbog jednog poštenog pecaroša sve krivolovce da uvrstimo u ribolovce! Jer tvrdim da se u Vojvodini preko zime izgrabulja neuporedivo više somova nego što se leti upeca varalicom. Upravo stoga što je som letnja riba i što zimi spava. A jadan, krljušti nema - klanfe i udice se “same lepe” za njegovo telo. Stoga trebalo bi uraditi sledeće:
Totalna zabrana pecanja na svim vodama Srbije za sve načine ribolova morala bi se uvesti bar od 15. decembra pa do 15. marta. A potom bi se lovostaji nastavljali kao i do sada, po vrstama riba. Ali zima je najkritičnija jer je, eto, sve više šupaka na vodi. Svaka čast džentlmenima koji sneg gaze ali i na obraz paze, pa krtoge zaobilaze! Ali takvih je malo…
Ako pecamo u zimovnicima majstori smo kao i lovci koji love u zoološkom vrtu. Još i ako se hvališemo po internetu, ili napravimo “profil na Fejsu” gde se sve u 16 kurčimo “zimskim vragolijama” nama ni strogi zakoni neće pomaći - jedino ustanove specijalnog tipa.
Sportski ribolov nije zanimanje, nego hobi. Pecanje je dobrovoljno, nije obavezno. Ribe ne postoje zbog ribolovaca, jer postojale su i pre nas. Da li se mogu spasiti od nas. Da li će opstati i posle nas?
Sva “vađenja” tipa: “zašto da se zabrani pecanje, kad niko ne čuva vode” ili “svi kradu, a ja da ne pecam, ja - koji sve ribe vraćam” i slično ne piju vodu. Vreme je za rigorozne mere: za stroge zakone i drakonske kazne! Ali zakone koji se moraju revnosno sprovoditi. Jer, ukoliko budu liberalni ko do sada i dalje će na vodi vladati anarhija, a među ribolovcima apatija.
Uostalom, nekada, ne tako davno, nismo zimi pecali. Tada smo održavali skupštine po udruženjima, družili se na improvizovanim “ribolovačkim berzama” gde smo uz kuvanu rakiju i(li) vino trampili, menjali, kupovali, prodavali polovan pribor za pecanje, servisirali, čistili i podmazivali mašinice, menjali karike na štapovima, premotavali najlone… i ništa nam nije falilo. Zimi nismo pecali – iako je ribe bilo mnogo više. Možda i zbog toga…
Naravno, kralo se i tada, ali neuporedivo manje nego sada. Šupaka je oduvek bilo, ali sada se baš nakotilo!
Pošteno na vodi!
Dragan Jovanov Glod
P.S. A sad udrite vi koji ste rođeni za (zimsko) pecanje, marim baš… Ja sam ponovo okrečio! Naravno, poštenim pecarošima se izvinjavam, ukoliko sam ih nehotice uvredio. Jer znam da ima sportskih ribolovaca mnogo, posebno koji ovo čitaju - njih nisam prozivao, iako bi zabranjana pecanja i njih pogodila. Ali jednom se početi mora...
