Stanovnici centralne Srbije ga savim sigurno vrlo dobro poznaju. Najčešće im je upravo on bio prvi ribolovački trofej i postao prva pecaroška ljubav kojoj se uvek nanovo rado vraćaju. Ne, nije reč o šaranu, mada junak naše priče na prvi pogled liči na njega, a pogotovo na ,,oklagijaša” iz Morave. Reč je, doduše, takođe o jednom velikom liscu i pravom gurmanu iz familije ciprinida, ali imenom i prezimenom Leuciscus cephalus, ili u narodu poznatijem kao klen.

Lovi se od proleća do kasne jeseni, mada fanatici ne odustaju ni zimi. Napada on mamac često i u periodu mresta, ali apelujem na savest svih sportskih ribolovaca da ga tada poštede, kad već to nije učinio zakonodavac propisivanjem lovostaja i najmanje dozvoljene mere. Rasprostranjen je u sva tri sliva, a ono što ga bez sumnje čini vrlo omiljenim j, da nastanjuje terene koji su pecarošima relativno blizu. Radi se o rekama, rečicama, jezerima, akumulacijama...

Mada je veoma prilagodljiv, ne voli previše hladne niti previše tople vode. Omiljena su mu staništa nevelike reke poput Mlave, Resave, Rasine, Toplice... Upravo na takvim vodama do potpunog izražaja dolaze sve njegove osobine kao atraktivnog pecaroškog plena.

Klen nikako nije privilegija samo naših vodotoka, veoma je rasprostranjen i u drugim delovima Evrope i u Aziji. Kako naseljava i vode u kojima živi pastrmka, na lošem je glasu da se sladi njenom ikrom i tako joj smanjuje brojnost.

U našim uslovima može da naraste do 80 cm i da nabaci 5-6 kg. Tako kažu podaci iz knjiga starostavnih, mada sam ja, a verujem i najveći broj drugih ribolovaca, tolikog klena viđao samo u snovima. Ala sam ih se “tamo” nalovio!

POTERNICA

Znaci raspoznavanja: krupna glava sa velikim šiljatim ustima, ali kao i kod bucova, bez zuba. Ukoliko se ustremi na živi mamac usmrćuje ga sa dva jaka ždrelna zuba. Plen uočava krupnim očima, a svoje prisustvo ponekad odaje odbljeskom snežno belog trbuha u bistroj vodi. Leđno peraje je veliko i relativno visoko, prsna počinju ispod škržnih poklopaca. Grudna peraja počinju u istoj ravni sa leđnim, a silovito kretanje kroz ponekad bujičav tok omogućava mu izuzetno veliko i snažno repno peraje. Kod mladih klenova krljušt je srebrna i oivičena crnom linijom - stiče se utisak da su prekriveni srebrnim plaštom preko kojeg je navučena mreža od crnih niti. Upravo zbog takvih arabeski nemoguće je klena zameniti sa nekom drugom vrstom ribe. Odrastajući, po bo-kovima dobija karakterističan zlatno žuti preliv, leđno i repno peraje postaju tamno sivi, grudna peraja mu požute, a analno pocrveni. Sva peraja oivičava narandžasta ili crvena “nit”. Ukoliko se korektno sklope svi parčići slagalice sa njegovim likom, dobićete sliku veoma skladne ribe, koja već na prvi pogled sugeriše snagu. I mada sam imao prilike da čujem i suprotne ocene, tj.da je ružan, za mene je on, zbog svoje karakteristične gubice i nabildovanog tela, prava “faca”.

Ljubavna igra klena najčešće dostiže vrhunac u maju, mada je situacija različita od vode do vode i u zavisnosti od vremenskih prilika. Ženka najčešće ikru polaže na plitkim mestima sa peskovitim, ređe kamenitim dnom. Izuzetno, ako u vodotoku nema povoljnijeg mesta, klen će se izmrestiti preko vodenog bilja. Poput mnogih drugih ciprinida i klen dobija u tom periodu karkterističan mresni osip po glavi.

VUK SAMOTNJAK

Klen je veliki proždrljivac, ali relativno lenj, veoma je plašljiv, ali i radoznao do ludila. Mladi primerci se kreću u jatima, a sa godinama postaje namćor-usamljenik, pravi vuk samotnjak. Tada se obično skrasi na jednom mestu i ne menja ga bez preke potrebe. Kažu da može da živi i 14 god.

Što mu je stanište više u gornjem toku reke, to je oprezniji i borbeniji. Voli da se smesti iznad peščanih i šljunkovitih nanosa, u takozvanoj slobodnoj vodi. Treba ga potražiti i pored gazova, brana ili ustava druge vrste, pored mostova, nasipa, uz ozidanu obalu i sl. Obožava vrbake i mesta sa kršem na dnu. Ne voli brzu vodu i maticu, ali se nepogrešivo postavlja na mesta sa kojih ima najbolji pregled svega što biva poneseno snažnom maticom. Kada jako ogladi ustremljuje se bez pardona i na sitnu ribu, ne birajući mnogo - glavno je da se našla u pravo vreme nadomak njegove busije. Kada pronađe zgodno zaklonjeno mesto, kočoperno daje svima do znanja ko je na tom delu gazda.

Međutim, mesto na kojem provodi najveći deo dana nije i mesto na kojem lovi! Hranu po pravilu ne uzima halapljivo kao pastrmka, jer bira mesta za lov sa kojih ima vremena da bolje osmotri plen i na vreme se predomisli, ako nešto posumnja. Što je stariji, sve je lukaviji i ne samo da je ribolovcu teže da ga prevari, nego se kloni i drugih prirodnih neprijatelja, pogotovo u vodama koje su nastanjene drugim krupnim grabljivicama. Moglo bi se reći da “razroko” osluškuje opasnost i sa vode i sa kopna, pa ribolovac mora voditi računa da se što neopaženije kreće po obali. Čak i pad senke neopreznog ribolovca na površinu vode dovoljan je da se klen povuče u sigurnost skloništa i da dugo ostane neaktivan, uprkos gladi.

Pogotovo je oprezan leti! Interesantno je da se uplašen ne povlači munjevito, već polako, nonšalantno, kao da ga se ništa ne tiče. Ribolovac bi čak mogao pomisliti da ga riba nije ni primetila i da je njen beg zapravo njeno prirodno kretanje. Mirnim povlačenjem sa “vrućeg” terena klen izbegava da se slučajno zakači za varalicu, ali to je dovoljan signal da se i drugi njegovi saplemenici u blizini povuku.

ŠVEDSKI STO

Kako ga uloviti? Treba mu prvo ponuditi slastan zalogaj, a u slučaju klena to znači posegnuti za nečim sa vrlo širokog spiska specijaliteta: sve moguće bobice, jagodičasto i koštičavo voće, crvići svih vrsta, gliste, gusenice, kederi ili parčići ribica (pogotovo s jeseni), žabice, razni insekti, komadići mesnog nareska ili džigerice, sirevi i šta sve još ne. Kada se svemu tome dodaju i “veštaci” u obliku različitih varalica i veštačkih mušica, ribolovca zaboli glava od mogućnosti izbora pravog mamca. Čak ni ribolovcima sa velikim iskustvom nije lako naći pravi mamac za svaku situaciju, te se stoga i ne preporučuje početnicima da ukrste rukavice sa klenom, kako se ne bi demoralisali.

Klen se najčešće peca na četiri osnovne metode: na plovak, dubinku, mušicu i varalicu. Izbor tehnike će zavisiti od mnogih faktora, počev od sklonost ribolovca, preko karaktereistika pecaroškog terena, do perioda dana i godine itd. Bez obzira za koju tehniku se ribolovac opredelio, mora voditi računa o tome da se namerio na aktivnijeg lovca i od njega samog, jer klen često menja sloj vode u kojem vreba plen i neophodno je veoma sistematski ispitivati, “pročešljati” vodu kada se peca. Najefikasniji mamci su legendarna višnja, a od veštačkih mamaca male leptiraste varalice i voblerčići.

Među ribolovcima vladaju različita mišljenja o tome da li voli društvo svojih saplemenika. Često se može čuti od iskusnih ribolovaca da su po nekoliko krupnijih primeraka zajedno u lovu. Svoju tezu potkrepljuju činjenicom da je na gotovo istom mestu ponekad moguće uloviti više komada približno iste veličine, ukoliko se sa prvim ulovom ne napravi buka na vodi.

Klen na udici sasvim sigurno nije borac poput afričkog tajgerfiša, ali je takmac dostojan respekta! Mada ne pravi piruete u vazduhu poput pastrmke ili basa, izuzetno je nepredvidljiv, pogotovo primerci veći od 1 kg, kreće se bezglavo menjajući pravac i tako često zna da obmota najlon oko kakve prepreke u vodi. Neophodna je velika doza hladnokrvnosti i poverenja u ribolovački pribor da bi se “jurišnik” što pre izveo na čistinu. Ipak, budite džentlmeni na vodi i dajte priliku i ribi! Pecanje klena laganim priborom (štap t.b. 10-20 g, vršne akcije, monofil 0,16-0,20 mm) pružiće vam nezaboravne trenutke i pravi ribolovački doživljaj. Takvim priborom i pristupom ribolovu filigranski ćete izbrusiti i svoju pecarošku veštinu! Koliko mi se samo puta dogodilo da budem zatečen, bukvalno poražen, u već dobijenoj bici, i čini mi se da bi tada sva živa bića koja su posmatrala duel u kojem je pobedio klen, kada bi mogla, uputila snažan aplauz majstoru. I ja kažem: ”Bravo majstore!”

Aleksandar Milutinović