Lokalni nazivi: zuban

Maksimalna dužina 125 cm

Maksimalna težina do 16 kg

Vreme mresta: krajem marta i početkom aprila 

Navike, stanište, rasprostranjenost

Smuđ kod nas naseljava samo vode Dunavskog sliva. Rasprostranjen je u centralnoj, zapadnoj i istočnoj Evropi, a ima ga i Aziji. U severnoj Evropi se proširio skoro do linije polarnog kruga u Skandinaviji. Ima ga i u Baltiku, gde je salinitet vode manji. Živi u čistim, pretežno bistrim vodama, sa šljunkovitim i peščanim dnom. Ne voli plitke i mutne vode, a nipošto zabarene. Već pri temperaturi vode od +25 stepeni C smuđ se seli iz takve vode i beži u hladnije dubine. Smuđ voli dublje vode, sa stabilnim režimom kisenika. Donja optimalna granica koncentracije kiseonika u vodi za smuđa je oko 5 mg/l pri temperaturi vode od oko 20 stepeni. Prema tim vrednostima smuđ je otporan na više temperature samo u vodi bogatoj kiseonikom, ali vrlo neotporan na manjak kiseonika, pa ako se zagadi voda smuđevi stradaju među prvima. Retko zalazi u tzv. mrenski region reka. Mlade jedinke se hrane larvama insekata koje i larvama drugih vrsta riba, a odrasli ribama. Izraziti je grabljivac, i hrani se isključivo ribom, sem u prva dva meseca života. Meso mu je veoma ukusno zbog čega je izuzetno cenjen i u privrednom i u sportskom ribolovu.

Opis i građa:

Telo je izduženo, vretenasto, oblo, sa karakteristična dva leđna peraja. Prednje sa 13-14 oštrih koštanih žbica koje su povezane tankom opnom, a zadnje je sa 20-22 mekše žbice, takođe povezanih opnom. Krljušti su sitne. Na bokovima tela postoji 8 do 12 sivocrnih poprečnih pruga. Najšire pruge su na leđima, da bi se izgubile već ispod bočne linije. Na leđnom i repnom peraju su tamne pege, ostala peraja su bez pega i imaju bledožutu boju. Boje tela su nijansirane prema mestu boravka, ali u osnovi leđa su zelenosiva a bokovi srebrnasto sivi. Obrazi imaju na sebi krljušt. Ima veliki broj oštrih i jakih, šiljatih zuba, u obe vilične kosti. Oči su reltivno male, kao i glava. Ivice škržnih poklopaca su mu oštre poput noža. Broj kičmenih pršljenova je 48-49.

Razmnožavanje:

Smuđ ima vrlo brz tempo rasta, mužjak postaje polno zreo već posle druge godine, a ženka posle treće. Mrešćenje počinje u proleće, pri temperaturi vode od 10 do 14ºC. Mrest se odvija u reci na dubini od 0,5-1m, u struji brzine 0,1-0,2 m/s. U jezerima mrest je zabeležen čak na dubinama do 15 m. Ukoliko žive u jezerima gde nema tekuće vode, prilaze obali gde je dno peskovito ili šljunkovito, tražeći pri tome što čistiju i bistriju vodu. Mužjak gradi gnezdo, obično među korenjem biljaka (posebno voli za postelju gnezda rese adventivnog korenja vrbe), i panjevima, pažljivo očišćenim. Jaja se odlažu u gnezda, a čuva ih vrlo agresivno i savesno mužjak. Nakon mresta, ženka se udaljava. Embrion se u jajnim opnama razvija oko nedelju dana. Mladi brzo rastu. Smuđevi se tokom mresta ne hrane, odnosno, ne uzimaju hranu. Kod smuđa je kanibalizam izuzetno izražen u periodu od dva meseca starosti, ali i kasnije, tokom čitavog života, ovaj izraziti grabljivac ostaje kanibal.