Lokalni nazivi: kalifa, kalifornijka, dužičasta pastrmka

Maksimalna dužina: 70 cm

Maksimalna težina: 8 kg

Mrest počinje u rano proleće i završava se u maju

Opis i građa:

Kod nas je kalifa nepopularna jer je znatno potisnula autohtonu potočaru. Snažnija je i veća od potočne pastrmke. Telo, uključujući i peraja, prekriveno je tamnim pegama (vidljivim i na leđnim i analnim i repnim perajima) i vretenasto, kao i u svih članova porodice Salmonidae. U poređenju sa pastrmkom potočarom ima vitkije telo, prekriveno brojnijim i malim krljuštima, kao i manju glavu koja se završava nešto manjim ustima. Leđa su tamnozelene boje, a po bokovima (koji ponekad srebrnasto svetlucaju) se pruža šarena linija duginih boja koja vuče na crveno, od škržnog poklopca do repa (zbog toga je u nekim jezicima zvana "pastrmka duginih boja"), a boja linije zavisi od veličine jedinke i od staništa. Trbuh je beo, a ponekad žućkast ili ružičast, zbog čega je negde nazivaju i ružičasta pastrmka.

Navike, stanište, rasprostranjenost:

Poreklom je iz Severne Amerike (Kanada i SAD), a na naše prostore stigla je 1893. godine, kada su njome poribljene neke naše vode. U postojbini je predmet poštovanja zbog izuzetne borbenosti i veličine koju može dostići. Ubrzo se privikla kako u našim rekama tako i u jezerima. Masovno se gaji u ribnjacima. Manje je zahtevna od potočare u pogledu količine i temperature vode. U nekim vodama postiže maksimalnu težinu i do 10kg, ako ne bude ulovljena, budući da je velika grabljivica i nasrće na sve mamce. Kao mala hrani se planktonom i sitnim vodenim životinjama, a kasnije prelazi na krupniju hranu. Kad ostari, postaje grabljivica i drugoj ribi ne dozvoljava da dođe do hrane. Najduže boravi u sredini vodene površine, gde se stalno vrti u krug - čas na dnu, čas na površini, čas između dva vodena sloja. U rekama traži dublje zone i pretražuje sve skrivene kutke svog novog staništa.  Od rođenja u uzgajalištu, kalifornijske pastrmke žive zajedno, više ili manje stisnute jedna uz drugu. Kad ih puste na slobodu, ta im navika ostane. Retko žive same. Njihov instinkt grupe, koji su stekle tokom odrastanja, suviše je jak. Kada se nađu u prirodnoj sredini, jedu gotovo sve što nađu: larve i najrazličitije insekte, crve, rakove, mlađ i manje ribe.

Razmnožavanje:

U Severnoj Americi kalifa počinje da se razmnožava u trećoj godini života za ženke, a u drugoj godini za mužjake. Mresti se u rano proleće (mart-april), pa sve do maja, u gornjim delovima reka na temperaturi vode 10^oC do 15^oC. Tada po telu dobija još izražajnije boje, tzv. mresni osip, pa postaje prava lepotica. Izleže od 500 do 5.000 jaja. Kada ih mužjak oplodi, inkubacija traje dva do tri meseca, a ponekad i više, u zavisnosti od temperature vode. Mlađ raste brzo, hraneći se insektima i njihovim larvama. Kod nas se uspešno uzgaja u ribnjacima.