Na silikonskim varalicama tipa šed i tvister možemo uočiti velike razlike u njihovoj vibraciji, i to ne samo kod različitih modela. Ako uporedimo vibracije više primeraka istog tipa i veličine, lako ćemo uočiti da svaki od njih ,,peva svoju pesmu”.

Na to utiče više stvari: najčešće se radi o deformaciji silikonske varalice, tj. njenog repa, kao i o gotovo neprimetnim razlikama kod montiranja varalice - tvistera pre svega, na udicu.

Rešenje drugog problema zahteva nešto više iskustva i time ćemo se ovoga puta pozabaviti.

Uvek je neophodno potrebno korektno podesiti težište vibracije, čime određujemo i njenu amplitudu, koju proizvodi rep tvistera. Nešto poput funkcije dugačke motke kojom akrobata održava ravnotežu, hodajući po žici. Tvister se na udicu navlači tako da njen vrh izađe na suprotnu stranu od one na koju je savijen rep varalice. Pri tome vrh udice ne bi smeo biti blizu korena repa varalice, jer se tako bitno ublažuje rad tvistera. Ovako navučena varalica na udicu ima blaže izražene vibracije prilikom propadanja i podizanja džiga.

Težište vibracije određujemo blagim zaokretanjem gumice oko njene uzdužne ose, odnosno oko vrata udice. Ovo kontrolišemo probnim povlačenjem varalice kroz plićak, u kojem možemo da pratimo njen rad, i posle svakog zabačaja korigujemo težište vibracije do željenog efekta. Gumice navučene na udicu sa olovnom glavom tako da se luk uidice poklapa sa lukom repa varalice imaju sitniju vibraciju i izraženije prelaze vibracije kod podizanja i spuštanja. Kod spuštanja ili propadanja mekane varalice dolazi do minimalnog otpora repa strujanju vode. Kod podizanja štapa, pošto se krivina repa ,,sudara” sa otporom vode, ukupni otpor se sabira i vibracija je izraženija tj. brža.

Ma koliko da ove stvari izgledale sitne, gotovo nebitne, radi se o nijansama koje su često odlučujuće za uspeh u ribolovu. Kada se u to uverite i sami, zapitaćete se: ,,Pored koliko kapitalnih smuđeva su provlačeni mamci koje je prozreo?”

TRBUŠNI PLES

Veoma je bitno da se za određenu brzinu toka odabere i gumica odgovarajuće mekoće. Ne možemo se nadati značajnijem ulovu ako na sporoj vodi forsiramo šedove sa tvrdim, zadebljanim radnim delom repa, kod kojeg je papučica mala i minimalno se opire strujanju vode. Ovakav šed, pri optimalnoj brzini povlačenja, skoro i da neće proizvoditi vibraciju, a o njenoj zavodljivosti da i ne govorimo!

U takvoj situaciji (spori ili umereni tok), treba posegnuti za tvisterima ili šedovima kod kojih je radni deo tanušan, mekan, a površina papučice relativno velika. Neka mera pravog odnosa je kada džig uvek proizvodi vibraciju, nikad je ne gubi, sa prelazima iz spore u bržu.

Na bržem toku pravo rešenje su šedovi, dok kod još bržeg strujanja vode, koji tvisterima uništava one tako bitne prelaze iz brze u sporiju vibraciju, prednost treba dati pravim ,,drvenim Marijama”.

Kod nekih modela već i samo telo šeda proizvodi vibraciju. To su varijante širokih leđa i suženog stomaka u obliku sečiva, koje omogućava bočno lelujanje, pa se tako džig ponaša k’o vobler. Upravo se ta njihova specifična bočna vibracija često pokazala kao presudna - kao dobitno rešenje posle neuspelih pokušaja da se u istim uslovima provlači tvister. Na slici je poznati Relax Kopyto, ubitačan šed sa širokim leđima, usukanim trbuhom i rebrastim repnim delom koji još potpomaže lelujanje pozamašne pečurke.

PRVA POMOĆ

Ukoliko ste procenili da ste na mestu sa strujanjem vode koje ne može vašem šedu podariti optimalan rad, moraćete intervenisati. U tu svrhu su vam neophodne makazice. Njima ćete korigovati gumice koje ne mrdaju po vašoj želji, tačnije - po meri grabljivice! Tako ćete, na previše tvrdom šedu, pažljivo, sa donje strane radnog dela repa, iskrojiti jedan njegov deo tako da posle vaše intervencije bude istanjen i savitljiv. Time ćete dobiti učestaliju vibraciju pri sporijem povlačenju istog šeda.

Ove sitnice su izuzetno bitne, pre svega u zimskom periodu i pred lovostaj, kada kapitalci ne razmišljaju mnogo o hrani. Tada su preokupirani brigom kako da zauzmu što bolju poziciju na ulazu u mrastilište (ušća u kanale, zimovnici, rukavci sa sporijim tokom...). Do takvih mesta putuju sigurnijim putem, podalje od obale, što znači i bliže matici reke. Često se u tom periodu kapitalne ženke, daleko od obale, ustremljuju na varalice u propadanju, u srednjem ili, čak, gornjem sloju vode! Neiskusni varaličari, što zbog neočekivanja, što zbog previše olabavljene strune posle zabačaja, ne uspevaju da iskoriste te dragocene trenutke.

Pogrešno je plasirati džig i sa otvorenim preklopnikom mašinice cimnuti štapom nekoliko puta, kako bi varalica što pre dospela na dno! Upravo su te greške koštale mnoge neiskusne varaličare kapitalnih ulova!

Kada zabacujete džig, posle njegovog pada na površinu vode, preklopnik zatvorite i maksimalno koncentrisano, uz blago cimkanje vrhom štapa, čekajte da varalica otputuje u sloj vode za koji tipujete da je najlovniji.

Nikako nemojte da šed ukrutite predugačkom udicom. Ukoliko želite pa pospešite kačenje, radije koristite džig udicu kraćeg vrata na koju nakačite manju trokraku udicu, koja će se “vrpoljiti” zajedno sa repnim delom, a neće ga umrtviti.

            Nemanja Došen

Zabranjeno je kopiranje svih tekstova sa portala http://www.trofej.info/