Kao što svako dobro mesto za pecanje ima svoje karakteristike, tako i po godišnjim dobima postoje zakonitosti koje diktiraju ribolov na kanalu i uslovljlavaju uspeh. Njihovim praćenjem i razumevanjem sastavićemo mozaik i tek tada imati celokupnu sliku o toj ravničarskoj sporotekućoj vodi - znaćemo tačne lokacije i shvatiti smuđeve migracije. Pa da krenemo redom, kroz sva četiri godišnja doba u lov smuđa na kanalu...
PROLEĆE - SVE ZA 20 MINUTA
Podrazumevamo, naravno, period maj i do polovine juna. Sunce počinje jače da greje i voda se shodno tome i zagreva. Obala se brže zagreva, ali imamo ih dve. Jedna je dublja i tvrđa, a druga plića i mekša. Svi znamo da smuđ voli tvrdo dno ali. . .
Bez obzira što voli tvrdo dno, on se kreće za hranom, a kederi su u plićacima gde je toplije. Znači u obali gde je trulež. Nezamislivo je šta u ranim prolećnim jutrima posle tople noći smuđ ume da napravi u pola metra vode. To je doživljaj! Da se razumemo: ova mesta su dobra kada je izrazito aktivan. To ćete lako uočiti po raubovanju. U drugim slučajevima biće na nekom drugom mestu, jer se ovde smuđ ne nalazi kada se odmara ili kada je neutralan. U rano proleće smuđ samo zbog hrane dolazi u toplije plićake, inače je negde na dnu, jer mu ne prija preterana svetlost.
Smuđu je u ovo vreme lov olakšan, jer se trava, koja kederima predstavlja zaklon još nije digla. Dok trave nema smuđ dolazi za ribicama i do dubine od svega 30 santimetara. Zato, kada lovite nemojte silaziti do vode. Ovo ste verovatno pročitali već bezbroj puta. Vrh štapa neka bude kod same površine vode i varalicu vodite dok ne izađe na obalu, jer ćete u protivnom biti veoma razočarani kada vam smuđ doprati mamac, a zatim se elegantno okrene i vrati u dubinu. Verujte desilo mi se to zato znam o čemu pričam. Sa pojavom trave lov je otežan, ali ne i nemoguć. U ovo vreme kederi su koncentrisani ispod i oko biljnog pokrivača. Smuđ će pri lovu takođe biti u njihovoj blizini. Njegov atak ćete prepoznati po karakterističnom lepezasto-zrakastom begu ribica. Vrh štapa neka Vam bude kod kraja trave i birajte takva mesta za lov gde je pojas trave širi, jer je tu i koncentracija kedera veća, a samim tim i smuđa.
Kada ga uočite da lovi nemojte bezglavo trčati na ta mesta. Budite mirni i strpljivi jer se smuđ u ovom periodu kreće za jatima ribica i u jednom trenutku će doći i do vas.Ttrčanjem po obali ćete ga oterati, ili upozoriti što je sasvim dovoljno.
Prolećni lov ume da bude veoma zanimljiv. Svi smo nabijeni adrenalinom zbog duge pauze (mrest) i slabijeg rada u zimskom periodu. Očekujemo da smuđ bukvalno počne da “jede” naše varalice jer je pregladneo. Želimo da osetimo svu raskoš varaličarenja koja je u skladu sa prirodnim okruženjem. Zaista, ne postoje reči koje bi opisale izlazak sunca u rano prolećno jutro pored vode. Međutim, instinkt savršenog lovca ne otupljuje ni u vreme najveće gladi, zbog čega će se desiti da se i u vreme najveće aktivnosti kući vratimo bez ulova, a ponekad čak i bez udarca. Neka vas to ne obeshrabri. Budite uporni, proučavajte “lovca” i uspeh će doći sam po sebi. Priroda će vas nagraditi jer, na kraju krajeva, i mi smo - lovci! Ako izađete na vodu a aktivnost smuđa na površini izostane, nemojte se predavati. To ne mora značiti da se tog dana neće javljati. Uostalom, veoma retko ćete ga (u)loviti na samoj površini. Češće će to biti u srednjim slojevima, a najviše na dnu. Ukoliko se nađete u ovakvoj situaciji na kanalu u proleće počnite sa pretraživanjem najpre srednjeg sloja vode, a kako se razdanjuje sve više vucite varalicu po dnu, ili iznad samog dna. Dakle, najpre voblerima, a na kraju džigovima. Ove taktike se držim u proleće.
Intenzitet lova u ovakvim situacijama je smanjen, ali nikako ne dozvolite da vas udarac iznenadi. Možda ćete za svo vreme ribolova imati svega par udaraca, ali koncentraciju morate održati sve vreme. Svakog trenutka vodite računa kako se varalica kreće i da li je na pravoj dubini. To nipošto nesme biti mehaničko povlačenje jer u takvim slučajevima posle udarca (ako do njih uopšte i dođe) dok shvatimo da je riba uzela varalicu, i dok kontriramo ona je već negde daleko, a i ako nije, po pravilu se otkači, i to pod samim nogama. Onda kukamo kako nemamo sreće. Nije nego.
U rano proleće će se desiti da smuđ radi i u najtoplijem delu dana. Temperatura vode je još uvek niska tako da mu je metabolizam dovoljno spor da bi mogao da se hrani na duži vremenski period. Zato su dani sa tmurnim vremenom i blagim vetrom pravo vreme za izlazak na vodu. Sa većim brojem sunčanih dana i sa povećanjem temperature smuđ sve više svoju aktivnost usmerava u sumrak i svitanje. U ovo vreme su karakteristični cugovi u kojima se hrani i koji kratko traju. Desiće se da dva sata bacate varalicu bez uspeha, a dvadeset minuta imate udarac za udarcem, da bi opet usledila pauza. Lagano, sa približavanjem leta, smuđ sve više svoje lovačke sposobnosti izražava noću.
LETO - MRVA PROTEINA
Svi ga volimo. Doba blagostanja i uživanja. Voli ga i smuđ. Hrane je toliko da je potrebno samo da otvori usta da bi napunio stomak. Gotovo da je tako. Hrane zaista ima mnogo i da bi se u ovo vreme ulovio smuđ potrebno je mnogo truda i veštine. Počinjemo da se pitamo šta da u tom trenutku ponudimo grabljivcu kad na meniju ima “švedski sto”? Razmišljajmo na sledeći način:
Leti sve vrvi od kedera. On to zna tako da mu ne pada na pamet da napušta svoju busiju i da juri varalicu. Radije će sačekati da mu zalogaj dođe do ustiju, a zatim ga elegantno usisati. Ako i uspete da nekog “suspendinga” dovedete u zonu napada, smuđ je u ovo vreme vrlo izbirljiv, tako da napadi najčešće izostaju, mada ne i obavezno. Kao veliki gospodin i gotovan tražiće lak zalogaj. Šta bi u ovo vreme za njega predstavljalo lak zalogaj? Po mom mišljenju to je parče ribe ili filet koji će više da liči na ostatke nečije gozbe. Nema jurnjave sa punim stomakom!
Ali kada uzima tako ponuđen mamac ipak je gladan i možemo da ga nagovorimo na saradnju. Postoje, međutim, i dani kada ga ne možemo isprovocirati, čak ni parčadima ribe! Šta onda? Tada mu treba ponuditi nešto što čak i u izobilju hrane predstavlja redak zalogaj. To bi mogla biti pijavica ili glista, ali one deblje - “laloške”. Njih (ponekad) uzima kada ostale mamce ignoriše, a recite mi, iskreno, koliko ste ih puta koristili? Glista mu dođu kao desert.
Ulovićete smuđa i sistemom na čekanje, međutim mnogo bolji rezultati se postižu “muvanjem”. Ovo je jedini period godine kada (samo radi želje!) smuđa lovim živim mamcima. Vučete sve i svašta od varalica, a on neće pa neće. Prosto se uplašim da ga nema, pa se malo “promuvam”. Obradujem se kada ga uhvatim i vidim da ga ipak - ima! Dobro je to. Jedina “mana” rekao bih je ta što svi koji muvaju koriste male mamce tako da uglavnom hvataju nedorasle primerke koji udicu duboko gutaju i vrlo brzo uginu, a i pokret “Uhvati i pusti” kod nas još uvek nije zaživeo. Ne poštuje se ni mera ribe ni lovostaj! To je razlog što ga je iz godine u godinu znatno manje, a varaličara sve više.
Hajdemo nazad na vrelo leto. Lov varalicom može biti uspešan i u letnjem periodu ali ako se steknu određeni uslovi. Sa porastom vodostaja i voda postaje mutnija. Ribice dolaze u obalu jer je tu više hrane. Za kederima dolazi i smuđ. Voda je mutna tako da ima manje vremena da zagleda varalicu, a instinkt mu govoriti da napadne. Tada samo treba obratiti pažnju na prezentaciji. Mutna voda olakšava lov varalicom, u to sam ja ubeđen. Vetar? Leti vetar može da vam “naniže” stringer za svega pola sata ribolova. On mu dođe kao afrodizijak. To nije slab vetrić koji mreška površinu i duva po ceo dan. Ovo je priča o vrućem julskom danu, temperaturi od 35 stepeni i više, i o teškoj sparini. Kada po ovakvom danu dune jak vetar (ne olujnog karaktera) ribolov postaje neverovatan. To su dani za pamćenje jer smuđ od totalnog negativca prelazi u “živu vatru” i počinje žestoko da udara.
Dobrodošla leti je i promena temperature nadole, ali praćena kišom. Ukoliko je oblačan, sparan i praćen rominjajućom kišom, ceo dan može biti zanimljiv za lov. Postoji jedan period leti koji može da bude veoma produktivan. Traje vrlo kratko, svega par dana i pada najčešće u avgustu!
Tada ne uhvatamo mnogo, ali je zato - krupno! Naravno ovakva mesta treba pronaći. Kvantitet zamenjujemo kvalitetom. Ovde je reč o prvoj velikoj promeni vremena praćenoj zahlađenjem i padom temperature, a koja najčešće nastupa krajem avgusta. Temperatura vode je još uvek visoka, ali je opala za par stepeni, što smuđ itekako oseća i počinje da jede. Čak i veliki primerci. Na taj način ako uskladimo pribor i veličinu varalice, možemo obogatiti album kojom slikom kapitalca. Borbu sa avgustovskim kapitalcem nećete zaboraviti - tada su puni snage i predstavljaju besne furije, tako da će petokilaš ulovljen u ovo vreme biti prava borbena mašina u odnosu na februarsku “trudnicu” od 10 kg. (Da se ja pitam, zabranio bih lov smuđa i u februaru, a u januaru uveo zakon o obaveznom vraćanju ulovljene ribe!)
Smuđ se leti najčešće lovi u sumrak, noću (bolje bi bilo da se povede računa o lopovima, nego nama da brane da lovimo noću!) i u svitanje. Mesta na kojima bi ga trebalo tražiti su sledeća:
1 - postojanje povratnog toka vode;
2 - plitko i tvrdo dno;
3 - deo kanala koji je obrastao trskom (jer je voda oko trske hladnija. Na ovakvom mestu može se loviti i po vrelom letnjem danu, jer smuđ ponekad ume da bude i pod samom trskom);
4 - ušće kanala za navodnjavanje u kanalsku mrežu sistema D-T-D (moglo bi se reći da je ovo isključivo letnje i ranojesenje mesto za lov).
Zajednička karakteristika svih tih mesta je mala dubina i temperaturna razlika vode koja postoji usled bržeg toka. Ako je vidljivost smanjena onda su ovakva mesta pravi izbor.
JESEN - TRI SA “R”
Konačno, priroda menja svoje ruho. Sa sebe skida prolećno-letnju odeću, prepunu cvetnih boja i livadskog šarenila, i oblači dostojanstvenu, kraljevsku zlatno-žutu haljinu - oseća se miris zrelog grožđa i lišća...
Ako postoji ribolovački raj, onda je njegovo godišnje doba - jesen! Nema varaličara koji se sa setom ne seća “one” jeseni kada je uhvatio svog najvećeg smuđa, ili štuku, recimo. Septembar, oktobar i novembar. Sva tri meseca u svom imenu imaju slovo “r” (to mora nešto značiti). Stiglo je naših pet minuta...
Smuđ počinje redovno da se hrani, što ćete videti i po sadržaju želuca, jer se i on priprema za zimu. Više nije probirljiv kao u letnjem periodu, tako da ga pravilnim izborom varalice možemo isprovocirati na napad. Više nije ni lenj, ali to ne znači da nije i dalje oprezan! Ukoliko prezentacija nije odgovarajuća u stanju je da mamac doprati do obale i na kraju odustane od napada na varalicu. Lov je u jesen olakšan, ali samo do izvesne mere. Treba te olakšice znati primeniti u praksi na pravi način. Smuđ se još uvek hrani u sumrak i noću.
Septembarsku i oktobarsku noć sa mesečinom nemojte propustiti, jer ćete biti lišeni veoma lepog (i korisnog!) iskustva. Ukoliko sa nekog mesta budete u stanju da vidite odsjaj sa vode primetićete mreškanje u priobalnom pojasu. Keder je grupisan i sav je u obali. Smuđ će iskoristiti grupisanost kedera i svetlost koja mu daje prednost u odnosu na ostale ribice - hraniće se, i to veoma intenzivno! Mesta njegovog napada su lako uočljiva. Kederi se rasprše na sve strane. Varalicu (vobler) bacite preko tog mesta i vucite srednjom brzinom do umereno brzo.
Pazite, njegova aktivnost nije dugačka čak ni u ovom dobu, jer kedera još uvek ima mnogo. Lov će biti uspešan i danju, ukoliko ne bude bilo sunčano. Prvi kišni dani mogu doneti lep uspeh u ribolovu...
Mesta koja su u ovo vreme zanimljiva su još uvek ona koja su bila zanimljiva i leti. Dakle, plića voda, tvrdo dno, brzaci, deo kanala sa povratnim tokom. Naravno, nije obavezno tražiti ga baš na takvim mestima, jer u dnevnom lovu šansu za ulovom imaćete i u dubljim delovima korita. Kako temperatura vode bude opadala, tako će se i aktivnost smuđa produžavati i širiti na celo korito, a zatim će se težište njegovog lova preneti ka srednjim slojevima vode i ka dubuni.
Vodite računa: jesen najpre stigne na stajaće vode i kanale, a zatim i na reke! Od površine i zapremine vode zavisi i koliko će se ona brzo zagrevati i hladiti. Riba reaguje na ove promene koje su ponekad u ovo doba godine drastične. Temperaturna razlika između površinskih i dubinskih slojeva vode je i po nekoliko stepeni. Ova razlika postoji i u letnjim mesecima, ali je ona manja jer su ove promene nagle. Ovo je veoma izraženo u vreme prvih jesenjih mrazeva. Zbog toga se i kaže da “nema pravog lova dok ne udari prvi mraz”! Ovo je pravo vreme za traženje smuđa u srednjim slojevima većim varalicama.
Kada temperatura vode padne ispod 10 stepeni, keder se povlači, a sa (za) njim i smuđ. Počinje da se okuplja u jata, i da traži mesto gde će prezimiti. To su obično najdublji delovi kanala, rupe i prirodni zakloni koji štite od vodenog toka (panjevi i brežine). Još uvek lovi, ali intenzitet nije kao u ranu jesen. Pojuriće kedera, ali samo ako je siguran da je ulov obezbeđen. Ovo možete razumeti ako uporedite žestinu kojom udara u ranu i u kasnu jesen.
Postoje izuzeci kada se smuđ diže u srednje slojeve za hranom: kada postane toplije - ali su ovakve “ekskurzije” retke. Suština uspeha u ovom periodu je pronalaženje dobrih kasnojesenje-zimskih mesta. Ukoliko u tome uspete uradili ste težu polovinu posla. Druga polovina je ubediti smuđa da je ono što mu nudite pravi zalogaj za njega. Varalica mu mora izgledati kao lak zalogaj. Odabir prave težine olovne glave kao i glave odgovarajućeg oblika je od primarnog značaja!
ZIMA - VREME SPAVANJA
Tišina je zavladala na poljima i rekama. Priroda je utonula u san iz koga će je probuditi poljubac sunca u proleće. Dok ne dođe do ljubljenja sunca i “uspavane lepotice” uživaćemo u njenoj beloj boji i tišini koja njome vlada. Ova tišina jednostavno odmara. Nema naprezanja čula na nadražaje koji su prisutni u ostalim godišnjim dobima. Priroda uživa u zasluženom odmoru. Može se reći da je zima veličanstvena u svojoj jednostavnosti.
Priroda uživa u odmoru ali živi svet bi se teško moglo reći da uživa. Osnovni razlog je nedostatak hrane. Životinje su prilagođene nedostatku hrane na taj način što ili prespavaju zimu ili režim ishrane svedu na minimum. U nekom su stanju hibernacije. Smuđ spada u onu vrstu koja se ređe hrani, ali ipak s vremena na vreme nešto i prezalogaji.
Praćenje plena je gotovo izostalo. Varalicu napada samo ako će predstavljati obrok dovoljan za duži vremenski period i ako mu je provučete ispred usta. Zato izbegavam sitnije varalice. Biram radije mekše varalice koje rade i pri najsporijem povlačenju, jer je voda u kanalu dovoljno spora, te nema straha da će ubiti vibraciju silikonca. Smuđ je dakle na dnu i gotovo da ne mrda. Imperativ je provući mu varalicu pored same glave, ali ni tada nije svejedno iz kog smera mu ona dolazi. Ako mu varalica dolazi iza leđa od napada najčešće ne bude ništa. Druga stvar je ako mu ona prilazi sa boka, ili ide direktno na njega. Tada su veće šanse da ga ulovite. Treba, dakle, uhvatiti putanju napada ribe, što je važno uvek i u svim godišnjim dobima, ali se zimi ovo pravilo maksimalno mora ispoštovati, jer smuđ mirno leži i ne okreće se mnogo. (Jedan primer: imali ste možda priliku da lovite u grupi od 5-6 ribolovaca, a od svih vas samo jedan hvata bez obzira što svi bacate, uglavnom, istu varalicu. Čovek pronaš‘o liniju napada pa ih pegla!). Eksperimentišite! Vucite varalicu iz više uglova... Jednom ćete pronaći pravu putanju i uživaćete.
Na lov se treba ograničiti u najtoplijem delu dana. Ne kažem da ga nije moguće uloviti i po mraku, ali vremenski uslovi u ovom periodu diktiraju pored svega i vreme lova. Uopšte nije prijatno biti pored vode kad je temperatura ispod nule.
Smuđ voli kada zimi sunce ugreje, jer se i ribice tada razmile po vodi. Prija ova promena temperature svima, naročito njegovom metabolizmu, pa postaje aktivniji. Ovakvi dani su zimi retki i treba ih iskoristiti. Lepo i stabilno vreme je lepa osnova za uspešan ribolov.
Dobri rezultati zimi se mogu postići kada dune košava. Voda se zagreva kada dune ovaj jugoistočni vetar i riba dolazi u toplije slojeve. To su dani kada padaju kapitalci. I oni moraju jednom ogladneti, a to obično biva zimi.
Hoću da iznesem svoje mišljenje što se tiče lova smuđa u februaru. Znam da se u ovom mesecu hvataju najveći, ali ja ga tada ne lovim - iz principa! Smuđ je tada lakom, priprema se za mrest, a to mnogi “sportski” ribolovci zloupotrebljavljaju.
Mirkonj Radovan
Zabranjeno je kopiranje svih tekstova sa portala http://www.trofej.info/
