Boje pod vodom

Nije lako, po zadatku, napisati tekst “šta vide ribe” ako niste ihtiolog. Ja nisam, ali evo pišem, jer se tešim da je i ihtiolog samo običan čovek, koji vidi kao čovek - a ne ko riba. I kad zaroni pod vodu opet ne vidi ko riba. A ribe ćute, ne pričaju kao ljudi, tako da niko tačno ne može sa sigurnošću da kaže šta tačno vide, i kako razlikuju boje.

A voda je sredina kojoj dvonožni stvor nije prilagođen, nema škrge. Oči su mu za gledanje na suvom, ali ipak i pod vodom vidi. Ali drugačije od riba. Od nekih vidi bolje, od drugih ne, ali ni čovek ni riba ne vide dobro kada je voda mutna, a nikako noću.

Kada razmatramo vodenu sredinu i uticaj svetlosti, mora se znati tačno kakva je voda: slana ili slatka, hladna ili topla, stajaća ili tekuća, da li ima ili nema planktona, itd. Takođe, količina svetlosti koja prodire zavisi od mnogo faktora: godišnjeg doba, doba dana - pod kojim uglom zraci padaju (jer u podne dublje prodiru nego ujutru, ili pred veče, kada padaju koso i odbijaju se). Na osvetljenost (pod vodom) utiče i površina, jer ako nema talasa svetlost jače prodire nego kada talasi rasipaju svetost u različitim pravcima. Sve to su faktori zbog kojih je teško - skoro nemoguće - izvući globalne zaključke o bojama varalica za ribolov, a meni je upravo to cilj.

Različite ribe različito vide, to je poznato. Pastrmka vidi ka sivi soko - bolje od čoveka. Recimo, vidi i ultraljubičasti deo spektra. Ona živi uglavnom u malim i bistrim, plitkim vodama gde se providi do dna. Znaju to mušičari pa stoga toliku pažnju pridaju savršenim imitacijama, koje moraju i bojom i oblikom i veličinom da liče na prave mušice. Isto tako je i sa varalicama, prvenstveno mislim na voblere (na slici vidite kako pastrmka vidi vobler - op. ur.).

Nasuprot njoj, som živi u sasvim drugačijoj sredini, u mutnim i dubokim vodama. Stoga su mu oči male i nerazvijene. Tvrdi se da boje uopšte i ne raspoznaje.Ali zato je razvio druge organe do perfekcije. (I zato ima velika usta, da ne promaši mamac, kao na ovoj Portatovoj slici desno - op. ur.).

Potočara živi u plitkim i bistrim, a som u mutnim i dubokim vodama - to su dva krajnja repera naše priče. Sve između pripada ostalim grabljivicama (smuđ, mladica, štuka, bucov...) koje vide bolje od soma ali slabije od pastrmke. One ne žive ni u prozornim ali ni u muljevitim vodama, nego negde između toga.

Priča o morskim grabljivcima nas ovoga puta ne interesuje, more je sasvim drugačija sredina. Tek da napomenem da se za morske dubine najviše koriste vobleri sa plavim leđima i srebrnim bokovima (dodaju se i razne folije koje služe da što više razbacuju svetlost sa bokova, dok se vobler tetura). To je stoga što se u spektru plava vidi najdublje (do oko 30 m dubine). Što dublje - to se manje svetla probije. Znate da u velikim dubinama vlada mrkli mrak i da su stvorenja iz tih dubina ili slepa, ili uopšte nemaju oči. Ali obično imaju velika usta. (Na slici dole vidite do kojih dubina se koje boje vide. I to je relativno zbog raznih faktora, ali uzmimo ovo kao neku konstantu - op. ur.)

Stoga se vraćamo u normalne dubine - do desetak metara maksimum - i u naše slatke vode, gde žive ribe koje su tema ovog teksta.

Smuđ pod vodom vidi bolje nego čovek, a naročito bolje vidi u sumrak i svitanje. Ali ni on ne vidi po mraku, kad ni malo nema svetla, to treba imati u vidu kada birate dekor i boju voblera. Dok za pastrmku morate strogo paziti i na oblik (da izgledom i bojom što vernije odslikava prirodni plen) za smuđa sam oblik ne igra neku ulogu. Ali još kako igra dekor i način prezentacije varalice. Smuđ nije “dalekovid” ali je “vidovit” - čim posumnja ništa od ulova! Ovde se neću osvrtati na vibracije voblera jer je to zasebna tema, o kojoj je već toliko pisano. Eto zašto postoji ogromna paleta dekora i boja za smuđa. Od prirodnih dekora - do vrištećih boja koje svojom napadnošću prosto nerviraju. Sigurno i Vi imate kolekciji po nekoliko šarteza i vatrenih tigrova.

Rekli smo da je som slep kod očiju. Stoga on najviše lovi noću. Niti vidi niti ribe vide njega.Ali on bolje čuje i ima veće brkove. Zato na boje varalica za soma ne obraćajte pažnju, ali birajte voblere sa zvečkom. Ako je slep nije gluv! Priroda je tako udesila da se neko zakržljalo čulo nadomesti drugim, mnogo razvijenijim.

Mnogi ribolovci vole da love bucova. Dok ga love strogo paze da ih bucov ne vidi. Bucov kad lovi sve pršti po površini, lepo vidite gde raubuje, ali ga nećete lako upecati - ako je raubovo blizu obale i mesta na kome stojimo. Zato ga i ne lovimo pod nogama, nego bacamo daleko - na pola reke. Boje treba da budu prirodne, ko kederi koje lovi. Ali njega više pecamo kastmasterima i mušicama nego voblerima.

Ni štukarošima nisu vobleri broj 1, već prednost daju kašikama i leptirima, ali i vobler je nekad dobitna kombinacija. Štuka dobro vidi (koliko može ako je voda bara, plitka i mutna), a noću ne lovi. Ali štuka ima u dubokim i bistrim alpskim jezerima, na Baltiku gde je pecaju trolingom, uglavnom na plavo/srebrno obojene voblere za veće dubine. Kod nas je to “barski tip” grabljivice, pa zato koristite voblere u prirodnim dekorima (recimo imitacija male štuke, jer je veliki kanibal), ali i u drečavim (FT, GFR, RH i druge).

Generalno: grabljivice prozirnih i plitkih voda pecajte voblerima prirodnih dekora, koje i oblikom i bojom liče na ribice iz okruženja, a što je voda dublja i mutnija postepeno prelazite i na upadljivije dekore, pa sve do skroz drečavih. Dubinama na kojoj trenutno radi prilagodite i dekor, jer crveni neće videti na 7-8 metara. Pravilo: topla voda - tople boje, hladna voda - hladne boje, takođe važi. Ali opet prilagođeno dubini i prozirnosti vode.

Nije uvek lako odabrati adekvatnu boju, pa morate imati poprilično voblera, a da bi lakše odabrali dobitni nadam se da vam je bar malo pomogao i ovaj tekst. “Mali milion” faktora utiče na uspeh u ribolovu, a boje voblera su od primarnog značaja za lov pastrmke do totalnog nebitnog činioca za pecanje soma. Najgore od svega je što vidljivost boja pod vodom toliko mnogo zavisi od fizike i hemije. I biologije!

Boje postoje samo dok je svetla - u mraku ne postoje! Svetlost je čudo nad čudima - to najbolje zna onaj ko se bavi fotografijom.