Naše kolege iz Fish & Fanga su jednog sunčanog avgustovskog dana izvele zanimljiv eksperiment - na jezeru sa relativno bistrom vodom ronilac je spuštao tablu sa trakama zelene, bele, crvene, plave, žute i roze (pink) boje, i traku srebrnaste reflektujuće folije, na dubine od 2, 5 i 10 metara.
Neka vas ne buni što se na 10 metara boje jače vide nego na 5, a na pet metara jasnije nego na 2 - snimano je u avgustu, kad je pri i na površini bilo planktona i algi.
Takođe, primećujete da se boje menjaju, a da srebrnasta ne blješti. No, to je u mutnom jezeru, u bistrom moru ili na planinskoj reci srebnasti dekori i te kako reflektuju svetlost.
Evo kako pod vodom vidi boje čovek - kroz objektiv fotoaparata. Naravno, ljudsko oko nije što i riblje. Naše oko funkcioniše tako što odbijenu svetlost od objekta pretvara u električne impulse i šalje u mozak. Ali, pošto se svetlost menja prolazeći kroz vodu, ono što vidimo je promenjeno. Svetlost se u vodi menja usled: zamućenosti, rasipanja, apsorpcije, i refrakcije.
Zamućenost vode usled planktona, mulja i slično, sprečava prodor svetlosti u dubinu.
Rasipanje svetlosti dovodi do poptunog gubitka senki pod vodom. Ako je ustalasana površina, zraci se raspršuju i slabije prodiru. Po sunačanom danu u podne najdublje prodiru - vertikalno. U svitanje i sumrak vidljivost je 10 puta manja - kosi zraci delimično prodiru (zavisno od ugla) a delimično se odbijaju od površine. Pola sata nakon zalaska sunca vidljivost se smanjuje na hiljaditi deo podnevne, pa čak ni pun mesec značajnije ne povećava vidljivost vaše varalice. Tada se boje naziru kao nijanse sive.
Apsorpcija svetlosti dešava se sa dubinom. Zbog asporpcije glavni faktor raspoznavanja pod vodom nije toliko samao boja, već i kontrast predmeta.
Pošto varaličare i mušičare interesuje vidljivost boja na rizličitim dubinama bitno je znati koja boja iz spektra najdublje prodire kroz vodu. Evo rezultata:
Naravno, dubinu vode obeleženu na levoj strani slike treba uzetu uslovno jer ona zavisi od ostalih faktora, ali najviše od čistoće (providnosti) vode. U mutnoj vodi crvena, žuta, zelena se vide na većoj dubini od plave, ali u bistroj (more, alpska jezera...) plava se vidi na većoj dubini nego crvena ili narandžasta.
Testovi rađeni na slatkovodnim ribama potvrdili su da sve ispitane ribe dobro vide crvenu, žutu i zelenu (osim soma), a pastrmka (mušičari pažnja!) vidi boje bolje od čoveka, i registruje i infracrvene i ultraljubičaste zrake! Morske ribe su posebna priča i nisu tema ovog teksta.
Dakako, sve je relativno, vidljivost pod vodom je uslovljena brojnim faktorima, tako da sve ovo posmatrate čisto kao informaciju za ribolovce, a ne neki naučni elaborat. Igra svetlosti i senke je veoma komplikovano područje i na obali, kamoli pod vodom. Uostalom, kako vide ribe na vašoj vodi znaju jedino one. Stoga ove podvodne snimke posmatraje kao dokaz da "lepe" boje i realistični dekori varalica, pri neonskom svetlu prodavnice ili po jakom suncu na obali, možda ribi nisu toliko privlačni koliko vama. Imajte to na umu kad birate gumu.
I ako ste vobleraš priča je ista - o tome šta i kako grabljivice (ne)vide detaljnije u tekstu Vobler - od površine do mračne dubine.
