Novembra 1990. godine, lokalno poznat i priznat novosadski ribolovac ulazi u prodavnicu „Trofej“ u Petrovaradinu i kupuje 20 trokrakih udica. Mislim da su bile 3/0, ne sećam se više da li VMC ili Mustad. Verovao sam da peca štuku. Kroz dva dana ponovo kupuje još 30 komada! Pita me da li ima veće. Ja, naivan, još ne kapiram – odgovaram da nema. I tako je on (ali i drugi!) stalno kupovao velike trokrake, a najviše u decembru. Negde oko Nove godine opet on – kad sam mu rekao da imam samo još jednu kutiju sa 100 komada... kupio je sve!

U januaru ’91. pitam mog drugara, inače komšuju tog „štukaroša“, gde to K... toliko peca. Ma taj ne peca, grabulja sve živo – odgovori mi drugar. I otvori oči! Tek tada skontah da je ovog "štukaroša" bilo sramota da odjednom kupi više stotina trokrakih, pa se pravio Toša. Uglavnom, od tada nikada više u „Trofeju“ nije bilo da se kupi trokrakih većih od 1/0. Ali bilo je u drugim prodavnicama – i to zdravo velikih. Lično poznajem nekolicinu prodavaca koji su bukvalno živeli od prodaje ogrooomnih trokrakih udica, a par njih je čak (u vlastitoj prodavnici!) prodavalo klanfe – izliveno olovo na velikim trokrakim udicama. Šta se sve prodavalo na poznatom novosadskom buvljaku – „Najlonu“ – bolje da vam ne pričam...

Elem, grabuljanje, klanfanje, haklanje... kako se sve već ne naziva to klanje, uzimalo je maha – a najviše po zimi. Jer se tada riba (šaran, som, deverika...) ukrtoži, pa se kad se napipa krtog (ako je dovoljno blizu obale) napravi pravi masakr! Zato su trebale veeelike trokrake sa teškim olovom, da bi se što dalje zabacilo i efikasnije drljalo po dnu. Obale se nisu belele od snega, nego crvenele od krvi i svetucale od krljušti, tačno obeležavajući krtog u zimovniku. Leti su ribe „kud koje mile moje“, ali su zimi „raštrkane na gomili“. Zbog toga se na tim, krvlju i krljuštima, obeleženim mestima na obali, tražila „karta više“ – ko nije na vreme došao da zauzme mesto, morao je da se zadovolji tek po kojim kačenjem, jer mu je centar "spota" bio nedostupan.

Najveći užas je bio u februaru ili martu (zavisno kada se led povuče) na delu kanala D-T-D do prevodnice. Tamo se neretko smuđ sklanjao iz Dunava u mirniju vodu. Kad se led povuče, na obale kanala sjatilo bi se i po više stotina „varaličara“. Otvoreno da grabuljaju klanfama nisu smeli, jer su čuvari kontrolisali – dozvole! Ribočuvarima je bio cilj da nateraju ribolovce da kupe dozvole, a ne da zaštite ribu u zimovniku. I taj masakr bi potrajao danima – mesta na obali nije bilo. Ali je bilo „duhovitih“ komentara tipa: „šta je komšo, opet uz’o“. Komšija mu odgovara: "daaa, reeedovno – za usta“, i kikoće se. U stvari, na jednog smuđa koji je stvarno progutao tvister, bar tri smuđa je potkačeno za leđa, glavu, trbuh... Naravno, nijedan nije vraćen.

Međutim, ako se led povuče tek krajem februara, u martu su svi „varaličari“ odreda masovno pecali – soma! I to smuđaroškim priborom?! Znači, što je bila jača i duža zima, pa se led duže zadržao – som je ranije „krenuo“. Ajde?!

Prema tome, apsolutno je isto da li grabuljate i haklate klanfama ili tvisterima, ako ribu tražite zimi po krtozima i zimovnicima! Naravno, postoje ribolovci koji slučajno, pecajući smuđa, u januaru ili februaru upecaju soma. Dogodi se da zabace baš usred krtoga, pa neki som i proguta varalicu. Ali ako nastavite tuda da provlačite džig, neminovno ćete početi i da ih kačite. Tvrdim da u krtogu, na jednog stvarno upecanog soma bude bar tri potkačena. Nažalost, i desetak povređeno. Jer ako je klanfa mitraljez, džig je puška. Ali i jedno i drugo ubija! Istina, klanfa nešto efikasnije.

Po forumima je sve više fotografija zimskih somova sportski upecanih – varalicom. Ali svaki od tih varaličara priznaje da bude i potkačenih. Istina, niko ne napiše koliko je procentualno upecano a koliko "upucano". No, njima na čast! Čak i na YouTube postavljaju video-klipove. „Slava“ - da zaboli glava!

Krtozi i zimovnici se lakše otkrivaju na manjim vodotocima – Morava, gornji tok Save, Bosna... Varaličar može da lakše dobaci i pročešlja veću površinu, dok ne otkrije „gde som radi“. Naravno, nije zabranjeno upecati soma zimi varalicom za usta – ali nije sportski nastaviti varaličarenje na tom mestu, ako primetite da je na dnu krtog. Međutim, ako nastavita da provlačite džig kroz meso – zločin je! Ne pravda vas ni to što sve somove, upecane i potkačene, vratite - ako ih po krtogu (po)mlatite!

Ne postoji varaličar na planeti koji može zimi da upeca više somova uzastopce, a da ih duplo više ne povredi, pa i smrtno osakati! 

Eto razrešenja dileme „zimski som na varalicu - na manjim rekama“. Stoga je po forumima neuporedivo više „sportskih“ ulova sa tih reka. Jer na Dunavu i Tisi se „kosi mitraljezima“. Ali se ne hvali po forumima. Takvima slava ne treba, samo meso. To su pragmatični hakleri koji koriste "heklere" tipa „Čuruška glista“ i „Fadipovka“. Naravno, i deeebele pletenice, a na kraju "salama iz Bečeja" - sinonima za alat krivolovaca koliko vam duša ište.

Da ne bude zabune: nisu svi varaličari koji pecaju zimi – mesari! I nisu samo varaličari ti koji traže krtoge. Jer, sve je više i plovkaroša koji, kao, pecaju belu plovkom na taj način što dole, pored olova, priveži i trokraku - za svaki slučaj. Istina manju. Pa tako na jednu deveriku koja je uzela ružu hleba ustima sleduje bar još jedna koja je trokraku „uzela leđima“. I to se sve dešava danju - usred grada Novog Sada!

Ovaj tekst ima za svrhu samo jedan cilj – da vas odgovori od pecanja po zimovnicima gde se riba krtoži! Ako ste stvarno sportski ribolovac, ako ste džentlmen na vodi – sklonite se odatle što pre! Da vas ne primete oni koji to nisu. A da li će takvi mesariti po krtogu džigovima ili klanfama samo je pitanje „stila“. Jer: „princip je isti, sve ostalo su nijanse“. No, ako ćemo iskreno, klasični grabiljaši bar nisu licemeri – ne skrivaju se iza demagoških floskula tipa „slučajno sam potkačio, ali sam se slikao i odmah ga vratio“. Pa nastavio...

 Dragan Jovanov Glod

www.trofej.info 

P.S. Na forumu traje žestoka diskusija i žučna polemika – pogledajte temu Termo-nuklearni som! A takođe pročitajte, ako još niste, i tekstove Som i varalice - sluz na struni i Som zimi radi - dok se ne preladi pa prokomentarište ovde na sajtu, ali i pokrenite nove teme na forumu "o krvi i krljušti". Jer, nije valjda jedino u Novom Sadu takva "mesarijada".

Iako je Novi Sad rekorder po grabuljanju! Upravo danas, 27. decembra 2011. oko 16 časova, je u sred grada grabuljala gomila Novosađana oko "Žeželja" - što klanfom što na pampur s trokrakama - a niko ništa nije preduzeo!