Džigovanje smuđa je možda najpopularnija varaličarska disciplina, ali verovatno i najteža. Jer iako izgleda jednostavno (“diži most – spusti most…”) nije baš tako prosto. Ali ni komplikovano, ako se ribolovac malo zapita zašto i kako. Naravno, ne mislim na sporadične ulove smuđarka-trkača u sumrak ili svitanje, nego plansko pecanje gde je cilj gabartniji smuđ.

Prilično “filozofski” sam OVDE (klikni na plavi link levo!) opisao neke bitne parametre, ali kako se smuđ peca zimi i leti, danju i noću, u dubini i na površini (preciznije: pod površinom), u stajaćoj i tekućoj vodi, sa obale ili iz čamca… a na “mali milion” varalica, nemoguće je sve slučajeve podrobnije opisati, pa ću pokušati malo detaljnije o samom priboru. Jer bez alata nema zanata.

Ja sam pristalica suptilnijeg pristupa džigovanju, pošto sam se uverio da je smuđ svuda isti – od Španije do Rumunije. Pecao sam ga, i upecao, od Ebra na zapadu Evrope pa sve do krajnjeg istoka - dubokog veštačkog kanala Sulina porokopanog kroz srce Delte Dunava, dubokog zbog velikog gaza prekooakenskih brodova koji njime plove. Pecao sam ga i na mirnoj ali dubokoj Tisi i na “lepom plavom” Dunavu, ali i po sporim muljevitim kanalima Vojvodine. Pecao sam ga i na mrtvajama Tise na severu Mađarske i na rumunskom jezeru. Pecao sam ga, pecam ga, i pecaću ga! Da ga nema, ne bih ni varaličario, jer obožavam ono suptilno, gospodsko, "tak". A za gospodu savetujem i gospodski pribor. I džentlmenski pristup.

Znam, odmah će mi spomenuti: Dunav, Đerdap, dubine i virove - i glave od 50 grama! Ko da samo tamo ima smuđa?! Dobro, pecao sam ga i tamo, od Golupca pa sve do hidrocentrale, čak i u samoj elektrani! I kod Dobre i Brnjice, i u kamenolomu, i… I svuda je smuđ – smuđ. Oprezan i kad je gladan, nikad halapljiv, uvek fin. Zato nikad neću koristiti štap “akcije” 80 grama i mašinicu za morski ribolov?!

“Da li znate koliko pored velikih riba stetu nanaose teske olovne glave od 40-50 grama kojima ja uglavnom pecam kada sam na Dunavu. Ja ne bih mogao da zamislm vas kako u dubini od 20m i vise pecate sa masinicom velicine 2500. Naravno pecamo smudja, Vasa masina bi se raspala za jedno 30 pecanja kao sto se i jednom mom drugu desilo. Sad vi meni kazite da li nije logicnije staviti neku vecu masinu po mogucstvu za morski ribolov(posto imaju brzi prenos) i pecati mnogo brze, sigurnije i lakse. Da se razumemo koristim i ja manje masine ali se zna na kojim terenima i u kom delu godine. Vi se izgleda vodite onom "a u ruke Mandušića Vuka, svaka puška biće ubojita".

Ne, nije svaka puška ubojita ni u ruke Vuka. Ali se ne slažem da za smuđa treba koristi top. Naravno, ko voli nek’ izvoli, njegovo je pravo. Ja jednostavno ne želim da se umaram džigujući teškim priborom, jer tvrdim da nema tog smuđa na kugli zemaljskoj koji može uništiti mašinicu 2500, ma ni veličine 2000. Podrazumeva se da je mašinica kvalitetna, laka a jaka – a takva je obično i skupa. Ali ne mora biti preskupa! Smuđ neće jer ne može rasturiti mašinicu, ali ribolovac može. Evo zašto:

Nije problem smuđ, nego zakačinjanje džiga. Ma ni ono nije toliki problem, nije problem zakačinjanje nego otkačinjanje! Cimanje i kidanje! A ja NIKAD ne kidam pletenicu preko mašinice.

Drugo: nema smuđa pod kapom nebeskom koji može pokidati pletenicu 0,12mm. A ja takve koristim i ponekad, znatno ređe, 0,14mm – preko toga nikad! Istina, tanke pletenice lakše gube varalice, ali bože moj – varalice su potrošna roba! Zakačim, dosta nežno par puta “nategnem mandolinu”, pa ukoliko ne otkačim, namotam pletenicu oko nečega, povučem i otkinem. A ukoliko pecam iz čamca koristim snagmaster Sergio koji mi je uvek pri ruci. Naravno, svaki snagmaster teško stiže do zakačke ako je voda brza, struja jaka, pletenica debela pa je otpor vodi veliki, a dubina preko 20 metara. U stvari, ja na tim dubinama praktično i ne lovim.

Međutim, ko peca, da bi stigao do dna u takvim uslovima obično koristi teške glave, a verovatno i deblje pletenice. Iako je tanjom lakše spustiti varalicu. Ali su i kidanja češća. Opet, debela pletenica se teže kida, a još ukoliko ribolovac otkačinje preko mašinice, eto belaja. A ko za inat, i štap bude (pre)jak za takvo pecanje (mašinica za morski ribolov verovatno ide na 80 ili 100 gramac), a onda je i kačenje češće, jer je detekcija dna otežana. Eto sve jedno drugo vuče – uzroci i posledice - a sve zbog, verovatno: “šta ako mi dođe som”? Pa šta, ništa – neka pokida, marim baš…

Savremena mašinica ima super-stoper. One bolje baš super. A on em štiti mehanizam em omogućava munjevitu kontru jer nema praznog hoda unazad, još u sadejstvu sa netegljivom pletenicom dovoljno efikasnu. Kada smuđa zakačim, “pumpam” štapom ko i kad vadim soma iz dubine – ne vadim ga obrtanjem ručice! Brzo namota(va)m u prazno dok spuštam štap i (po)kupim višak strune – da ne bude trbuha – pa “dižem most” bez okretanja ručice. Takvim načinom svaka iole bolja mašinica će (po)trajati i ako je “samo” 2500, ali će brzo dotrajati i ona najbolja ukoliko se drugačije rukuje. Dobro, za 20 metara dubine i Dunav, za teške glave neka bude i veličina 3000, puna kapa. Međutim, ko peca smuđa a cilja soma neka stavi 4000, marim baš. “Optimisti” je i 5000 malo, hehe. Samo, napuni li je debjlom pletenicom (zbog eventualno soma, bre) čitavu priču vraćamo na početak – kačenje i kidanje. A ja potenciram suptilno pecanje. Da zaključim:

Smuđevi ne razaraju mašinice.

Niti lome štapove.

Niti kidaju pletenice.

Niti ispravljaju udice.

Za mirnu vodu koristim štap težine bacanja 30 grama (naravno, ne svaki nego najbolji) uparen sa mašinicim veličine 2500, napunjen pletenicom 012mm. Toliko debelom ne zbog smuđa nego školjki, i baš da ne pokudam previše Stormova, inače može i 010mm. Za tekuće vode štap 40 ili 50 grama (ali stvarne a ne imiginarne težine bacanja!), uparen sa mašinicom veličine 3000, napunjen pletenicom 0,14mm.

Svog najvećeg smuđa (11 kg) savladao sam na brzoj reci, ne baš pitomoj ravničarskoj, mašinicom 2500, pletenicom 012mm, štapom 40-gramcem – i Orkinim šedom. Sutradan sam u dubini, skoro nasred reke, upecao još jednog od oko 7 kila istim alatom – ali sada Orkinim šed-tvisterom. Na slici je taj smuđ od (cca)11kg – vide mi se prsti! Namerno nisam želeo da ih sakrijem i napišem da, kao, ima svih… 10 kila, hehe. Ko razume, shvatiće. Uostalom, već znate da procenjujete i veličine ribe i foto trikove.

A na sasvim drugom kraju Evrope sam, u dubokoj Sulini, mašinicom “one druge firme”, ali opet veličine 2500, i jakim štapom 60 grama (do zla boga nebalansiranim zbog put over spoja) “one treće firme” upecao par “redovnih” smuđeva na veliki tvister Kalins.

Kakvim alatom sam ubojito (baš!) kačio smuđeve na vukojebinama izlivene Tise oko gradića Tisafured na severu Hungarie, i kojim načinom, ne smem da vam kažem – pitajte mog bratosa Mikosa! 

Namerno nisam navodio firme mašinica, štapova i pletenica, jer vi kakvi ste – znaćete. A i da se ne bi po Fejsu preganjali “čiji je veći”. Uglavnom, koristim kvalitetan pribor. Ne baš najskuplji, ali ne ni jeftin. Brendove ne navodim – niko ne plaća reklamu. Niti sam promoter. Ali nisam baš ni amater, ni u pecanju, ni u pisanju… ni u marketingu!

Dragan Jovanov Glod