Ne, nije ovo neki jeftin politički pamflet, nego stručan tekst o "amerikanizaciji Evrope". Eh, kamo sreće da smo iz USA prihvatili samo blues, jazz i… varalice!

U Americi su se pojavili još pre Drugog svetskog rata, a u Evropi tek početkom 90-tih godina, vrlo stidljivo, ponajpre u Holandiji i Švedskoj. Sada ih već ima širom Unije, a ne samo na severu Evrope. Hajde da ih bude i ovde! I ima ih povremeno, prvenstvenu na jezeru “Joca”

Kako su se džerkovi pojavili, tako su prihvaćeni i američki nazivi za stilove povlačenja (prezentacije) i vrste varalica. Ne želim da se pravim pametan i da vas zamajavam izrazima tipa: džerk, tvič, pulbejt, glajder, pa ću govoriti srpski - da me ceo svet razume!

Generalno se mogu podeliti na tri grupe (kao i vobleri) po izgledu, tj. na duguljaste (minnow), nešto kraće a sa širim leđima (shad) i “zdepaste cigare”, samo što ti vobleri nemaju kljun. Zbog toga su svi džerkbejtovi prilično tromi i potrebno je energično povlačenje da bi im se udahnula akcija.

Prvu grupu nazivamo “klasičnim” džerkovima. To su varalice dugačkog tela, kojima akciju daje krilce na repu. (Tipičan predstavnik je Suick Thriller - gore), ili udubljenje na čelu (karakterističan predstavnik je Musky Mania Burt - dole).

Ali ukoliko nemaju ni rep ni čelo, onda pogon dobijaju tako što je alkica asimetrična u odnosu na telo. Generalno: klasični džerkbejtovi su dugačke i teške varalice, često duže i od 20 centimetara.

U drugu grupu džerkova spadaju - eh, eto moram - takozvani “pullbait”. To su, praktično, džerkovi kraćeg tela - ali i dalje veliki. Tipičan primer je recimo švedski Zalt (vidite ga na prekrasnoj slici Oliviera Portrata).

Iskreno, po meni su pulbejti isto što i klasični džerkovi. Vrlo je tanka linija koja razdvaja klasične od njih - ako ih uopšte i razdvaja? Veoma poznat pulbejt je i američki Beliver, izvanredan u lovu maskija, a u Evropi neki modeli Salmo, poljske firme koja se enrgično probila u vrh.

Glajderi su vam najpoznatiji, pisano je mnogo o njima (u tekstovima o lovu basa) tako da tehniku povlačenja “šetanje psa” (engleski: “walking the dog”), nećemo pominjati. Ime im potiče od glagola “glide” (klizati) i samo ime sugeriše njihov način plivanja.

Moram razjasniti jednu bitnu stvar da ne bi bilo zabune: Nije džerk tehnika samo za džerkbejt varalice; čitava tehnika je dobila naziv po džerkbejtima, zbog specifičnog načina povlačenja, ali se sličnim stilom mogu prezentovati i drugi vobleri. Rapalin Husky Jerk je klasičan vobler sa kljunom, ali ime govori kojom tehnikom je najbolje da ga vodite. Takođe, mnoge druge varalice se mogu tako voditi, glavinjare, a naročito kašike(!) pa čak i leptiri. (Tako je, ja najviše volim da džerkam Rapalom Countdown - op. D.J.)

Posle zabačaja, oborite vrh štapa dole, ispred vas, do same površine vode, tako da je vršna karika skoro dodiruje. Varalicu vodite kratkim ali odsečnim, žestokim, trzajima prema vama, tako da vrh štapa pređe put od oko (najviše!) 40 cm. Već vam je jasno da su za džerkanje neophodni stabilan čamac i kratak štap. Stabilan čamac zato što se ne može džerkati sedeći, nego uvek iz stojećeg stava (žao mi je Glode, ali se mora stajati, hehe).

Kada varalica počinje da usporava, kad njena inercija gubi snagu, pokupite brzo višak strune koji ste stvorili odsečnim trzajevima i ponovo cimnite. Tokom faze povlačenja, koja je vrlo kratka (vremenski), varalica zaranja, dok u pauzi lagano izranja nošena inercijom i potiskom vode. Plivajući džerkbejti zaranjaju od pola pa do oko dva i po (pa i tri) metra dubine a tonući (retko ih koristim) 2 do 5 m.

Ponekad je dobro da pre ponovnog povlačenja (džerkanja) sačekate malo, jer (ko zna?) možda je i naša štuketina naučila nešto od basa, koji obožava da upravo u tom trenutku “povuče dim“ iz “cigare“, ali ne čekati da izroni.

Treba kombinovati različito cimanje, različitim intenzitetom, u različitim intervalima; trzaji mogu biti malo duži, pa malo kraći i, na kraju, mogu biti izvedeni čas ulevo, čas udesno...

Sve ovo je recept za uspeh bez obzira o kojoj vrsti džerk-varalica da se radi. I budite uvek spremni za kontru, koja je naročiti problem ako štuka napadne kad vam je štap u krajnjem položaju posle “cima”, a potrebna je vrlo energična kontra. I zbog toga treba veoma jak (tvrd) štap, a pletenica pod obavezno! U lovu velike, kad je džerk stigao do čamca, uvek zaronite štapić do pola u vodu i napravite “osmicu”! Za velike štuke preporučujem klasiku - dugačke džerkbejtove koji izgledom i trajektorijom u vodi liče na štukice, a šta jede velika ako ne svoje rođakinje.

Ako nemate čamac neka vas to ne obeshrabri, moguće je džerkovati i sa obale - ali je bitno da se ima štap odgovarajuće dužine i da između njegovog vrha, koji malo, malo... pa zapara površinu vode, i varalice ne bude prepreka kao što je vodeno rastinje.

Pomenusmo štapove. Iz opisanog jasno je da se radi o posebnoj vrsti jer treba da izdrži cimanje varalica koje pri tome pružaju veliki otpor u vodi, a i da još ima rezervnu snagu za kontru!  Stoga se traži pre svega “ljut“, krući štap, jer bi savitljiviji, u znatnoj meri, poništavao efekat cimanja! Idealna je dužina od 180 do 240cm (zavisno i od vaše visine) a težine bacanja od nekih 60 do 120 grama. Eto vam prilike da vaše jake (60-80g) Sportexe uposlite pravim varalicama, ali jedino ako su dovoljno - kratki! Ako nisu, to je jedini slučaj kada možete potkratiti vrh štapa da bi dobili adekvatnu dužinu i optimalnu (tvrdu) akciju. Ali ipak je razumnije kupiti kratak štap konstruisan striktno za lov džerkovima.            

Iz istih razloga zbog kojih treba izbegavati glindžave štapove poželjno je koristiti pletenice. Korišćenje ovakvog pribora nameće potrebu dobrog podešavanja drila, jer kruti štap, netegljiva pletenica i suviše dotegnut dril jesu najčešći razlozi gubitka ribe kod džerkanja. Takođe, mnogo su bolji (za velike džerkove) multiplikatori, koji su neuporedivo jači od stacionarnih rola, ali iskren da budem, ja ih ne koristim, jer ne mogu da se naviknem. A takođe ne koristim ni prevelike džerkove - da bacam Burtha od 23 centima uzeo bih multiplikator i neki jači CMW.

Idealna mesta za džerkanje jesu ne previsoke ali odsečene obale, ili molpvi, vezovi za čamce i uređene (ozidane) obale, ali je širok stabilan čamac bolji izbor. Nažalost često sam prinuđen da pecam s obale, jer ni ja nemam čamac koji bi ispunio sve potrebne uslove. Ali važno je da se peca. A jesen je pravo vreme za boeme, bilo da imaju čamac, bilo čizme. Bitnije je da imaju  džerkove. I vode sa štukom, naravno.

Andrej Mirkov