Za varaličare smuđaroše dolazak zime je dugo čekana prilika za hvatanje krupnijih primeraka - bar je tako u Srbiji. Kao da ga leti malo ko uopšte i peca, ko da leti smuđ ne jede?! Jer paradoksalno je da što je on pasivniji to smo mi aktivniji - zar nije tako? Zar smuđ nije zimi ‘ladan iako gladan? Ali, gladni smo i mi, zato ga i pecamo. Jer, ko kod nas pušta smuđa? Ruku na srce, vraća ga nazad u vodu malo ko, čak i u belom svetu nije bolje. Smuđa mnogi svstavaju u delikates, pa tako kod nas ni male ne puštaju da rastu. Kao: “za decu”, ili “unuke”. Ej, bre koliki je to natalitet u Srbiji kad se silna dečurlija ne može na’raniti?! No, bolje da se manem politike, da me ne povuče u mulj i da se vratim na čvrsto dno, tamo gde je smuđ.

Ne može se baš reći da je totalno pasivan, ali u svakom slučaju manje je aktivan nego, recimo, u septembru ili oktobru. U novembru i decembru mu je metabolizam, zavisno od temperature, sve usporeniji. Nije da se uopšte ne kreće, kreće se on, menja mesta još kako (danas je bio tu, a sutra ni od korova), ali ne jurca. Sve ređe ćete čuti coktanje pri površini. U oktobru još tu i tamo, u novembru - ni slučajno! Sve to je znak da se povukao dublje, u sloj vode koji je koliko-toliko topliji. Tu je on, jer tu su i kederi. Ni kederi više ne vole košavom ili severcem razlađenu površinu.

Kad već pominjem vetar da vas obavestim da po ledenom severcu nikad nisam upecao, po košavi jesam, ali danas nema sile koja bi me naterala da izađem po jugoistočnom vetru - ja sam iz južnog Banata a tamo, kada košava duva - baš duva. A duva često.

Novembar i decembar su vreme za silikon. Nema tu više dilema: “čime”, jedina dilema je: “koji”, jer su tada svi vobleri na sezonskom odmoru.

Da krenemo od boje silikona. Ono pravilo: “topla voda - tople boje, hladna voda - hladne boje” itekako važi, i treba ga se doslovno pridržavati! A to znači: sve ređe žuto/zeleno, a sve više “šmućmurasto”, tj. sivkasto, braonkasto, maslinasto, kremasto... pa sve do preko sedef bele do mlečno bele. Belo je prava zimska boja, belo ko sneg. Na slici vidite tri novembarska smuđa, upecana na… Na beli silikon, naravno! Na OVAJ!

Kolike varalice? Kod nas love malim, majušnim. I ulove za divno čudo, ali majušne -  one “za decu”, tj. “decu za decu”. Ali ovo je ozbiljan sajt, zato i pišem o “varalicama za odrasle” - za lov odraslih primeraka. Za to vam trebaju veliki silikonci. I do 14 centematara! Ne, ne šalim se.

Kod nas u razgovoru često čujem opravdanje za korišćenje premalih silikonaca: “nema kod nas velikih”. Ajde?! Ima, ali alavci pecaju  “daj šta daš“, a male je i znatno lakše prevariti.

Suština je da silikon bude mekan, a ne tvrd i krt, da bi što finije radio po mikro brzinama povlačenja. Za takvo povlačenje potrebno je (pored mekane mase) i optimalan rep, koji landara na najmanje pomeranje (strujanje). Za to su daleko najbolji Relax Kopyto i moj favorit bez konkurencije: River 2 Sea! Ja, naime, više volim šedove. Potom sledi Attractor koji takođe ima veoma pokretljiv rep, veliki, od meke smese.

Nažalost, nije u Srbiji moguće na “svakom ćošku” kupiti ni vrlo popularne silikonce Profi Blinker Attractor ni Dellande Sandre, koji su (u odnosu na pominjanu R2S glavinjaru) znatno jeftiniji. Na sreću, Relaxa je sve više po našim pijacama - blizu je Mađarska.

Ali to je već tema za razmišljanje: “zašto je kod nas sve tanji izbor varalica”, iako je varaličara sve više. Da li zbog mnogobrojnih domaćih “drvodelja” i “livaca”, jer malo-malo pa čujem da je neka domaća varalica upecala soma, mladicu... Ili je to sve reklama “ispod žita”. Tako sada morate čitati između redova (a bogami i gledati televiziju između kadrova) da bi se donekle saznala prava istina. Reklama je postala sredstvo u službi prevare! Zato ni meni ne verujte 100%, možda “valjam” River 2 Sea preko Limunda, a pravim se nevin ko bečka sobarica.

Pored šedova često koristim i Sandre, bacam kad koju boju - ako neće srebrnu (silver) probam luminiscentnu (koja noću svetluca, ako je neko vreme punite svetlošću baterijske lampe - koju ne “punim” nego je bacam takvu kakva jeste, jer je i takva dobra za zimu) onda prelazim na čisto belu, odnosno mlečnu ili RH (Red Head), ali ne zbog crvene glave nego belog tela i pokretljivog repa.

Sandre mrdaju i kad ih maltene uopšte ne pomerate, a to zahvaljujući mekanoj smesi i specifičnom repu. Ona je veoma cenjena u inostranstvu baš za lov smuđa, tako da spada u verovatno najprodavanije tail varalice. To je verovatno najprodavaniji tvisterorepi silikonac (često je montiraju na Drašković sistem, tada je još pokretljivija, jer je džig udica ne ukrućuje ali ja retko - ne volim tu montažu za Sandru jer mi se često vrh trokrake zavuče u rupe repa). Idličan pandan joj može biti Orka šed-tvister i Sirena. U svetu najviše love Sandrom, kod nas Orkom i to ne treba da vas čudi, ta dva modela iz Rume su lovna a jeftina, za hladnu vodu obavezna!

No, da se vratim na šedove. Za mene Relax Kopyto trenutno hit. A kako je potražnja sve veća i cena je niža, pa nije čudo da ga prodaju sve više i kod nas. Ali da nije lovan ne bi bio hit - pa taman da je besplatan! A ubitačan je: I zbog velike lopatice I zbog izrezanog dela tela – vidite na slici ispod našta mislim.

Naravno, nije Kopyto toliko lovniji koliko je jeftiniji od Attractora. Problem kod te Profi Blinker varalice je pakovanje. Naime, uvek mi je u kesici nekoliko “uštinutih” repova – koji su posebno liveni pa za telo zalepljeni! Slika ispod.

A skuplji je. Ipak, ja ih uvek kupim, kad god naletim na njih u nekoj prodavnici (ili pijaci), ali kupujem i Relaxe. Kupio bih i meke ko duša Mann’s silikonce, ubitačne za zimu - ali gde? Ni njih nema.

Srećom, bar ima internet sajtova i on-lajn prodaja.

Dragan Jovanov Glod