Molim za pojašnjenje "topla voda - tople boje, hladna voda - hladne boje"? Zašto po hladnoj vodi idu samo "hladne boje" i zašto smuđ slabije reaguje na "tople boje"? Zar riba kojom se smuđ zimi hrani nema istu boju i leti i zimi?

To zanimljivo pitanje, postavljeno u komentar ispod teksta “Gladan, a ladan”, zahteva duži odgovor, pa ću pokušati da pojasnim kroz tekst, iako sam o bojama i dekorima već toliko napisao. Dakle…

Prvo: to nije moja teorija nego Rapalina, i mnogih eminentnih svetskih varaličara, u odnosu na koje sam ja čist amater, koji je samo sticajem srećnih okolnosti mnogo smuđeva (u)pecao, pa se tako bezbroj puta lično uverio u ispravnost iznesene teorije.

Drugo: u ribolovu NIKAD ne postoji “samo” i “jedino” (zašto po hladnoj vodi idu samo "hladne boje") tako da nikad decidirano ne tvrdim “samo”, i često se ograđujem sledećom rečenicom: “po mom mišljenju”, ili “prema mojem shvatanju”, “po meni” itd.

Naravno da se i zimi smuđ može upecati crvenim tvisterom, ko i leti belim šedom, ali koliko? To je pitanje svih pitanja, na koje se odgovor može dobiti samo na jedan način: da dvojica kolega pecaju iz jednog čamca tik jedan uz drugog, ali jedan da zimi baca tople dekore a drugi hladne (isti model i veličina varalice!), pa da smuđeve prebroje! A to se nigde u ex-YU ne može učiniti, nego jedino na bogatim vodama gde se može uloviti na desetine smuđeva – dnevno! Možda može ponekad na Dunavu oko ušća Drave, možda nekad u Đerdapu, ali teško dovoljno da bi bilo validno. Toliko mnogo da bi se eliminisao faktor sreće i razlika u majstorstvu varaličara.

Treće: “Zar riba kojom se smuđ zimi hrani nema istu boju i leti i zimi?”.

Ako bi se pecalo kederima, tada boja nema veze, hehehe. Ali ja pišem o dekorima  varalica – a ne bojama kedera! Ko kaže da se ja trudim da dok varaličarim imitiram kedera? Ajde?! Ja ne imitiram nego ga iritiram - provociram! Inače bih pitao: koji to keder u našim vodama ima GFR, FT ili SFC boje? Koje (po meni) u globalu najefikasnije love!

Što se imitacije tiče, evo jednog slučaja (opet lično doživljenog, i brojnim smuđevima overeno:

Pecamo smuđa iz dva čamca. U jednom su Crni i Japi, u drugom Škene i ja. Tri Sremca iz Mitrovice i ja – Lala iz Banata – lovimo smuđa u Rumuniji. Dan, leto, vrućina, pa smo se usidrili blizu cevi iz kojih dotiče sveža voda iz susednog jezera. Bacamo, bacamo – menjamo varalice – ništa. Probamo različite prezentacije i varijacije, varalice i dekore, ali ni udarca. A znamo da tu ima smuđeva ko pleve.

U jednom trenutku zakačim trokrakom kederče. Pogledam jadnu ribicu, kad – pljunuti Bluegill dekor. Otvorim svoju Plano kutiju i nađem Storma WildEye Rippin’ Shad silikonca u dekoru Bluegill (na slici ispod).

Bacim ga – izvadim smuđa, bacim – izvadim, bacim... Očigledno je jato kederčića takvih boja prošlo kroz cevi i smuđ je jedino njih toga dana konzumirao.

Drugari me gledaju i ne mogu da poveruju. Nekako iščeprkam još jednog silikonca u istom dekoru, ali to beše neki bezvezni Stormov tvrdorepi „šed-tvister“, na kojeg nikad ništa ulovio nisam. Dam ga Škenetu. I Škene počne da loži smuđa za smuđem. Japi i Crni ni udarca – iako imaju svašta nemaju dekor Bluegill.

Škene i ja smo pecali dok nam smuđevi nisu skroz razbili silikonce, pokidali repove, razvalili toliko da više nisu mogli da se drže na udici.

To je bilo tada – i više nikada! Da, nikad više ni jednog smuđa nisam upecao na Bluegill dekor! No, da se vratim na zadatu temu.

Dakle, kada se govori o bojama i dekorima varalica prvenstveno se sve odnosi na vidljivost! Noćni ribolov s ovom temom nema veze. A na vidljivost utiče toliko faktora da me mrzi da ih po ko zna koji put sve nanovo nabrajam.

Smuđ je zimi u dubini, a oko njega je sve usporeno, pa i kederi. Stoga i “lerujemo”, cinculiramo, a forsiramo meke varke s tanušnim repićima i suptilnim vibracijama. Jer bilo bi mu sumnjivo da mu nešto drečavo ko ludo pred nosom skakuće - nije smuđ glup. Plus, odlično vidi!

Hladne boje, belo/plave ne izazivaju podozrenje, i (možda?) mu liče na kedere. Možda, ne znam tačno. Jer po hladnoj vodi i ja (večiti provokator) više imitiram nego što provociram. Uostalom, zimi, u hladnoj vodi nema planktona, voda je prozirnija, bistrija, pa je smuđ oprezniji, jer vidi da je varalica – prevara. Prepozna mamac jer nije magarac!  

Ali šta zaista smuđ vidi, i kako i koliko baš razlikuje boje i dekore, mi ljudi nikad nećemo tačno otkriti. Nikad nećemo saznati, jer smuđ nije slep ali je mutav. Sve dok ne progovori nećemo znati, stoga moramo eksperimentisati…

A eksperimentisanjem smo došli do sledećeg: topla voda – tople boje, hladna voda – hladne boje! Ova Rapalina šema nije nikakav zakon nego početno pravilo kojeg se treba pridržavati. Ali ga se ne treba držati baš uvek strogo, ko pijan plota, nego eksperimentisati. I trezveno zaključivati...

Jer da se u ribolovu sve unapred zna, ja ne bih ni pecao.

Dragan Jovanov Glod