Turus Uko nama u Srbiji je, uglavnom, nepoznat vobler, mislim da nije pominjan čak ni u “Trofeju” (jeste, ali retko - op. ur.), pa sam rešio da mu dam malo veću “minutažu”, jer on kod mene dobija značajnu “satnicu” - satima ga šlepam, jer je za lov većih predatora (riba grabljivica – op. ur.) moj favorit broj 1 za troling na većim vodama.
I ne samo moj, nije nikakva tajna da je u Skandinaviji, po broju ulovljenih kapitalnih štuka, prvi Nils Master (daleko ispred Rapale na rang listama!) a I Turus Ukko je u samom vrhu, iako je neuporedivo manje poznat od Rapale i Nils Mastera, pa tako i manje forsiran u ribolovu. Ukko je, eto, nezasluženo u senci slavnije sabraće, jer nije ništa manje lovan, čak naprotiv. Verovatno je razlog “anonimnosti” loša poslovna politika i relativno visoka cena voblera.
Naime, konstruktor Turus Ukka je Finac Jorma Turunen - frizer po struci. Kada je izdeljao prve modele Ukko-a od čak 30 i 40 centimetara izazivao je podsmeh među ribolovcima... sve dok se Turus Ukko nije pročuo po efikasnosti u lovu kapitalnih štuka. Posle je već sve postalo legenda Skandinavije, a Turus Ukko kultni vobler. (Na skeniranoj slici iz “Blinkera” vidite jednu štuketinu ulovljenu Turus Ukko-om.)
Potom je frizer 1993. godine prodao svoju malu radionicu (napravljena je firma JTL - Jorma Turunen Lures), ali je i ona bila kratkog daha. Nažalost, 2003. je opet bilo problema s distribucijom i marketingom. Zatim je jedna američka firma (Odissey Lures) nastavila proizvodnju, a pominjala se i Cebra iz Nemačke kao distributer...
Uglavnom, Finac Veli Sahino, koji je radio kod Jorme nastavio prizvodnju u malim serijama na originalan način, a sam Jorma Turunen je osnovao novu firmu, ali u proizvodnji voblera od plastike. Veli Sahinoja ima malenu radionicu u Finskoj, sa samo par zaposlenih.
Sve ove podatke prihvatite uslovno, nisam se detaljnije upuštao u razmršavanje klupka oko Ukka, stoga pogledajte sadašnji sajt Turus-Ukko na kojejem ima ima i drugih modela (klikni na zaplavljeni levo!) pa sami razmrsite klupko oko trenutnih vlasnika i proizvođača ove ne samo finske, nego i skandinavske, pa i svetske legende.
Ja ga stoga najčešće kupujem preko preko e-baya na internetu, gde je konstantno sasvim solidna ponuda. Uprkos visoke cene, taj kultni vobler se dobro prodaje, pa ga u ponudi ima skoro uvek. Najviše se koristi u Finskoj, Švedskoj, Danskoj i Nemačkoj, a donekle i u SAD i Kanadi – uglavnom za lov štuka i maskija.
Veličine su od 3, 5, 9, 12, 16 i 20 cm. Nekad su bili i od 30 centimetara, a pravi raritet je Turus Ukko od 40cm, težine 200g, koji roni do 9m! Dosta su popularni modeli od 20 i 30 centimetara (težine 64g i 115g), ali je za moj ukus to ipak pretenciozno, naročito “tridesetica”. Stoga ja koristim veličine 12cm (17g) i 16cm (25g), jer su optimalne dimenzije, a tek ponekad “dvadeseticu”. Dubine do kojih zaranjaju su do (oko) 3 metra u trolingu, a do 5 metara stiže “dvadesetica”. Kada ih bacate rone pliće, ali iako lete prilično daleko (zbog mase), nekad se u letu okreću, pa upetljaju oko strune. No, to je problem kod svih dužih i tanjih voblera. Ako bacate sa obale, za vas je 9cm (12g) i “dvanaestica”.
Vobleri su izvanredno čvrsti, izrađeni od Apache” drveta, žica koja spaja alku na nosu je kroz telo spojena sa alkicama (jakim!) za udice. Udice su jake, zaštitni lakovi trajni zbog opakih zuba štukinih, a kljunovi takođe jaki - od metala su napravljeni! Sve u svemu: Turus Ukko je monstrum-vobler namenjen za monstrum-štuke (ali i ostale predatore (nilski grgeč, a i som smuđ je takođe često hvatan). Dekori su vrlo slični bojama Nis Master (crni trouglovi po boku), ali ima ih raznih - sa šljokicama ili bez, drečavih i prirodnih, crnih i belih, plavih,“red head”...
Kupite ove neponovljive voblere, jer im je akcija (rečima) neopisiva, za šta su zaslužni čudni “Paja Patak” kljun, usukano telo koje je uže kod glave a spljošteno i prošireno kod repa, a zakrivljeno u obliku banane! Rade i u sporom povlačenju, ni kad se vuku brzo nikada se ne izvrću. Mogu se koristiti kao i svi “stickbait” vobleri i džerkati (treba jak štap i mašinica!). Ni posle dugog stajanja u vodi vobler “ne popije” - Apachi drvo je vodootporno i trajno. Verovatno je i zbog tog drveta, tj. specifične težine i banana-tela, sa specifičnim kljunom postignut balans i “sinergija”, tako da je akcija Ukka postala sinonim ubojitog teturanja voblera za lov gigantskih štuka.
Plivajući su i bez kuglica u telu - love tiho. Tiho su i stekli slavu i postali legendarni. Vobleri su napravljeni ručno i, ponaosob, testirani u bazenu. Zato su i skupi, ali to je cena Made in Finland! Može se reći da se Ukko prodaje “evro po centimetru” jer se “killer-lure for big fish” mnogo koristi na takmičenjima i profi-turnirima.
Da ne biste nabasali na fasifikat: na svakom je ručno upisano pisanim slovima: “Turus Ukko“ jer je mnogo kopiran i često falsifikovan! A oduvek se i kopirao i falsifikovao samo nesumnjiv kvalitet. Turus Ukko bez ikakve sumnje to i jeste: totalni kvalitet koji je proslavio Finsku kao i slavniji Rapala i Nils Master – mnogo poznatiji vobleri. Ali da li su zaista i toliko lovniji koliko su slavniji?
Zoran Popov
