U hladnim zimskim danima (pogotovo u dugim noćima) dogode se lepa ribolovačka druženja, razmene iskustva, vode se samo nama poznate priče o protekloj sezoni, planiraju naredna i sve ono što ovaj naš „posao“ čini najlepšim na svetu. Ja preko godine, u periodu maj – oktobar, najviše vremena (kada varaličarim) lovim basa i povremeno štuku. Između uživam u lovu bele ribe. Zimi (ako nije zdravo zima) volim da lovim smuđa. Pitaćete kako se odlučiti za odlazak u ribolov kada je temperatura vazduha od -6 do +5 stepeni Celzijusa, kako varaličariti smrznutih ruku, ledenih nogu i crvenog nosa? 

Vrlo lako, ako se „vatrica“ nalazi u „pljoski“ osrednje veličine, a u srcu bukti ribolovački žar, ukoliko volite ono što radite i posedujete dovoljnu dozu volje, ili bolje rečeno fanatizma, koji će se sigurno bar jednom isplatiti.  Jer, minus pet C je smuđ pet plus kg. 

DAN NA DUBOKOJ, MIRNOJ VODI 

Staro pravilo, davno rečeno, glasi: riba + lokacija + prezentacija = uspeh.

Riba: tamo gde nameravamo loviti mora postojati i vrsta ribe do koje nam je u datom momentu stalo i to u dovoljnom broju da je realno očekivati ulov.

Lokacija: odabrati pravo mesto koje je uslovljeno prvom stavkom - ribom.

Prezentacija: pravilno vođenje varalice, u skladu sa postojećim uslovima i zakonitostima vode, konfiguracije dna, doba dana itd, itd.

Ispoštovati ova tri faktora u idealnom vremenu za ribolov (u periodu maj - novembar) je, uslovno rečeno, dosta lako (ako se radi o prosečnom varaličaru solidnog znanja). Problemi nastaju u otežanim zimskim uslovima i obično se odnose na ono poslednje - prezentaciju. 

Ako uzmemo da je decembar jesenje-zimski mesec, a mart zimsko-prolećni, ostaju nam januar i februar kao tipični zimski meseci. Sve ovo zavisi od godine do godine, tako da su moguće i razne varijacije, uslovljene netipičnim vremenskim prilikama (rana zima, rano proleće, itd.)            

Temperatura vode je u navedenim mesecima izuzetno niska i obično je niža od +5 stepeni C, a površina ponekad i zaleđena. No, jedan od uslova zimskog ribolova je da na površini vode nema ledene kore. 

Pri niskim temperaturama smuđev metabolizam je smanjen, kretanje takođe, jer se sitna bela riba nalazi u potpunom mirovanju (sem bodorke), a onaj iskonski, riblji, genetski osećaj grabljivca mu saopštava da u ovom periodu nema jata bele ribe i da ne vredi uzalud trošiti snagu. Smuđ se nalazi u dubljoj vodi, na samom dnu, u raznim ulegnućima, oko potopljenih prepreka i pod dubljim podlokanim obalama. Potrebno je da potražite mesto gde je vodeni tok mirniji, sporiji - on zimi ne provodi vreme u sredinama bržeg vodenog toka. Zimi, u hladnijoj, mirnoj i dubokoj vodi kiseonika ima dovoljno. Njegovo oko je izuzetno osetljivo na svetlost i leti najčešće lovi u uslovima smanjene vidljivosti, ali zimi se ne trudite da ga lovite noću - smrznućete se, a rezultati će često biti lošiji od dnevnih. (”Meni svane čim se smrkne”,  kaže Ivan Kovač, kafedžija i majstor preferansa iz Sombora -  op. D.J.)

Ako je dan bez jakog vetra, snega, a vreme vedro ili umereno oblačno, najbolji je period od 11 i 30 do 15 i 30 časova. To je tzv. „najtopliji deo dana“. Mada je ribolov moguć od svitanja do sumraka, mišljenja sam da je pomenuti period najproduktivniji (bolji i od noćnog) i da ga treba u potpunosti iskoristiti maksimalno koncentrisani, pravilnim vođenjem adekvatne varalice i pretraživanjem karakterističnih mesta. 

PREBRZI VOBLERI I SPORI DŽIGOVI

Smuđ se zimi nalazi na samom dnu i logično je da mu se varalica ponudi u toj zoni. Nikada mi se još nije dogodilo da, kao leti, primetim podizanje smuđa u površinski sloj, mada sam od nekih kolega slušao o takvoj pojavi zimi, a neki se i kunu da su ulovili smuđa u zoni između same površine i srednjeg sloja vode.

Ipak najbolji način prezentacije je vođenje varalice pri samom dnu, i to u zoni do nekih maksimalno četrdesetak santimetara iznad samog dna, prateći konfiguraciju. Smuđ ribice usisava tako što otvarajući usta i šireći škrge stvara određenu vrstu potpritiska u zoni između ribice i usta. To znači da varalica vođena pri dnu mora da se kreće izuzetno sporo, tek toliko da proizvodi vibraciju dovoljno izazovnu za napad, a istovremeno da bude dovoljno lagana da je smuđ bez problema usisa. 

Koje vrste varalica mogu da ispune navedene uslove u lovu pri samom dnu? Sigurno je da neki tonući vobleri vrlo lako dolaze na dno, ali uprkos svoj veštini ribolovca, retko će se dogoditi da pri sporom povlačenju ne kače dno. Plivajući, dubokoroneći vobleri ostvariće, već u zavisnosti od svoje veličine, dovoljnu dubinu, pa čak i  kljucnuti dno, i omogućiti češće prekide u vođenju - ali neće dozvoliti dovoljno sporo povlačenje, tako da ga smuđ u najčešće neće pojuriti.

Ova kratka analiza nam pokazuje da korišćenje voblera u zimskim uslovima nije najbolji izbor i usmerava ka drugom tipu varalice - džigovima. Silikonske varalice navučene na udice sa (optimalno teškim) olovnim glavama nam u navedenim uslovima pružaju mogućnosti mnogo detaljnijeg ispitivanja dna; vođenja po samom dnu; dovoljno sporog vođenja sa prekidima a da tanki repić neprestano leluja...

Treba koristiti džigove tipa Shad i Tail, veličine od 5-8 cm. Manje od 5 cm ne preporučujem, a preko 8 može u uslovima mnogo veće dubine i daleko od obale (6 do 8 metara i više). Treba birati one koji su izrađeni od što mekšeg i kvalitetnijeg silikona, što će reći, one koji će dati pravu vibraciju pri sporom povlačenju.

Od repatih oblika najčešće koristim izuzetne Kalins, Smuki i Orka tvistere u bojama koje su meni omiljene, ali mi boje nisu na prvom mestu - prezentacija je (ne samo kod ovih varalica, i u ovom slučaju) presudna (!) tako da izbor boje ne treba da vas opterećuje. Od šed oblika omiljena mi je ribica Hart, koja se, nažalost, teško nabavlja, tako da ponajviše koristim i Mister Twister Sassy Shiner, Smuki i Orkine (šed-tvister, a posebno Sirenu) mrdalice. To što navodim naše domaće proizvođače varalica ne treba shvatiti kao: „dobio od njih paket šedova pa se sada odužuje“, već  probajte i videćete kako lepo YU silikonci love!

Udice s olovnim glavama treba da su što lakše, primerene dubini i uslovima vode na kojoj lovimo. Za dubine do 6 metara dovoljne su težine od 5 do 8, a za veće dubine i preko 10 grama. Pomenute vrste silikonaca su izrađene od takvog materijala i poseduju idealne karakteristike i dobro rade i kada se montiraju na udice sa lakšim opterećenjem. Lakša olovna glava omogućiće smuđu lakše i sigurnije uzimanje mamca, zbog poznatog stvaranja podpritiska i usisavanja plena, i opreznijeg, takoreći, blažeg napada na varalicu u zimskim uslovima.  Pošto se lovi u mirnijem i sporijem toku, laki džig neće brzo biti donešen, ali ni prebrzo odnešen strujom sa mesta gde očekujemo udarac, pa je moguće lagano, sistematsko pretraživanje dna.  

DIŽI, SPUŠTAJ!

Način vođenja varalice, to jest pravilna prezentacija, je najbitniji preduslov za uspešan lov smuđa. Postoje različite mogućnosti džigovanja po dnu. Ako izuzmemo ravnomerno vođenje u zoni samog dna, postoji džigovanje sa češćim i džigovanje sa ređim pauzama različitog trajanja. Ono što zasigurno treba ispoštovati je čest kontakt varalice sa dnom tj. češće „kvrckanje“ olovom po dnu.

Tehnika se može prikazati upoređujući je sa satom, gde kazaljka predstavlja štap a brojevi 1 i 2 značajne položaje štapa prilikom džigovanja. Kratkim i blagim trzajima štapa iz položaja 2 ka položaju 1 džig treba voditi tako da poskakuje, prateći konfiguraciju dna. Vrlo je bitno da vam struna uvek bude zategnuta, tj. da postoji potpuna kontrola položaja i kretanja džiga. Ovu operaciju nije uvek lako izvesti, jer traži stalnu koncentraciju i veštinu, ali vredi se potruditi. To otprilike znači da prilikom polaska štapa iz položaja 1 u položaj 2, tj. spuštanja džiga na dno, treba, posmatrajući strunu, laganim okretanjem ručice na mašinici onemogućiti pojavu „trbuha“ i imati stalni kontakt sa džigom. Brzina spuštanja štapa iz položaja 1 u položaj 2, kao i brzina okretanja ručice treba da je takva da omogući lagano spuštanje varalice ka dnu, pod određenim uglom. Ukoliko se ovo ne ispoštuje, već samo trzne štap ka položaju 1 (na gore) i pusti ka položaju 2 (na dole) a ručica uopšte ne okrene, varalica će skoro vertikalno i brzo pasti na dno. Ovo, naravno, ne važi u uslovima brzog toka vode, kada dolazi do zanošenja strune, pa je moguć i ovakav način vođenja, ali to nije tema ovog teksta. Opet, ukoliko se ručica čekrka brzo okreće, varalica će se kretati horizontalno, skoro paralelno sa dnom, ili će previše bežati od konfiguracije dna. 

Bitno je precizno „pročitati“ dno i prepreke, što će olakšati lov i smanjiti broj izgubljenih varalica. Smuđ zimi blago uzima varalicu, tako da udarac pre liči na lako zaustavljanje o neku prepreku. Tada treba reagovati jačom kontrom radi probijanja tvrdih čeljusti. Svako izgledno mesto treba strpljivo i detaljno pretražiti više puta, jer se u zimskim uslovima smuđ mora pronaći! A onda: sporo, sporo, sporije... Hladna voda, hladna je i riba.

Voda hladna ali riba gladna.

Božidar Važić