Iako sam veliki fan Ferarija najlepši mi je - Lamborghini! Naravno, stara Miura. Opet, lep je i Ford GT40 i stari Jaguar E-Type, sve automobili od pre 50 godina. Uostalom, pogledajte mojih 10 legendi pa recite da li (nisam) u pravu. Naravno, i Aston Martin. E njih nisam vrstuo u listu jer ne znam kojega da obarem kad su mi lepi bukvalno svi – i stari i novi tipovi.

Aston Martin je među sportskim automobilima ono što je Rolls-Royce među limuzinima: beskompromisni kvalitet ali maksimalni luksuz pre svega – aristokratija bre! Jer Astoni nisu samo trkači, od njih se zahteva i udobnost, i komoditet, pa tako i veliki prostor u kabini. A naravno mahagonij tabla, najkvalitetnija koža itd. Ni pominjani kupei nisu oskudnog enterijera – napotiv – ali Aston Martin je uvek pre luksuzni automobil nego spartanski trkač. Ma ne vozi njega tek tako niko drugi do mister Bond – Džems Bond.

Majstor drvenim čekićem pegla karoseriju, a za svakog Astona zadužen je po jedan majstor i na kraju, ušrafi se hromirana pločica (dole ispod vrata) sa ugraviranim njegovim potpisom. Aristokratija, da se zna! Jer ne može ni jedan „italijan“, ili „nemac“ biti aristrokata veći od engleza Astona i Martina.

Naravno, ja imam nekoliko Astona u kolekciji, a sada ću vam prikazati model Aston Martin DBS. Starog Aston Martina DB5 i najprodavanijeg Astovog modela DB7 ima u više verzija, i kupea i kabrioleta (Vantage i Volante), a i Vanquish se lako nađe jer su ih napravili brojni proizvođači replika, ali dosta je tanka ponuda modela Aston Martin DBS, valjda što je znatno mlađi model. Nema ga čak ni portugalski Vitesse u svojoj ponudi. Srećom, James Bond je i njega vozio, pa se tako našao u mojoj kolekciji, jer Minichamps (mi) je preskup, a ruku na srce i nije nešto mnogo bolji, tek za nijansu, i to jedva.

Kolekcija James Bond mene u principu ne zanima jer su to detinjarije a ne replike (bez veze mi je imati repliku automobila sa nekim mitraljezima, skijama na točkovima, lanserima raketa, a postolja su diorame sa snegom, peskom... kadrovi iz istoimenig filmova). Takođe, smeta mi kada u kabini sedi mister Bond i neka plavuša, tako da ja te replike ne kupujem, iako ima zanimljivih modela. Srećom, Aston Martin DBS iz filma „Casino Royale“ je i bez Bonda, i bez mitraljeza... ali sa dioramom koja pleni – parking ispred kazina, tako da sam nabavio Aston Martin DBS iz tog filma, proizvođača Universal Hobbies u razmeri 1:43.

Na prvi pogled vidi se kvalitet! Kada uporedite (prve dve gornje fotografije!) sa replikom Minichamps vidite da su skoro podjednaki – ali ne i po ceni.

Minichamps ima za nijansu detalnije urađene felne i to je sve. UH opet ima lepše postolje, proporcije AM su tačne, farovi i svetla su plastični, postoje usisnici i otvori, dosta je detaljno urađen enterijer kabine (otvoreni prozori pa se vidi čak i crveni aparat za gašenje pošara!), ogledala su prava, sasvim solidno ofarbana karoserije, a tu su i registarske tablica automobila iz filma. Cena od samo 13 evra, koliko je koštao na kiscima širom Evrope (Austrija 14 evra) je više nego razumna, jer dobijete čistu maketa (bez Bondovskih kerfeka) plus divnu dioramu sa akrilnim poklopcem – i glupavi časopis.

Na kraju, lepo odšrafite Astona i postavite ga na neko primerenije postolje i pod akrilni poklopac, a na parking ispred kazina uparkirajte... Miuru. Jer ruku na srce, lep je Aston Martin DBS, a ova replika odlična, ali žuta Miura ipak pre svih zaslužuje takvo mesto. Samo je problem prokleti zavrtanj sa trouglastom glavom – ko da ga je IXO šrafio! Istina, na šasiji Astona ispod piše Universal Hobbies ali negde se pominje da je i to IXO proizvod. Ali ko će ga više znati za koga sve IXO ne proizvodi replike? Ja sam nekako uspeo da skinem Astona i parkiram Miuru – i tek sad mi je srce na mestu.

Kolekcionar