Kada bi Tolstoj danas pisao „Anu Karenjinu“ morao bi promeniti naslov u „Švalerka se bacila pod voz“ da bi bilo čitano, a Dostojevski bi ko alvu prodavao sveje bestselere („krimi“ romane) i bio „pun ko brod“, pa ne bi vlasnik Ćelzija morao da vraća Fjodorov dug kockarnici iz Visbadena. Gotovo sam siguran da su mnogi zbog gazde fudbalskog kluba tek sada prvi put čuli za Dostojevskog. Naravno, ne vi koji ovo čitate, ali među onima koji na Trofej.info ne zalaze garantovano je prilično onih kojima je Fjodor Mihajlovič totalno nepoznat, ali svašta znaju o Abramoviču.
Skandal, senzacija, seks i sport – samo se to traži u medijima, samo se to čita, to privlači pažnju i provocira na polemike. O tome se komentariše po internet portalima, o tome se diskutuje po forumima, o tome se raspravlja po društvenim mrežama. Na nešto od ta četiri „s“ savremenog novinarstva uvek se najviše udaruju plusevi (ili minusi) na komentare po portalima i besomučno lajkuje po društvenim mrežama. Srećom, još uvek vas ima koji razumete i osećate pa lajkujete prave stvari. Recimo odličan Kazijev tekst ima najviše lajkova na portalu a naslov nije provokativan nego poetičan.
Istina, još ima tih na „s“, recimo strah i svađa. Naslovi tipa: „crveni meteo alarm u celoj zemlji“ ili „nastupaju ledeni dani“ lede krv u žilama konzumentima koji se lepe na provokativna upozorenja. Opet, čim se negde nešto zakuva tu će, garant, biti najviše internet posmatrača, ako ne i samih aktivnih učesnika u svađi. I tako smo postali voajeri koji gledamo egzibicioniste.
„Najviše volem da gledam kad su dvoje nasamo a treći ih zatekne“ – plastično je objašnjavala koje filmove „vole“ jedna „majstorica“, supruga seoskog mesara. Nje odavno nema, ali ja je se redovno setim svaki put kad surfujući tv stanicama naletim na Pink i Hepi. Jer sada su ne samo po dvoje, nego i po troje, čak i grupno „nasamo“ – a pred tv kamerama - pa ih gotovo non-stop „zatiče“ čitava Srbija! Tačnije: Srbija koja nije čitava!
No, više nisam čitav ni ja! I ja, da bih bio čitan, često provociram naslovima. Nekada sam, recimo, uživao da u štampanom „Trofeju“ odličan Mišikin tekst o šaranu ulepšam „pesničkim“ naslovom „Natenane“, ali ko bi sada takav tekst uopšte čitao. Kako bi ga na internetu našao, kad i gosn Google vole što jednostavnije, prostije, da ne kažem prostačkije naslove. Eto zbog čega nastaju naslovi: „Pecanje na čekanje“, ili još gluplji, da bi šarandžije iz cuga znale o čemu se radi: „Ribolov šarana“. Tzv. „ključne reči“ potrebne su u naslovu zbog SEO optimizacije (da ne drvim previše o sajtovima).
Znači, koga ne možeš da pobediš – priključi mu se! Eto zašto sam i ja postao „novinar-egzibicionista“ koji provocira naslovima tipa: „Som na Dunavu progutao dete“. I naravno, to je vrlo čitano jer privlači pažnju. Na stranu što je sam događaj istinit, ali naslov je morbidan, nedostojan i Trofeja i Gloda.
A provociram i fotografijama. Eto, siguran sam da će Putin privući veću pažnju – iako je ova fotka pre za neki tekst o „Uhvati i pusti“. Znam da će više vas kliknuti na tekst zbog Putina, nego da sam pozajmio neku Nenadovu prekrasnu fotografiju sa vode, zato „Baćušku“ stavljam kao mamac na uvodnu fotografiju, a Nešinu fotku gledajte natenane.
Skandal, senzacija, seks, strah, svađa... a pomenuh i sport. Zašto i sport, bre? Stoga što je i tu ista priča, naslovi su ubi bože a tekstovi do bola prizemni. Ne svi, ali mnogi. Pogledajte, npr. slučaj sa poslednjeg derbija. Zar je zaista toliko bitno da li je bio penal ili nije, ili da li je postojao ofsajd ili nije, da bi svoj prljav veš iznosili čak pred (takođe prljave) UEFA funkcionere. Neverovatno koliko se usijala atmosfera među Delijama i Grobarima?! Pa zar još uvek CIGANI, CIGANI! Zar još ne shvataju da su: „nekad fudbal igrali siromašni a gledali bogati, dok danas igraju bogati a gledaju siromašni“. Nažalost, i siromašni duhom, čim vređaju jedni druge, svoje kolege iz protivničkog tabora. Valjda stoga najviše pratim Formulu 1 i tenis – „gospodske sportove“ – iako i tu među navijačima ima sve više zle krvi, i tu sevnu rasne uvrede na račun Hamiltonove boje kože, ili bude bezobraznih pokušaja da se isprovocira Nole. No, jedno je elita a sasvim drugo estrada.
Nažalost estrada Srbijom vlada, primitivizam hara i društvo razara, a mediji „žute“ jedan po jedan pošto su mnogi novinari „požuteli“ – ko da skidaju gaće preko glave!
Stoga je najbezbednije utočište i dalje knjiga! Preporučujem „horor“ roman „Student ubio babu sekirom“ u kojem ima svega, seksa i nasilja, akcije i policije.
Dragan Jovanov Glod
