На Св. Саву ове године може бити да ће се опет вргнути прилике виш’ Србије по небу ведроме. Можда не тако драматичне ко 1804. за нас људе, али за пастрмке, кленове, ракове, Мајске мушице за наше реке можда никад драматичније.
Све оне радње, сва она бахатост, неразумевање, непоштовање “слабијих” и угњетених доводе људе у ситуацију да осећамо да једна раја два харача даје и да царовати оба не можемо. Притерани смо до дувара. Нема даље. Или цеви или реке, или деструкција или пејзажи, или пастрмка или евро, или реке милионима грађанима на чување или милиони евра десетинама људи на уживање. Реке нису по закону, инвеститори су по закону. Питам се какав је то закон? Има ли неког ко Кнез Милош да пита, а шта сад каже народ па да се коригује?
Протест је тога дана у 13 сати, на лепом и академском месту, Студентски трг. И данас он мени има неки романтичан дух и призвук. Кад туда прођем осећам живо присуство духа Србије 19. века. Оне која је имала најбоље законе тога времена, када су сви желели да дођу ту и живе, да буду Срби ако не рођењем оно духом и радним местом. Словаци, Чеси, Срби из Војних крајина, Хрвати, тадашњи Срби муслиманске вере, сви су се угледали на Србију, на тај тада Пијемонт Балкана.Свет се дивио али стварно, народу који је васкрсао из ропства.
Тада најбољи су одлазили из земље да би се у њу враћали и жудели да то знање и примене. Та Држава Србија тада је знала што многе Југославије, СЦГ-ови и Србије нису. У знање се улаже, најбољи се стипендирају, озбиљно, на време, да би се вратили са еланом. Шаљу да хватају корак са светом. Најбољи су стимулисани, слати су а посао их је чекао и они су прионули. Али и ти најбољи су знали да их та памет не амнестира учешћа у одбрани земље, у личној жртви ма које врсте. Многи великани су учествовали у Балканским (ослободилачким) ратовима као и Великом рату. Многи се нису вратили. Данас многи не би ни отишли. Који би били одговорни и поштени, ови други би им се сада смејали.
Читајте биографије Др Синише Ђаје, др Стевана Јаковљевића, Станислава Винавера, Николе Спасића чувеног задужбинара, Бранислава Нушића и многих других. Знали су шта је то Отаџбина. У њу се улаже много и дуго да би се мало добило. А какве високошколце данас гајимо на факултетима (част скромним изузецима)? И какве примере наши челници дају млађима и какаве системе успостављају деценијама. Такве да знање које стичу у Србији, каква год да је, користе само и једино за личну добит. Кад се образују и уздигну се, да оставе и преваре, презру своје порекло. Ту су само кад треба нешто приграбити, да се хвале каква је храна на ком конгресу а кад себе треба принети на неку малу жртву, нигде их нема. Децу васпитавају тако да буду аутошовинисти и свој успех мере по томе колико су децу далеко послали (а о трошку Србије) на неки брендирани иниверзитет. Да знају сваку грчку плажу и сваки главни град у Европи а да везе немају где је Власотинце, Кикинда, Прибој или Штрпце а не дај Боже да тамо и оду. Уче децу да је битно бити “Nike” у животу, маркиран. Да је битно где си ишао а не како ти је било, да се не може добро провести у Крагујевцу, мора се отићи у Венецију. Макар се вукли у бусевима излазили по два пута на свакој граници сваке од банана државица. Небитно је. Фенси звучи, били смо за викенд у Торину а баш је фуј идох до мојих у Бајину Башту на пример.
Срећом, није увек битан број него сој. Није ни битно што се мањина бори за све реке. Не значи да не може да успе и да неће. Имамо Проф. Др Ристића, он је наш Професор Вујић, Професор Симоновић са Биолошког, такође, то су људи који ће остати уписани као моралне вертикале Београдског универзитета. Остаће уписано и колико је других опортунистички ћутало. Господо са Правног, Медицинског, Електротехничког, Фона... то што реке нису ваша директна струка то не значи да сте ви држављни Свазиленда или Енглеске па да вас се све ово не тиче. Не морате се тући са обезбеђењем као Деско али сте дужни да наглас кажете када нешто евидентно није у реду, а да останемо без 2000км речица у Србији то је екоцид прве категорије и то се тиче сваког од нас и никаква политика ту нема места.
И још једна ствар. Медији или тзв медији, како да Вам кажем? Срамота је што је позната природњачка емисија на РТС недавно направила емисију о Ракитској реци на неки начин као неки медијатор. Што говораше народ, нит смрди нит мирише. Није се осетила строга осуда концепта МХЕ, више се било кул, једна питка емисија које да не беше Деска, Ћуте и осталих из ОСП да дигну фрку не би мислим била од истих никад ни направљена. Реке су на издисају, већ су штете немерљиве на Копаонику, Голији, целој Србији. Ово не сме да се прећути или да се смунђари ко шибицари куглицу. Шта су чекали до сад? Нису знали? Ја лично не верујем.
Да не буде само РТС да спомињем, који се нешто мало и укључио. И све друге телевизије са националном фреквенцом, брука је и срамота колико су мало пажње посветиле овом проблему до уназад неколико месеци. Ово није од јуче, ја који нисам толико меродаван, сам на овом месту упозоравао пре више од 2 године, а тада на мас медијима ничега није било (само једна репортажа на РТС, којој није дат никакв публицитет). Чудно је да тада ни разни Заводи, Институти и природњачки факултети нису били обавештени (или се бар нису трудили да изађу у ширу јавност са сазнањима) иако је немогуће да се није знало. Ево ставићу један линк као илустрацију од када се то крчка па погледајте oвдe у уводу текста које време је у питању и колико дуго је свима требало да се солидаришу и да оваква тема свих тема (после наталитета нације) доспе у жижу интересовања. Ја не знам зашто им је толико требало и како су решили да се “обавесте” уназад неко време а да годинама ћуте. Немојте више да се дешава да нас гуше ријалитима, једним истим прилозима, црним хроникама а да животне теме чаме у фиокама.
Можда су наше реке наш Цери Колубара, можда су људи из иницијативе “Одбранимо реке Старе Планине” садашњи Добровољчки корпус Војводе Вука, прве комите у Старој Србији и најбољи јунаци? A ако МХЕ води неки измаштани Макензен или Протогеров, да ли је то искра да ћемо опет освојити неки мирнодопски Кајмакчалан и одшкринути врата слободе за наше реке и речице? Људски и народски, ја верујем да у нашем друштву и сада има мудрости и памети да се овај подухват заустави без икакве политике јер ова проблематика надилази исту. Ја мислим да смо ми сви обични грађани, љубитељи природе, правде и слоге и да нас то окупља. Желимо наше реке назад. Изборићемо се да се саграђене поруше, инвеститори обештете а нове да не дођу. Држава мора да оправда то име у пракси, иначе то није, онда је предузеће које газдује свима нама. Нешто као колонијална управа или Национални парк Србија из Индексоваца деведесетих ко памти. А ја ипак верујем у све нас, у то да ми јесмо, били и увек ћемо бити Држава Србија.
Живеле реке, живели добри људи и борици за правду. Живела Србија!!!
Александар Милутиновић
П.с. Испит полажем 28.01.2019г. специјалистички, а на протест долазим на Св. Саву. То је једна од мојих личних жртви наспрам овог момента. Реке су за мене важније, дужан сам им, у њима сам одрастао, тако ја то видим.
