Na velikim vodama gde se šarani veoma retko love možeš ih upecati bilo kojim mamcem, pod uslovom da ga ponudiš na pravom mestu. Kada pecanje postane teže, sve više će biti od velike važnosti šta je to postavljeno na montaže. Pogotovu na vodama gde je pritisak ribolovaca veliki, ali i na malim vodama gde su ribe, u međuvremenu, postale nepoverljive. Tada je pojam “privlačnost (atrakcija) mamca” od velikog značaja.
Šarani i druge ribe šaranskog roda namirišu mamac pre nego što ga vide. Dobro mirišljav mamac može da napravi razliku između uspeha i neuspeha. Ali jedino ispuštanje mirisa iz boile nije dovoljno za uspeh. Boila mora biti dobrog kvaliteta - istog kvaliteta kao i aroma.
RIBA VOLI MEKO
Jedan od veoma važnih činilaca pecanja boilima je selekcija. Korištenjem tvrdog mamca izbegava se smetanje malih (neželjenih) riba. Ali, nije poželjno napraviti ni jako tvrd mamac, jer se se tako izgubi sva atraktivnost. Tvrdoća boile (mamca) bi uvek morala biti kompromis između efektivnog rasprostranjivanja mirisa, tvrdoće i roka trajanja.
Što je više poroznosti, lakše se rastvara u vodi, mekši je mamac, a tim je bolje širenje mirisa. To znači da na većini voda možeš da izbalansiraš širenje mirisa iz mamca. Upotrebom nešto mekšeg, u vodi rastvorljivijeg, mamca možeš znatno poboljšati ulov. Mamac koji se sastoji od prirodnih i u vodi bolje topivih supstanci će brže i da omekša i da se brže raspadne. Ovakve mamce treba češće kontrolisati i menjati, u poređenju sa tvrdim boilama. Tvrde boile su potrebne samo onda ako u vodi imaš problema sa rakovima. Ako u vodu ubaciš mekane boile ulovićeš mnogo više riba.
KLJUČ USPEHA
Ako si nekada bio u mogućnosti da probaš sintetičke arome, koje se koriste pri pravljenju boila mogao si da zaključiš da je potrebno mnogo više toga kako bi se napravila visoko kvalitetna boila. Upotreba sladila i dodataka sredstva za čula pomogne nešto malo. Problem boila koje se prave u masovnoj proizvodnji leži u tome da se sastoje od vrlo jednostavnih sastojaka. One bi bile mnogo bolje kada bi se pravile od prirodnih aroma i u vodi rastvorljivih sastojaka. Takvi materijali mnogo više liče na prirodne sastojke koji čine deo prirodne hrane šarana. Uzimajući u obzir da šarani žive uglavnom od sitnih organizama dna i od školjki, ne bi trebalo da nas iznenadi da su životinjski sastojci i najatraktivniji, da su oni “ključ uspeha”.
Ali, ovi produkti su veoma skupi i mnogo teže se konzerviraju nego sintetičke arome.
Kada bi stavili ovaku veliku dozu sredstva za konzerviranje, više ih ne bi ni jedna firma koristila prilikom izrade boila. Drugim rečima: atraktivnost se žrtvuje zbog komercijalnih razloga (kao recimo lako rolanje, dužina trajanja, niža cena...).
Sve ovo smanji mlečne i životinjske belančevine kao i prirodne arome na mimimum. Rezultat je jeftin, ali mnogo manje efektivni mamac, pošto upravo navedene materije koje predstavljaju kluč uspeha i stimulišu ribe da jedu - nedostaju!
I MIRIS I UKUS!
Boile koje se u kratkom vremenskom periodu rastvore naprave primamljivi trag u vodi. Količinu ispiranja možeš povećati tako što ćeš uticati na sastav sastojaka. Struktura i kora boile mora biti toliko porozna da se u vodi dobro rastvara - tako će se arome efektivno širiti kroz vodu. Direktna atraktivnost je jedna stvar, ali ako boila ima mnogo lošiji ukus nego miris šansa je velika da se šarani više neće vratiti na to mesto. Ako mamac ima dobar ukus ni sintetička aroma ti uopšte nije potrebna. Privlačna moć se nalazi u sastojcima i ako oni odgovaraju potrebama šarana oni će se tada redovno vraćati na mesto primame.
Ako u sastojke na bazi ugljenih hidrata, kao što su to semolina, soja, kukuruz i žitna brašna, stavim nešto aroma i sladila i pojačivače ukusa dobijem boilu koja ima i prilično dobar ukus. Ali, svi ti sastojci se u masovnoj produkciji izgube iza tvrde kore boile. Ta kora je kao guma koja sprečava ispiranje aroma i sastojaka. Zato ako kupiš gotove boile zavisan si od tog produkta, ako sam praviš boile možeš da eksperimentišeš koliko god želiš, čak i onda ako kupiš već gotove mikseve. Jedino na čega treba da obratiš pažnju je to da se sastojci u vodi lako rastvaraju, iz koje prirodni sastojci mogu da iscure.
To možeš da postigneš ako koristiš i miks od grubo mlevenog kukuruznog brašna, ili žitna brašna, koja stvaraju poroznu koru. Tu se nalaze sastojci od fino mlevenih i u vodi lako rastvorljivih sastojaka. To su recimo biljne belančevine, prirodne arome i sredstva za vezivanje. Tako jedna kombinacija dozvoljava “dobro ispiranje”, uz to se mamac ne raspadne suviše brzo. Da bi to sve postigao potrebno je da upotrebiš više od 10% semoline. Procenat biljnih produkata je max. 40% uključujući i 5% grubo mlevenih sastojaka.
U zimskim receptima treba izbegavati upotrebu sastojaka koji su bogati mastima, kao i sastojke na uljnoj bazi - oni u hladnoj vodi sprečavaju ispiranje sastojaka.
Jedan drugi, vrlo važan aspekt je dužina kuvanja boile. Što duže kuvanje, to je veća tvrdoća kore. Ako kora boile postane isuviše tvrda (gumena) arome i sastojci neće biti u stanju da izađu iz boile. Zato je poželjno boile što kraće kuvati. Ako baš želiš da dobiješ tvrde boile onda ih ostavi da se osuše na vazduhu.
Ako želiš da proveriš da li boila zadovoljava stavi nekoliko komada u čašu sa vodom (najbolje istom temperaturom vode koja tog momenta vlada na vodi gde pecaš) i posmatraj šta se događa. Ako se sve bude odvijalo kako treba onda će se u kraktom vremenskom razdoblju formrati oblak oko boile, što je znak da se arome i sastojci dobro ispiraju.
BOOSTER ( POJAČIVAČ )
Ako upotrebljavaš kupovne vrlo tvrde boile, koje ispuštaju vrlo malo aroma, tada možeš da koristiš jedan pojačivač ili dip kao bi povećao ispiranje arome. Čak i kod boila koje dobro ispuštaju arome ova opcija može biti dobro poboljšanje, pošto se arome ispiraju direktno u vodu, pre nego što počne ispiranje same boile.
Najčešće korišćen način za pojačavanje je upotreba određenog spreja. Pre nego što mamac baciš u vodu porskaš ga dotičnim sprejom. Negativna strana ove metode je ta da će se većina ovih aroma isprati prilikom prvog dodira sa vodom.
Na plitkim vodama ovo ne predstavlja veliki problem, ali na dubokim vodama postoji šansa da taj trag strujanje odnese u neželjenom pravcu. Da bi to donekle sprečio najbolje je da boile sat vremena pre nego što ih baciš u vodu poprskaš sprejom. Na ovaj način postoji šansa da aroma prodre dublje u boilu.
I opet: što poroznija spoljna strana, to će biti spreju lakše da uđe dublje u boilu!
Ako želiš da boile znatno duže ispuštaju arome onda ih treba obraditi nekoliko dana pre pecanja. Ako sve to nekoliko puta uradiš i u međuvremenu ostaviš da se boile osuše mogućno je formirati više slojeva na boili. Te boile će curiti mnogo duže vremena. Najbolje je nekoliko mililitara pojačivača staviti u plastičnu kesu zajedno sa nekoliko boila. Treba ih tako dugo tresti dok se sve ne upije u boile. Prvi sloj možeš naneti i pre nego što boile staviš u zamrzivač. Na ovaj način će aroma prodreti mnogo dublje u boilu.
TRI “D” ŠIRENJE
Još isuviše često mogu da vidim kako se za boile koristi jako koncentrisan pojačivač na sintetičkoj bazi. Za mamac koji se direktno stavi na udicu to može da pomogne. Šaranu se još nije pružila šansa da ustanovi da je ta boila lošeg ukusa, on reaguje samo na miris. Ali ako želiš da ovo primeniš i na boile sa kojima hraniš treba da obratiš pažnju koje sintetičke arome koristiš. Mnoge od njih imaju gorki ukus. Postoje takođe i arome sa blažim ukusom. To su uglavnom arome koje se koriste i za ljudsku upotrebu. Za pojačivač je najbolje upotrebiti sastojke koji se ne mogu dozirati preko mere. Na primer, “sense-appeals” i amino kiseline, ili kombinacija ova dva – biljno ulje ili tečnu prirodnu hranu!
Ako upotrebljavaš sastojke sa različitom specifičnom težinom, različitom rastvorljivosti i, eventualno, sa različitim koncentracijama ulja, dobićeš optimalno 3D širenje aroma.
DIPOVANJE
Može se dogoditi da dođete u situaciju gde je tečni pojačivač nepoželjan. Ako, recimo, u vodi ima podvodnog rastinja ili upotrebljavate PVA kese u koje stavljate mamce i primamu. Postoji mogućnost da mokra boila isuviše brzo rastvori PVA kesicu. To možeš da sprečiš na taj način ako udicu sa mamcem nekoliko puta umočiš u prah “dip”, sve dok boila ne bude potpuno zasićena sa spoljne strane. Na spoljnoj strani se ovako formira tvrda i suva kora. Za ovo možeš da koristiš miks sa visokom koncentracijom prirodnih aroma: račiće, alge, jetra, slezina... ili amino kiseline u prahu, te osušene gamarus račiće. Ovaj miks možeš još eventualno poboljašati uljima u prahu, zaslađivačima i pojačivačima ukusa, kao što su monosodium glutaminat, betain i so. Ova kombinacija je idealna za poboljšanje atraktivnosti mamaca - kombinacija mokrog i suvog dipovanja. Umoči prvo boilu u relativno gusti sirup od voća i kasnije u dipaljku u prahu sa prirodnim aromama. Ostavi boilu da se osuši i sve to ponovi nekoliko puta. Spoljnu koru obogati gamarus rakovima, ili samlevenim školjkama. Suvi delići će polako da odpadaju od boile. Dip u prahu treba da poseduje dovoljno vezivnih sredstava koji su rastvorljivi u vodi. Ako to nije slučaj, suvi delovi boile će se odvojiti od nje već prilikom pada u vodu. Ovo je super efektivan način kako da napraviš optimalno širenje mirisa. Tii detalji prave veliku razliku u zimskim mesecima - razliku između uspeha i neuspeha!
Jens Bursell
