Kapsel rolne deluju prilično ozbiljno i nepristupačno, ali naizgled komplikovan sistem rotora i špulne rasklapa se lako, jer je to neophodno kad god se špulna menja, ili namotava nova struna. Kalem je ispupčen, plitak i nizak. Poklopac kućišta učvršćen je jednim zavrtnjem, a kad se on skine... o tome ćemo malo kasnije. Kao ustupak savremenosti, pomenimo ergonomski rukohvat - stopu, i udobnu gumiranu ručicu.
KAKO RADI?
Kalem stoji, to jest prilično se brzo kreće gore-dole, što bi trebalo da onemogući usecanje namotaja jednog u drugi. Oko njega se okreće zvono od nerđajućeg čelika, sa ispoliranim obodom, a iz istog vire vođice koje zahvataju strunu i usmeravaju je ka kalemu. Preko svega toga ide još jedan aluminijumski poklopac koji, osim što je lepo išaran slovima i brojevima, služi i da spreči eventualno bežanje strune sa pomenutih vođica. Prenosni odnos je malo manji od 4:1, pa na plitak i širok kalem PREMIER pri jednom okretaju ručice namota šezdesetak centimetara. Otprilike kao i stacionarci sličnog kapaciteta. Meni se čini da ovo baš ide uz neki match štapić, iako su match čekrci znatno brži - uvlače i po čitav metar strune. Varaličarenje? Zašto da ne. Ovako komforna i jednostavna za rukovanje, savršeno je univerzalna.
KAKO SE ZABACUJE?
Naviknutima na stare, klasične stacionarce, nešto komplikovanija zamena špulne deluje kao dobar razlog da se ospe paljba u korist njihovih miljenika. Umesto toga, setimo se da tokom prepodnevne seanse špulnu zamenimo jednom, eventualno dvaput, a najčešće nijednom. Sa druge strane, za to vreme zabacimo nekoliko desetina puta. Sad dolazi njenih pet minuta. Šanse da sa kalema sleti pušla umršene strune nisu jedan prema milion, jer to ipak ostavlja nekakvu mogućnost. One su ovde apsolutno nikakve! Operacija zabacivanja izvodi se kažiprstom ruke u kojoj držite štap. Lagano pritisnete obod širokog crnog dugmeta i vođice će se uvući u rotor a struna sama sleteti na jagodicu. Zamahnete štapom, sklonite kažiprst i gotovo. Struna izuzetno lako spada sa plitkog i širokog kalema, pa je i daljina zabačaja prilična, a i ako ne preklopite na vreme - ne brinite. Ova mašina zateže nezategnutu strunu! Vi to na vodi ne vidite, ali verujte da se unutra sve baš tako dešava. Tu se međutim krije i nedostatak. Dešava se da obe vođice ne uđu istovremeno unutar zvona. Zabacite, struna zakači za jedan od njih i teret pljusne pred vaše noge - na radost kolega sa stacionarcem, koji će zlobno dobaciti: „pravac je dobar, ali ne i daljina“.
POD POKLOPCEM
Dva zupčanika, tanjirasti i klasični. Tanjir je od mesinga, iako bi se po crvenkastom odsjaju pomislilo da je od bronze. U katalogu piše da je mesing - i tačka! Veličina tanjira i zuba na njemu, kao i na gonjenom zupčaniku od čelika, su pomalo u neskladu sa kapacitetom 0,30/100. Verovatno je cilj proizvođača da mašina bude dugovečna. To svakako jeste, iako nema nijedan lager. A i šta će joj? Osovina na kojoj se vrti rotor okreće se unutar čelične čaure, dugačke oko dvadeset milimetara, i tu lufta nema - niti će ga biti. Osovina tanjira je u rukavcu koji vodi ka ručici a u njemu su čaure, šajbne, navoji, navrtke, opruge... svašta nešto - sve od mesinga i čelika, precizno izrađeno i upasovano. Vidite i sami da je dugme za podešavanje borbene kočnice - drila na ručici, a sama kočnica u pomenutom rukavcu. Iako Premier u svom nazivu nema dodatak „Syncro“, koji označava ovako rešen dril, u katalogu stoji da je tip kočnice „Syncro Drag“, tek da na pomislite da vam je Abu nešto zakinuo. Kad smo već kod toga, nekome se izraz dril sviđa a nekome ne. Ali izraz borbena kočnica je dug i često nepraktičan. Ako neko ima bolji predlog neka kaže. Čini mi se da izraz dril, kojim nazivamo zamaranje ulova, odgovara i mehanizmu koji tome služi. Sama oznaka „Syncro“ znači da se okretanjem ručice unazad u toku zamaranja, kad je povratna kočnica uključena, snaga kočenja može umanjiti do pedeset procenata. Kad počnete sa namotavanjem, snaga kočenja se vraća na prethodno zadatu. Kod ove mašine povratna kočnica (možda nju da zovemo „šper“?) ne deluje pre mehanizma, njenim uključenjem blokira se tanjir direktno. Kad sila kojom riba vuče strunu dostigne silu kojom ste pritegli dril, ceo pogonski mehanizam počinje da kliza, tj. oba zupčanika se okreću onoliko koliko im to dopuštaju šajbne koje pritiskaju tanjir. Povratna kočnica ne deluje pre mehanizma - naizgled još jedan razlog za likovanje ljubitelja stacionaraca. Međutim, ovako rečena borbena kočnica reguliše maksimalnu silu kojom zupčanici mogu da se opterete. Možete do milje vole okretati ručicu uprazno, neće im se ništa desiti. Što to ne pokušate sa svojim tristadolarskim bilderom dok dril pišti a struna peva?
Kućište je metalno, izliveno od aluminijuma, tankih zidova, elegantno i skromnih dimenzija. Rezultat toga je težina od svega trista grama, što za kapacitet 0,30/100 i nije malo, ali to ovde nije pravo merilo. U tih trista grama spakovano je mnogo više snage i robusnosti nego što bi na prvi pogled pomislili. Slobodno namotajte baš sto metara tridesetice - i ne bojte se. Delovaće vam nekako domaće - tvrdoglavo, uporno i izdržljivo.
GDE MI JE ZVEČKA?
Nedostaju vam džidža-midže, a? Nema vođicu sa lagerom koja ne uvrće strunu - 'ajde da plačemo. Ako je i uvrću, ove njene vođice, u stvari dve šipkice aluminijum-oksida, čine to zaista minimalno. Nije balansirana? Nema šta da se balansira, jer je ona savršeno simetrična.
Nema beskrajni vijak? A čemu bi služio? Ružna? Glupak se podsmeva onome što ne razume. Što se tiče izgleda, baš je lepa. Mislim zdrava. Hoću da kažem ima je, nekako, sa svih strana. Šalu na stranu, ona jeste lepa, jer lepota je sklad, a ona je baš skladna.
Neupadljivi elegantni natpisi i ukrasne linije čine da izgleda skupa. A ona to nije - verovali ili ne, nova novcata može da se nađe za svega 70 evra. Razmislite malo šta dobijate na stacionarcu, koji košta... Izuzimajući časne izuzetke.
Nedostatak? Samo za dešnjake.
