Dokle više, bre! Već je postalo degutanto (u prevodu: otužno, bljutavo...) da nas opanjkavate za potajnu reklamu. Za reklamu „ispod žita“, ko da smo Jovis i ja neki maloletnici koji se grebarimo za pljuge. Uostalom, Jovis i ne puši. Ja, naravno, pušim... ali bar za cigare uvek imam – ako za benzin nemam! Ljudi, Trofej ima ekstenziju „info“ – zato sve prihvatajte jedino kao informaciju. Test ili tekst, svejedno.

Svaki te(k)st ukoliko iole vredi ima i saznajnu i vaspitnu vrednost. Pa tako, čim ovo čitate, hteli–ne hteli, vršim(o) i vaspitni uticaj na vas. Jer, bar, čitate. A u ovoj sredini, u ovo doba, primorati vas da čitate je uspeh ravan Noletovom osvajanju Rolan Garosa.

Ako Jovis hvali XZogu – reklama. Ajde?

Ma ne hvali nego svoje skromno mišljenje iznosi – i ništa više! Piše - i informiše. I ekstra fotografiše! Super fotografiše, bre – cenite bar to. I, pod milim Bogom, ništa više!

Ako Jovanov hvali Sportex – reklama. Ajde?

Ako Glod kudi Zogu – opet reklama?! Jer, kao, potajno, protežiram Sporteks! A ovi u Ockert-u pojma nemaju ko je Glod. Pa ako niti znaju za mene, niti za Trofej, kako me onda plaćaju?! Čime, gde, koliko, kako?

Naravno, u Sportexu Made in Germany su znali i ko je Glod i šta je Trofej. I-TE-KA-KO!

Ali zašto onda nemam(o)... kad toliko znam(o)!

Narode moj, taj Jovis (u novinarskim kuloarima „Đenka“) je skroman čovek – vozi „juga“ a nije sas juga – iz BG je, gospodin čovek (otac mu je arhitekta, a on radi na Institutu)! Vozi starog, žutog, a neki od vas ga optužujete da se grebari za, ni manje ni više nego... XZogu !? Ajde?! A taj „tužitelj“ obično vozi kradenu „udovicu“ - samo da bi bio neko. Ma koji andrak će Jovisu XZoga, kad ima ORIGINAL Hardy. Original House of Hardy Made in England – ima starog... a novog novcatog. I ne prodaje ga.

Ja Jovisa odlično poznajem: ebe se njemu za šta ga smatrate. Bitno je da vas ne „smara“ – čim ga toliko čitate! A čitate sve u 16, zar ne. Čitate, hehehe.

Prijatelji moji, znani i neznani drugari i kolege, pojma nemate kakvi nam sve komentari stižu. Većina je kulturnih, ali pojedini... UŽAS! Elementarno nepismeni, gotovo uvek su sakriveni pod „nikom“. Iako je svima jasno: ko nema muda da se potpiše sigurno je spreman da... liže!

Koji qrac pišete, ako se bojite da se potpišete!

Ja XZogu nemam – niti patim da ga imam. Marim baš - ja imam popadiju – i zdravo je volem. Volem je što sve ovo (čik klikni na boldirano „ovo“ – čik, ako smeš!) radimo natenane. I povazdan...

Ali ja sam mator, 10. novembra 2013. (škorpija, vidi se, hehehe) punim 6. banke. Možda su moji stavovi pogrešni, konzervativni, prevaziđeni... Ali bre – argumentujte! I potpišite se. Ili umuknite.

Jer ja se, evo, već 60 godina potpisujem. Potipišite se i vi bar jednom. Stisnite petlju pa nemojte slati uvredljiv komentar skriven nikom „ribolovac-94.yahoo.com“ - jer ime i prezime nema jedino... som.

Dragan Jovanov Glod

P.S. I da vam kažem još nešto, jer Jovis i Snežana mu, to nikada ne bi – previše su skromnii: Jovisova supruga je profesor... a trči maraton. I ne da trči, nego ga istrči! Više puta! Koliko puta možete vi? Ona ima već 32. godine – ili bar tako izgleda. Koliko godina imate vi? Možete li?

Žena, ko od šale, istrči 42 kilometara. Iz cuga, bre! Ja ne mogu ni kilometar, vi verovatno ni 2, a ona 42 (i slovima: četrdeset dva!) kilometara!!! A nije Filipid. Znam da znate ko je Filipid i da ste čuli za... koju oni bitku?

No, nije poenta u tome šta znam i koga znam, nego zašto sam ovakav.

Narode moj, ima li veće časti nego da vam takva Žena bude prijatelj? Istrčala 42 kilometara – ja banem nenajavljen – a ona mi kuva kafu!

Ali nije Glodov uspeh to što lično poznaje Snežanu (iako, da zatraži, i palačinke bi mu ispekla). Ne, dragi moji čitaoci, poenta čitavog ovog pisanija je u sledećem:

Za svoju nastavnicu Snežanu navijaju njeni đaci! Da, danas, ti klinci bezobrazni, nevaspitani... mobilnim naoružani, besni i ko pit-bull agresivni... su u, u stvari, ko Jesenjin nežni - oni za Snešku navijaju. Na raskrsnicama je čekaju, i limunadu dodaju. Zamislite, u 21. veku, u ovakvoj Srbiji, u tranziciji, još uvek postoje đaci koji za svoju razrednu navijaju!

Živeće ovaj narod... i posle Koste Vujića!