Hladna voda zahteva vertikalnu prezentacija: tvister, eventualno kašika koja leluja u propadanju, ali pre svega(!) mamac od mesa. Po hladnoj vodi, naročito zimi, suludo je povlačiti voblere, leptire, pa čak ni razne kašike. Grabljivicama je metabolizam toliko usporen da neće pojuriti ni za kojim voblerom ili leptirom, jer ne žele da troše energiju, tj. naslage sala, koje su u letnjim mesecima mukotrpno sakupljale jurcajući na sve strane. Iako su gladne creva im ne krče baš toliko da ih tera da bezglavo jure za nekim voblerima. Ni leptir se ne može povlačiti toliko sporo kao neka kašika koja leluja u propadanju, ali čak ni kašike nisu dobitna kombinacija za hladnu vodu. Moguće je uloviti šedom, ali je za zimu najbolje bacati tvistere (Kalins, Relax…), ili šed-tvistere (Orka, Sandra). Takvi silikonci zbog tankog repa rade i pri najsporijem povlačenju. I mladičari koriste istu taktiku: za leto vobleri, a zimi peševe i cofove po dnu kotrljaju.
Tail mamce od meke plastike vodite sporo, što sporije možete, ali da rade. Vodite ih tako da “leruju” skoro u mestu, u vodenoj struji. Ali ako lovite na stajaćoj vodi, “lerovanje” ne pomaže, nema matice da struji oko repa i tako ga pokreće. Tada je jedini spas čamac i vertikalno džigovanje. Ne treba previše odizati džig, tek metar od dna - pa ga pustite do dna.
Ovo ne važi samo za smuđa, takođe se i štukarošima posreći da tvisterima upecaju štuku, loveći na kanalima pre svega, prvenstveno na Dunav-Tisa-Dunav, ali i na Dunavu oko šporova, u mirnijim delovima “T” špora. Ipak, hladna voda je za Draškovićev sistem.
Ako ciljno idete na štuku, namontirajte neki veći keder, a najbolja je - zna se - crvenperka, ili bodorka. Opet, za smuđa stavite nešto manje, nekog nesretnog kauglera.
Draškovićev sistem je kod nas prilično zapostavljen metod. Neopravdano, jer je zaista efikasan, efikasniji je od svih postojećih načina montaža jer keder ne spada ni posle brojnih zabačaja, ni trzaja prilikom džigovanja. Sa “Draško” metodom se primenjuje ista tehnika ko džigovanje tvisterom, sem što se keder ostavi da duže leži na dnu jer on i mirisom privlači...
U tome i jeste glavna “fora”, prednost kedera je što je od mesa koje ima miris. Stoga zimi mnogi džigeraši mažu svoje silikonce raznim mirisima pokušavajući da imitiraju što prirodnije mamac od mesa. Međutim, sve to je ipak tek imitacija - loš plagijat kedera od krvi i mesa.
Zadrti varaličari čak ni “Draško” sistem ne smatraju za sportski, stoga im savetujem sledeće: neka na sistem Drašković namontiraju šed, ili još bolje Sandru, ako im je žao kauglera ili bodorke. Takav sistem je (zbog dve trokrake udice) neuporedivo efikasniji od svake klasične džig glave sa jednokrakom udicom, pa bila ona Owner ili Gamakatsu. Osim ako ste tvrdokorni pristalica pokreta “uhvati i pusti”, jer se riba teško otkačinje neozleđena sa sistema “Drašković“.
Za lov “Draško” montažom treba vam jači štap nego za klasično smuđarenje, peca se pri dnu i na dnu, a za to treba veće otežanje. Pošto nikad niste “bezbedni” od napada štuketine koja obožava “Draško” montažu, jači štap nikad nije na odmet.
Koje ćete role koristiti više je tema za šuplju priču, jer je to stvar ukusa i uopše nije tema ovog teksta. Ali je potrebno naglasiti da nije neophodna pletenica! Čak je i bolje po zimi pecati nekim mekanim monofilom, koji se ne napija vode i ne nanosi čestice leda na karike. Ne bojte se se da nećete na vreme krućim (jačim) štapom i mekanim tegljivim monofilom stići da efikasno kontrirate, jer ne zaboravite: na dve trokrake udice je meso! Njega, po hladnoj vodi, nijedna grabljivica neće tako lako i brzo ispustiti iz čeljusti, pa imate vremena na pretek za kontru. A kad kontrirate, tu je jak (tvrd) štap za “overu”.
Od vrste strune zavisi jačina kontre: monofilom - jače, pletenicom - nežnije. Ako pletenicom preterate sa kontrom, a dril se stegao na hladnoći i ne prokliza pravovremeno, može vam pući štap (i zato je bolje jači!), jer čak i zimi može meso na Draškovićevom sistemu progutati som, meso koje mu padne pred brkove! Generalno se može tvrditi da nema te grabljivice koja ne napadne kedera tako namontiranog i, da ne bude zabune: “Draško” je za lov u svim dobima, a ne samo po hladnoj vodi.
Pored samog Alberta Draškovića, najveći pobornik takvog pecanja je i, Glodov prijatelj, Olivier Portrat. Zato se nadam da će glavni i odgovorni ukrasiti ovaj tekst nekim Oliverovim fotosima (urađeno - op. Glod). Pecanje “Draško” montažom je veoma popularno u Francuskoj i Nemačkoj, pa ne vidim razloga da ga i naši ribolovci ne počnu masovnije primenjivati.
Ako pecate na Dunavu, pa se bojite da će, umesto smuđa, udariti som, možete sa ovakvim “čvorom bez čvora” pojačati nosivost strune, ako je “Miholjsko leto” nateralo soma da još ne ode na zimovanje u krtog.
Morate imati ovakvu žicu (slika 1) a kopču po želji. Suština je da pletenicu udvostručenu okačite ovako (slika 2) i započnete motanje (slika 3), tako da jedan deo pletenice bude sa jedne a drugi sa druge strane žice. Tada udvostručenu pletenicu namotate 8 puta (slika 4) i na kraju provučete (obe pletenice!) kroz alkicu (slika 5) koja i nije alkica jer nije zavarena, već prislonjena uz telo žice. Onda višak pletenice odsečete... i to je to.
Tako se “vezuje” ovaj “čvor”, čija je svrha da se do maksimuma iskoristi nosivost strune, samo gde će pući? No to nije tema ovog teksta, osvrnuo sam se tek uzgred na ovaj “čvor”, koji nije toliko popularan. Ali Draškovićev sistem jeste, jer meso privlači sve grabljivice, a naročito zimi. Ja ga koristim često, najviše u kasnu jesen, kad Miholjsko leto potraje…
Zoran Popov
