Na Zapadu je dosta raširen lov smuđa kederom. U SAD je to ribica na sistemu, u Evropi, u zapadnom delu, mrtav keder različito montiran. U Nemačkoj je daleko najpopularniji “Sistem Drašković”, koji je “uvezen” iz Francuske. A Francuzima je “otvorio oči” naš čovek...
Verovatno ste i Vi čuli za Alberta, možda najpopularnijeg i najpoznatijeg lovca na grabljivice u Evropi. On je rodom iz Beograda (1928. god.) ali dugo godina živi u Francuskoj. I neka nam živi još toliko stari Albert! Bavi se slikarstvom i - pecanjem.
(Pogledajte neke od njegovih prekrasnih slika OVDE! )
Toliko je poznat da je leta 2002. u Francuskoj održano takmičenje, na jezeru Hourtin Carcans, pod nazivom “COUPE DU MONDE de la Peche sur Carnasiers - DRACHKO D’ OR 2002”. Bilo je dozvoljeno loviti i kederom i varalicom (jedino nije bio dozvoljen troling). Pobedio je Ditmar Izajaš sa partnerkom Karmen Klajn, iz Holandije, koji su ulovili najviše - silikoncima. Ali to je već neka d(r)uga priča...
(A ni Albert ne voli baš previše silikonce, što da ih onda i ovde pominjemo, o njima i previše pišemo. U Rumuniji sam 1999. godine bio s njim, na pomen varalice od meke plastike samo odmahne rukom i izvadi kesicu sa kederima u raznim bojama - op. D. J.)
Sistemom Drašković lovi se štuka, som, a najviše smuđ. Glavna prednost sistema je što mrtva ribica ne spadne ni posle više zabačaja. Razlog za to je sam način montaže: Keder se navuče na žicu (tačnije žica mu se gurne kroz usta) a kako je oblik žice takav da ima drugi kraj savijen napred, žica ga drži. Zatim se oko glave (škrga) kedera namota parče druge, savitljive žice (sve to se najbolje vidi na fotografiji Oliviera Portrata, jednog od zaljubljenika u Draško sistem) i na kraju se u telo kedera sa obe strane ubodu dve male trokrake udice, koje su na predvezima različite dužine. Keder ne spada, smuđ takođe!
Načina povlačenja ima raznih, ali je u principu najsličniji džigovanju. A o tome u “Trofeju” ima tekstova kolko vam volja. Ovde ću samo napomenuti da kada lovite “a la Draschovitch” ne treba kontrirati brzo, kao kada smuđ takne silikonsku varalicu - pustite mu, nek malo proba ukus - meso je meso.
Olovnih glava ima više težina, pa odaberete koja vam za date uslove odgovara. Za smuđa se koriste kederi do 12 cm dužine, za štuku i veći, za soma najveći. Za soma se stave i jače udice.
Ovde u EU je pokret uhvati i pusti uglavnom prihvaćen od šarandžija, ali i izvestan broj ribolovaca na grabljivice ga praktikuje. Ali ovde je negde i zabranjeno vratiti u vodu ulovljenu ribu! Za to je Sistem Drašković idealan jer je grabljivicu ponekad (često) nemoguće neozleđenu skinuti sa dve trokrake udice - obe su obično u grlu smuđa ili štuke. Stoga, ako ste pristalica “catch & release”, bolje je pecati voblerima i silikoncima. Međutim ako kontrirate brzo, kao kad džigujete, tada su udice u ustima grabljivice, pa je možete samo malo povređenu vratiti...
Glavni nedostatak ovakvog lova je upecati... kedere! Ovde se mogu kupiti čak i kederi ofarbanu u razne boje, u praktičnim kesicama, ali (koliko sam upoznat) kod nas toga nema u prodaji. Zato pecaljku u šake, crve u džep, pa prvo u lov na kedere. Ili možda ovako - odete na Tisu, pecate belu na plovak dok se vidi, a kad sunce zađe - zna se!
Sasvim drugačije je pecanje kederom na klasičan način - “dubinkom”. Tu ime više načina kačenja kedera, ali je po meni najbolje zakačiti ga za usta - ako je živ, jadničak će živeti duže, a ako nije, strujanje vode će ga talasati kao da jeste.
Ovde ne da nije neophodno brzo kontriranje nego je nepoželjno - treba smuđu pustiti da ponese kedera, da ga natenane proguta. Za to je potreban i štap odgovarajući, neki sa elastičnijim vrhom, da smuđ lako “pumpa”, a opet da štap ima dosta snage za jaču kontru kad smuđ ponese kedera. Naravno da onda nema ništa od “uhvati i pusti” - udica je često u ždrelu smuđa... (Kod nas postoji i treći način lova kederom, poznat i kao “muvanje”. Čast izuzecima, ali tako se većinom love smuđarci naročito ako se ne koristi ceo keder nego filet, ili rep, pa o tome nećemo.)
Ako uporedite ova dva načina na koja se peca smuđ na kedere, videćete da je “Sistem Drašković” neuporedivo efikasniji, iako lovite samo jednim štapom, a dubinke su (ne)dozvoljene tri(deset), i to još sa po dve udice na štapu! Razlog je očigledan - “Sistem Drašković” je kao i varaličarenje - Vi smuđa tražite, provocirate, različitim povlačenjem izazivate ga da napadne i kad nije gladan. Stacionarnim dubinskim ribolovom čekate ga - a niste šarandžija?! A kada ne radi, nije gladan, do sudnjega dana ga možete čekati...
Za lov na “francuski način” potrebno je koristiti malo robustniji pribor nego za klasično džigovanje, jer će često udariti štuka, a ni som nema ništa protiv mesa koje mu skače gore-dole pred brkovima. Znači, jači štap i mašinica! Sportex i Shimano? Može. Pletenica il’ monofil? Odlučite sami...
Iako je “Trofej” magazin koji više prostora poklanja sportskijem varaličarenju, nadam se da će Glod pustiti ovaj tekst - lov kederom na “Sistemu Drašković” je efikasan, sportski... jer se pešači, kreće... traži se smuđ. A ko želi može smuđa i da vrati u vodu, jer ako brzo kontrirate trokrake udice neće biti tako duboko u grlu. Naravno da vam niko ne brani da trokrake zamenite jednokrakim udicama.
Na kraju krajeva, svaki način ribolova je samo onoliko sportski koliko ste Vi - sportista!
Zoran Popov Zrenjaninac
foto: Olivier Portrat
Što je hladnija voda, to je efikasniji keder, sada nastupa pravo vreme za pecanje na Drškovičev sistem...
