Nedaleko od lagune kod Venecije otkrio sam nešto što sam do tada smatrao nemogućim. Prijatelj i ja otišli smo na ekspediciju sa ciljem da istražujemo kako šarani žive u bočatoj vodi. To će nam biti od važnosti kada budemo išli da pecamo šarane po ušćima velikih evropskih reka, gde nam je poznato da plivaju veoma krupni primerci – ali ima i somova. Neki šaranu ulovljeni mrežama težili su od 38 do 42 kg! Zašto Venecija? Zato što je tu mnogo kanala u vezi sa deltom i što se na uskim vodotocima relativno brzo može tačno ustanoviti “kako i zašto”?

Izabrali smo Dese, jednu malu krivudavu reku gde se može doći samo čamcem. Reka je osetljiva na plimu i oseku. Promena dubine je ekstremna, razlika je od 1 do 1,5 meara. Uz to, četiri puta na dan je veoma intenzivno strujanje! Našu ekspediciju smo počeli na delu sa bočatom vodom gde se kasnije ispostavilo da su se šarani mogli loviti u svako doba dana i noći! Ali srednja težina riba je bila veoma mala - oko 7,5 kg (najteži je bio 14 kg).

Dve nedelje kasnije smo se zaustavili samo jedan kilometar pred lagunom, gde smo za vreme plime šarane lovili isključivo u slanoj vodi! Slana voda se jasno mogla prema boji raspoznati od bočate. Slana voda se nije mešala sa bočatom. To je značilo da šarani mogu i po nekoliko sati da žive u slanoj vodi! Bilo je jasno da šarani tamo konzumiraju drugu vrstu hrane, hranu koja je bogata proteinima. To se moglo zaključiti i po prosečnoj težini, koja je ovde iznosila oko 15 kilograma, ali nažalost nije bilo mnogo većih primeraka. Imali smo utisak da smo imali vremena da duže pecamo da bi i ulovili i neke krupnije primerke. Šaran se ovde najverovatnije (sam Bog zna kroz koliko generacija) privikao na ove biološki ekstremno teške okolnosti. Jedine razlike koje smo mogli primetiti u poređenju sa šaranima iz slatke vode su te, da su ovi bili malo više sluzavi, te da su za vreme drilovanja bili izuzetno žilavi i izdržljivi - "morski šarani" su jači.

Što se tiče tehnike i strategije bilo je to vrlo interesantno pecanje. Bilo je veoma mnogo prljavštine (šume mrtvih lokvanja, velike grane i drugi prirodni otpaci) zbog čega smo bili prinudeni da pecamo tonućim strunama (pletenicama) da se ne bi to sve skupljalo na kasičnoj plivajućoj. Na momente je strujanje bivaloo tako jako da smo morali da koristimo pljosanto olovo teško 228 grama. U zavisnosti od daljine stavljali smo dva (do tri) olova težine 90 grama. Samo tako smo mogli pecati na željenom mestu. U zavisnosti od jačine strujanja za primamu smo koristili velike “aktivne kugle. (“Aktivna primama”: dve različite vrste - jedne normalne, a jedne malo teže, cele i polovne boile, velike pelete i kukuruz.)

Aktivno se misli na sledeće: jedan deo hrane (onaj teži) ostane na mestu dok se onaj drugi (lakši) malo po malo odvaja i pravi trag po vodi. Kugle smo koristili samo pri jakom strujanju. Kugle su bile otprolike velike kao pomorandže. Kugle za primamu su se sastojale od mešavine omekšanih peleta i prepolovljenih boila. Jedan dan smo ih sušili na suncu i na otvorenom, svežem vazduhu. Izabrana mesta bombardovali smo svakih pola sata. Mesta je trebalo održavati onako kako to rade ribolivci na belu ribu.

Izabrane metode i strategije su se pokazale kao vrlo dobre - lovili smo redovno šarane u serijama. Šarani su plivali u grupama i posle otkrića naših kugli udarali su kao ludi!

PRISUSTVO SOMOVA

Som se danas susreće na sve više reka u Francuskoj. Najinpozantniju popilaciju možete naći na rekama Rona i Sena. Na tim rekama ima takođe veoma mnogo šarana.

Kako se ove dve vrste riba mogu podneti? Po mom mišljenju - dobro. Taj zaključak donosim na osnovu činjenice da šarani ne napuštaju mesta gde se istovremeno nalazi i velika populacija somova. Na jednom od najboljih šaranskih mesta koje ja poznajem (gde ih ima mnogo i mnogo velikih!), pliva takođe i veliki broj veoma krupnih somova. Kada kažem “krupni somovi” ne mislim na one “monstrume”. Težina im je tada bila do 70-75 kila, ali sa veoma velikim procentom od 40 do 55 kila možemo govoriti o vrlo lepoj koloniji somova. Sem velikog broja šarana u ovom sektoru možemo naći još i ove vrste riba: deverike, bodorke, jegulje, smuđa, bandara, malo linjaka i velikih štuka! To znači sledeće: nije istina da somovi pojedu sve u jednom sektoru! Medutim, postoji neka vrsta hijerarhije između pojedinih vrsta ribe. Meni je najviše zanimala veza izmedu soma i šarana. O tome nešto više kasnije...                  

Autor sa šaranom iz slane vode iz Italije i somom iz Francuske

Što se super mesta za somove tiče (pod “mestom” u ovom sličaju podrazumevam površino od oko 20 hektara!), profil tla za pojmove reke Saone prilično monoton. Sa obe strane obale nalaze se lokvanji gde je dubina oko 2 metra, jednog baira koji se prilično koso spušta na dubinu od 3,5 metra. Od tog mesta tlo se postepeno spušta na dubine i do 6-7 metara. Nigde se ne nalazi neka duboka rupa. Ali reka je ovde veoma široka, sa varijacijama u strujanju. Za vreme oblačnog kišovitog vremena somovi se podele u manje grupe i non-stop su aktivni. Oni love u kraćim periodima više puta u jednom danu, u trajnju od 1 do 2 sata. Love na različitim mestima i dubinama. Ovako love u proleće, leti uglavnom noću, i u jesen preko dana.  

Tada se mogu uloviti raznim metodama (vukući živu ribicu pomoću plovka), ali ja ih najviše i najradije lovim velikim varalicama. U poređenju sa živim mamcima koji se koriste za lov soma varalice su relativno male. Ipak, male varalice mi donesu više krupnih somova! Za vreme vedrog i sunčanog dana (visoki pritisak) i kada je pun mesec, noću, som se povuče u dublje vode i veoma teško se da uloviti.

Vrlo dobre “kondicije” su pri naglom padu pritiska, uz jaku kišu, kada, naročito u jesen, bude jako maglovito, i za vreme prve četvrti meseca. Ne pitaj me zašto, jednostavno je tako!

U oba slučaja som se skupi u grupe, na relativno malom prostoru, tamo gde je blago strujanje vode. Tako jedna grupa somova krene u lov i sistematski i kordinirano pročešljaju deo po deo vode (i uz to prave jaku buku). Ovaj posebno impresivan način lova promatram nekoliko puta godišnje.

Da bi vam što bolje objasnio relaciju izmedu soma i šarana, ispričiću vam nekoliko anegdota.

HRABRI ŠARAN I...

Trećeg vikenda jednog oktobra pecao sam na mom stalnom šaranskom mestu na reci Saone. Vreme je oblačno sa slabom kišom i prilično toplo za to doba godine. Nemam redovne ulove ali ne mogu da se požalim. Za tri dana sam ulovio 15 šarana. Šta me je iznenadilo? Prosecna težina ulovljenih šarana - samo jedna riba ispod 12 kila, jedna serija izmedu 14 i 17 kila, i tri “praseta” od 19,5 kila, 20,2 kile i 21,5 kilograma! Normalna težina 70 posto ulovljenih riba ovde iznosi izmedu 7 i 11 kila. Čudno, zar ne? Ipak, nije...

Redovno vidim kako, na površini, krupni somovi love ribu! Često u blizini mojih udica! Evo mogućeg objašnjenja:

Najverovatnije je manji šaran napustio moje mesto i povukao se na distancu, ali krupan šaran ipak ima hrabrosti da izmedu dve faze somovskog lova, poneki put, dođe i uzme boilu! Večinu udaraca dobijam, ipak, na levi štap, koja se nalazi malo dalje od zone gde som lovi.

...ZNATIŽELJAN SOM

Jednog momenta sam iz čamca vukao jednog šarana od oko 10 kg (najmanjeg za vreme tog pecanja). Za vreme celog tog drila pratio ga je jedan som dužine od (oko) 2 metra! Tako nešto nisam nikada do tada video! Radilo se samo o znatiželji soma, on ga nije bio napao. Ali šaran se bio uplašio i gotovo titanskom snagom borio se za svoj život! Uspeo je da se spase - savladao sam ga i, naravno, vratio u vodu.                            

Nedelju dana kasnije ponovo sam se vratio na to isto mesto. Vreme se u meduvremenu promenilo. Posle visokog vazdušnog pritiska sredinom nedelje nastupio je nagli pad pritiska...          

ZA 3 DANA 25 SOMOVA!

Tiho je i bez vetra, teška jutarnja maglo se održala sve do podneva, koju je potom zamenila dosadna sipeća kiša. Odmah posle našeg dolaska, rano ujutru, seli smo u čamac kako bi tu i tamo bacili nešto boila u vodu. Do toga nije došlo...

Na oko 50 metara od obale voda je kuvala od talasa. Nekoliko puta maše blizu našeg čamca veliki sivi rep. Ovde je trenutno vladao jezivi somovski lov! Kao ludi smo zaveslali nazad na obalu, kako bi uzeli štapove i velike varalice. Rezultat: za nepuna 3 dana ulovili smo 25 somova! Većina somova bila je dugačka izmedu 1,85 i 2,02 metra. Noću nismo pecali, jer je som ostao aktivan tokom čitavog dana. Ali i posle svih mogućih pokušaja nismo uspeli uloviti ni jednog jednog šarana?!

SEDAM DANA KASNIJE...

Ponovo, nedelju dana kasnije, početkom novembra, došao sam na to isto. Došao sam u petak posle podne, po veoma jakoj kiši. Još dok sam postavljao šator video sam na 25 metara od obale, u blizini jednog vira, veoma veliko sivo repno peraje kako viri iz vode. Odmah sam uzeo štap u ruke i zabacio veliku varalicu. Tri, četiri puta sam okrenuo ručicu mašinice, kad odjednom zamalo da mi nešto iščupa štap iz ruke! Dugo zamarenje i, 45 minuta kasnije sam, potpuno mokar, imao sam u čamcu soma dugog 2,11 metara! Pre nego što sam nastavio dalje da pecam montirao sam šator i obukao suvo odelo. Kiša je prestala da pada i bilo se razvedrilo.

To je bilo dugoročno poboljšanje - naime, narednih dana je ostalo suvo i sunčano. Temperatura je naglo opala i javili su se prvi mrazevi. Što se somova tiče, njih nisam više video. Iako nije bilo vreme za lov šarana počeo sam od subote ujutru da ih lovim - i to na sve štapove! Sve ribe su bile izmedu 8 i 11 kila, uz dva nešto teža od 15 kila. To je bilo ipak iznad očekivanog proseka za ovo mesto.

EPILOG: SUŽIVOT

Šarani i somovi žive na istom delu reke, ali kad “macani” u blizini mesta gde mi pecamo ogladne, tada se šarani povuku i mogu da izdrže jedno vreme bez naših boila. Oni ne odu na daleka mirnija mesta - šarani vole mesta gde ima mnogo prirodne hrane, koja uz to još budu dopunjena ukusnim boilima! Privlačnost takvih mesta je toliko velika da se ne daju tek tako rasterati sa njih. Koliko je meni poznato, somovi ne jedu (pre)velike šarane! Ja nisam još ni jednom ulovio nekog ranjenog šarana, ili nešto slično video na ulovljenim ribama da bi se to moglo potvrditi.

Trebalo je prihvatiti činjenicu da se odrasli šarani uopšte ne boje somova! Ali ti isti šarani su nekada bili mali - tada su morali biti vrlo obazrivi! Taj urođeni i kasnije još više razvijeni nagon za opstankom ostaje u ribama! Kasnije, kako postaju sve stariji i veći polako ga gube. To i objašnjava razliku u prosečnoj težini ulovljenih riba trećeg vikenda meseca oktobra u Francuskoj, na reci Saoni.

Ali ovi svi navedeni primeri se odnose isključivo na pecanje preko dana - noću sam spavao sa pecaljkama na suvom. Leti, kada je som uglavnom noću aktivan, pecanja šarana je veoma loše! Ja sam vam ubedljivo pokazao da na mestima gde somovi i šarani zajedno borave, šaran se u proleće i leto najbolje može pecati preko dana, ali noću (posebno let), tu somovi gospodare.

Leon Hoogendijk