Lovostaj na smuđa počinje 1. marta i traje do kraja aprila. Da li su ta dva meseca dovoljna da se izmresti tema je za ihtiologe, a ne za ribolovce. No, kako je malo verovatno da smuđ čita kalendar, teško da uvek radi „ono“ baš kada mu mi odredimo. Biće pre da se mresti kad mu dođe (vreme), kad mu biološki sat zazvoni, a ne kad mu naš zakon propiše.
Stoga je prilično zagovornika ideje da se svake godine prate meteorološke prilike pa da se lovostaj za sve vrsti riba određuje svake sezone posebno. I ne samo da se prilagođava datum početka lovostaja nego i dužina trajanja.
Prateći decenijama kapitalne ulove, nedvosmisleno se dolazi do zaključka da su brojni trofeji ulovljeni pred sam mrest – mnogi i u mrestu, tj. lovostaju. Možda ne i najveći, ali najteži sigurno – obično su to ženke pune zrele ikre. To su uglavnom ulovi s kraja februara. Naravno, ne može se kriviti ribolovac što je upecao smuđa dan pre početka lovostaja, ali fer bi bilo da svaki sportski ribolovac uopšte ne peca smuđa – ako je zaista sportski ribolovac – u februaru. Dobro, ako se baš ne može uzdržati već početkom februara, a ono bar od polovine. Jer licemerno je upecati ga 28. februara – iako nije kažnjivo. Ali kako je februar najkraći mesec, mnogi ga „malko“ produže, tek toliko da traje 35-40 dana, tako da februar postaje najduži mesec u godini, jer se mnogi ulovi smuđa iz marta prijave da su februarski.
Pošto je štuka u lovostaju od početka februara, jedino opravdanje za martovsko džigovanje smuđa je pecanje - soma. Kao, oni su se nameračili na soma a smuđ slučajno došao – i duboko progutao! Ajde?!
Neverovatno zvuči podatak da je najviše varaličara koji džiguju soma upravo u martu, iako je opšte poznato da je som riba koja ne voli zimu. Riba koja se poslednja budi iz muljevitog krtoga a prva zaleže u mirne dubine - koja zimu prespava kao medved u brlogu tople pećine - u poslednje vreme ima sve više poklonika teorije koja tvrde da som i "zimi radi“.
Radi – ako se ne prehladi; radi – iako se ne hrani! Ne hrani se - a „napada“ smuđaroške džidža-bidže! Spava – a jede! Pa stoga što je, verovatno, pospan i bunovan obično promašuje silikonce i napada ih leđima.
I eto tako, u zemlji apsurda nije neobično ni da je februar najduži mesec ni da je mart najbolji period za džigovanje soma. I to, izgledna, sitnog. Jer koriste fine, vitke, smuđaroške štapiće i tanane strune.
Nešto suptilnija grupa ne džiguje u martu soma, ali intenzovno ganja "bucova". Zbog toga su obale naših reka u martu okupirane od somdžija i bucovdžija, a kontrolori im ne mogu ništa. Istina, kontrolori kod nas i ne kontrolišu čime, šta i kada pecaš – i koliko i šta upecaš - nego imaš li dozvolu. Jer njima nije cilj da spreče krivolov, nego ribolov bez dozvole. Bez njihove dozvole, tj. dozvole njihovog gazde – korisnika vode. Kod nas su ribočuvari prodavci dozvola, a mnogi ribolovci prodavci magle. Koji, kad upecaju smuđa – zamagle.
