Navijači su (na engleskom) fanovi, ali meni to nije isto, jer „fan“ verovatni vodi poreklo od reči fanatik. A fanatik, ukoliko je navijač, nikad nije realan i objektivan. Recimo, ako je crno/bele boje voli „kao oči svoje“. Jer, i ja sam navijač Partizana, nekad sam bio i vatreni, ali ga nikad nisam voleo kao oči svoje. Jesam navijao, radovao se i nervirao, ponekad skoro plakao, ali nikad nisam mrzeo ni druge timove ni navijače. Stoga smatram navijače za pristojne ljude, civilizovane ljubitelje, pa čak i (delimično) objektivne.
Međutim, kada navijaču postanu fanovi ni slučajno ih ne smatram takvima, jer nikad nisu realni. Oni vole jedino svoje, a skoro da mrze sve ostale. Čak se ponose mržnjom. Njome, kao, dokazuju vernost svome klubu ili odanost svom idolu. S njima ne volim ni da polemišem, a kamoli da se družim, čak i ako navijaju za Partizan, Noleta, Ferrari ili Šumahera. Jednostavno, oni su „nedokazani“ – njima ne vredi iznositi činjenice, brojke i pokazatelje. Takvi ni logiku ni argumente ne prihvataju. Ma ni zdrav razum ne priznaju. Jer strasno vole, a strašno mrze.
Obično su takvi fudbalski navijači, ali iznenadio sam se koliko je fanova u Formuli 1. A ja naivno verovao da su svi ljubitelji F1 gospoda i džentlmeni. Istina, takvi su i bili nekad, jedino su se crveni tifozi izdvajali. Ali danas ko da je ceo svet poludeo i svi prolupali – čak i navijači F1 postadoše ostrašćeni mrzitelji. Internet, Fejsbuk i forumi prepuni su otrova i žuči. Kad se o Formuli 1 radi, jedan podforum o F1 je postao bolno ostrašćen, skoro brutalan, iako se dosta dugo opirao primitivizmu. Očigledno je da se i on postepeno priklonio uređivačkoj politici mržnje, toliko dominantnoj na čitavom forumu. Stoga pročitajte odličan tekst - vi kakvi ste, pronicljivi, ubeđen sam da ćete prepoznati o kome se radi.
Elem, pre su se izdvajali, uglavnom, navijači Ferarija po strasti kojom su navijali za svoj tim, iako ni pristalice Lotusa nisu bili manje žestoki u svojoj ljubavi i odanosti Čepmenovoj „štali“. Ali i mi „crveni“ smo se divili Lotusu i plakali za Petersonom, a oni cenili Ferrari i žalili za Žilom. Potom, kad se pojavio Ajrton, svi smo ga i cenili i voleli – i bili bolno ljubomorni što je u McLarenu a ne u našim timovima. Ali gle čuda, Senini fanovi nikoga i ništa nisu priznavali – a posebno su postali grubi posle tragedije u Imoli. Oni nisu cenili nijedan tim niti ostale vozače, pa čak ni... Prosta?! E, tada mi je bilo dosta!
A tek kad se pojavio Šumaher... Odjednom je planula neprikrivena mržnja. Ko da je Šumi bio kriv što je Sena poginuo. Mrzeli su strašno, i sve žešće kako je Šumahe titule i GP pobede nizao. Ta mržnja nije prestala čak ni danas - pogledajte OVU neprikrivenu zluradost "o kosmičkoj pravdi", koja eto traje čak i dok je Šumi u komi.
Međutim, Senini fanovi su čisti amateri, ma diletanti u navijanju, jer su Alonsovi fanovi prvaci sveta. Oni tek iz čiste kurtoazije, kao fol, priznaju Senu – iako ga ogromna većina nije nikad gledala. Ti mladići su izgubili svaki osećaj za realnost, jer Alonsa smatraju za cara – kao „Alonso je pobedio Šumahera“. Ajde?!
To je ko kad bi Šumijevi navijači voleli Mihaela jer je „pobedio Senu - 1994“. Eh, kamo sreće da jeste, sada bi Ajrton bio živ. Nije Sena izgubio titulu od Šumahera, nego je izgubio glavu zbog letve volana Williamsa. Ne znam šta bih dao da je ostao živ, i da ga je Šumaher u ravnopravnoj borbi pobedio.
Alonsovi fanovi su uglavnom mladi, golobradi, mnogi se ni Šumija iz Benetona ne sećaju, pa ni Mike iz McLarena. Oni obično pamte samo Šumijevu dominaciju, a zaista veruju da je Fernando pobedio Mihaela u Ferrariju 2005. a ne Kimija u McLarenu. Njima ne vrede argumenti da se te godine Ferrari nije mogao sastaviti (pa čak ni Šumi po kiši!) sa Bridgestone gumama, i da su Mitchelin bile znatno bolje. Jednostavno, po njima je Alonso bolji od Šumahera, i tačka. Ne bolji samo u dve godine nego uopšte. Stoga sada mrze Hamiltona, kao do juče Fetela. Iako brojke drugačije svedoče, recimo izbrojte šampionske titule:
Mihael Šumaher, 7 titula
Huan Manuel Fanđo 5 titula
Alen Prost, 4 titule
Sebastijan Fetel, 4 titule
Džek Brebem, 3 titule
Džeki Stjuart, 3 titule
Niki Lauda, 3 titule
Nelson Pike, 3 titule
Ajrton Sena, 3 titule
Alberto Askari, 2 titule
Džim Klark, 2 titule
Graham Hil, 2 titule
Emerson Fitipaldi, 2 titule
Mika Hakinen, 2 titule
Fernando Alonso, 2 titule
Luis Hamilton, 2 titule
------------------------------------
Oni titule ne priznaju, po njima je, kao, jedino bio bolji Sena. Sena... pa Alonso! Ni Šumi, ni Prost... ma ni Fanđo. A tek Fetel. Ma kakav Fetel, bre! Ne ni Lauda, ni Stjuart... ma niko. Jer Fernando Alonso je Bog.
Iskreno, broj titula ne treba da bude jedini pokazatelj. Recimo (po meni) je Mensel sa jednom titulom bolji od mnogih sa dve, pa i tri titule – jer ima veliki broj Grand Prix pobeda. A njih više vrednujem nego same titule. Evo trenutne rang liste GP pobednika:
Šumaher 91
Prost 51
Sena 41
Fetel 39
Hamilton 33
Alonso 32
Mensel 31
-----------------------------
Eto. Ukoliko tako posmatrate stvari, po kojim je to kriterijumima Alonso ispred Hamiltona, Fetela... Šumahera? No, dosta o njemu.
Nije mržnja navijača više toliko uperena u Šumahera. Sada je štafetu najomraženijeg preuzeo Fetel – jer je zdravo uspešan. I ko što neki smatraju da je Alonso bolji od Šumahera, sada drugi (ili ti isti) već smatraju Rikarda za boljeg od... Fetela?! Po njima je bolji jedne sezone i ukupno bolji. Tako je i sa Hamiltonom, nije bolji nego, kao, ima sreće. Eto, i Luis je već na listi omraženih. Neki ga mrze zbog boje, drugi zbog Alonsa... ali mrze. Kako će ga tek mrzeti iduće godine, kad Luis osvoji treću titulu...
Meni je svejedno, sad opet imam za koga da navijam, za Fetela i Raikonena pre svih, pa za Masu, Kvjata... I Luisa – zašto ne? Jer ponekad iz inata navijam za one koje drugi mrze.
Znam, opetće mi neki spočitavati da mrzim Alonsa. Ali istina je jedino da ga ne volim, tačnije ne podnosim – iako ga veoma cenim kao vozača-tehničara. Jednostavno, nije po mom ukusu, jer ja volim fajtere. Volim rasne trkače koje je teško prestići i kad su u slabijim bolidima. Ko je gledao Senu u Lotusu razumeće, ko nije nikad i neće! Volim „bezobrazne“ trkače, pit-bul borce, ko Šumi, Sena, Fetel, Hamilton, Mensel... Ko Žil Vilnev! Eto, Žila baš volim, a Alonsa ne. Ali mi ne pada na pamet da Žila smatram boljim od Fernanda, niti da mrzim Alonsa.
Alonsa ne podnosim i zbog „ljigavog“ karaktera. Možda sam malo pregrub, ali smučio mi se njegov odnos prema sopstvenim timovima i kolegama. Setite se čega je sve bilo u McLarenu sa Luisom, ili ponižavanja Mase u Ferrariju. Da i ne pominjem Pikea i Renault, kada se Junior jadan morao namerno zakucati u zid da bi Alonso pobedio! I, gle čuda, nikad Fernando nije bio ni za šta kriv, ma ni osumnjičen, pa tako ni kažnjen. A Šumi i Sena su nakažnjavani, i više puta diskvalifikovani. Zasluženo, dakako. Ali bre, Alonso ispade čist ko suza, naivan (nevin) ko francuska sobarica. Pa zar nije sopstveni tim (McLaren 2007.) ucenjivao i cinkario FIA komisiji. Ili zar nije 2010. na sva usta bolid F10 hvalio, a sada je Ferrari isključivi krivac za sve neuspehe. Ajde?!
Ferrari je kriv za Alonsove neuspehe, a Red Bull za Fetelove uspehe. I Mercedes za Hamiltonove. E, nije nego!
Eto, to bi bilo to. Ko je najbolji teško je reći. Jedino se zna ko je najuspešniji – onaj ko nosi najviše titula. A možda je najbolji onaj ko ima najviše osvojenih GP pobeda. Po meni, navijaču, je tako. A fanovi neka me – argumentima (!) – ubede u suprotno. Jer bez činjenica sve je samo šuplja priča, očajni vapaj ljubomornog i zavidnog fanatika kojeg je njegov idol ostavio na vetrometini interneta. Na milost nemilosrdnih brojeva i nepobitnih činjenica.
„Baš me briga šta govore brojke koje su ništa drugo do najobičnije nabijanje statistike“ – citiram jedan komentar, koji se nalazi ispod teksta „Zavrtanje-odvrtanje“. I šta sada raditi, kako voditi dijalog ili prepisku s nekim ko kaže „baš me briga za brojke“?! Nikako! Jer s takvima se može voditi polemika jedino šta bi bilo kad bi bilo, a nikako šta se stvarno dogodilo. Šta bi bilo da Askari nije poginuo, a šta da je Džim Klark ostao živ – koliko bi titula imao Džeki Stjuart? Da Lauda nije goreo u Nirburgringu 1976. Ili, da je Sena vozio Dejmonov i Žakov Williams 1996. i 1997. ili Šumi Kimijev i Masin Ferrari 2007. i 2008. – koliko bi titula imali danas?
Stoga, „šta bi bilo kad bi bilo“ priliči fanovima, a „to se zaista dogodilo“ objektivnim ljubiteljima Formule 1. Čak i ako su vatreni navijači, brojke, statistika, logika i istorija F1 moraju se uvažavati i postignuti rezultati poštovati.
FjodorD
P.S. Svakako da su najžešći fanovi tamo gde se raspravlja o politici, tu sve vrca od mržnje, bez mrvice zdravog razuma. Tako je na svim forumima a posebno pominjanom, tako je na Fejsbuku, tako je svuda. Stoga sam baš ovu ilistraciju izabrao za tekst, jer sam vatreni navijač Putina, skoro fan, hehehe. I tako će biti sve dok bude bilo natista...
