Posvećeno mome Baku, koji je umesto papira dobio knjigu, i njegovim roditeljima Marincu i Loli, drugarima Ciletu, Buliju, Rambu, Vuletu, Isaku, Astoru, Redu, Zerou, Piciju, Maloj, Rasu, jednookom Arisu i svim ostalim psima, znanim i neznanim, rasnim i mešanim, slavnim i bezimenim, negovanim i napuštenim. Jer ni jednom psu nije važno ima li pedigre, ništa im ne znači ni plemeniti rodovnik ni pobednički pehar na izložbi – time se hvale jedino njihovi vlasnici. „Nama konjima uošte nije važno da stignemo prvi na cilj, to je bitno jedino onima koji nas jašu.“ Miroslav Mika Antić Kako ne znam hoću li stići…

Zatrpavan očajem, birao sam on-line prijatelje prema hobiju. Računajući da će bar ribolovci ili maketari, veliki sanjari, bol da mi ublaže. I bi tako… jedno vreme. Međutim, jedan fanatični ribolovac, kojeg i lično poznajem, poče da na svom profilu objavljuje stihove. Malo-malo, pa vapaj… Avaj! A meni đavo ne da mira pa mu zvirnem u dušu. Gane me, zvekne stihom ko maljem, pošaljem mu poruku – odgovori mi pesmom. Kažem mu, Patak bre, odštampaj knjigu - podeli tugu s nekim, biće ti lakše. Poslušao me, ili više nije mogao da izdrži ni pored pecanja, tek… stiže mi onomad poklon: “Male…

Moja mati je penzioner, a bila je čitavog radnog veka učiteljica. U selu. E, nekad je bila priveligija biti pop, doktor i učitelj – svi seljani su ih poštovali. Pa kad recimo Marica - bogata „mesarica“ - sretne moju mamu, pozdravi je i kaže: „bila sam na pošti po novinama“... Kao, da joj stavi na znanju da, eto, i ona čita... Seljaci i seljanke nisu znali sve padeže – ali su bar znali da ne znaju! Pa bi naprasno počeli da se frljadu sas njih pred osobama koje su respektovali. A mi ih nismo ispravljali, kasno je bilo, čitavog života…

Jedan od nas, ali nije ko mi prosečni - nego neuporedivo talentovaniji! A ovo je tipična srBska priča – divila mu se čitava nacija… pa ga preko noći zaboravila! Pre više od petnaest godina na tadašnjem Trećem kanalu RTS-a, pokrenuta je sjajna emisija pod nazivom 3K Dur. Idejni tvorci bili su Ana Milićević, tadašnja urednica muzičkog programa Trećeg kanala i čuveni Voja Nedeljković. Koncept emisije je bio sličan današnjim formatima – organizovane su audicije, birani su najbolji kandidati a zatim su se kroz emisije oni takmičili u u pevanju a sve uz pratnju genijalnih Nevernih Beba. Žiri se menjao iz…

Nisam ekonomista, ali ni duduk – zaista mi nije jasno zašto je sada bolje?! Recimo, u jednom bačkom selu je na državnom (društvenom) poljoprivrednom imanju radilo oko 500 stalno zaposlenih seljana i sasvim pristojno zarađivalo. Naravno, svi oni su imali porodice. Svima dobro, svima dovoljno, nikome previše! Tako je ostajalo novca i za omladinsku organizaciju, fudbalski klub, osnovnu školu, dom kulture... A država je dobijala više jer je više njih radilo i plaćalo poreze i doprinose. Znači, poljoprivredno dobro je pomagalo selu, ali i pokrajini i republici. Tada je, u „tamnici naroda“ Jugoslaviji, pod „diktaturom“ jedne partije, u tom selu…