Kako danas stoje stvari u ribolovačkom svetu, izgleda da se u životu sve većeg broja pecaroša ušunja onaj presudni trenutak, kad prvi put pomisli: a zašto ne bih uzeo i ja feeder štap u ruke da probam. Tako ribolovac koji prvi put uzme feeder štap u ruke da svoj doprinos pa se broj feederaša poveća za još jedan. Takvo uživanje polako ali sigurno razagna ribolovčevu prvobitnu rezervisanost i sumnjičavost, kojoj su dosta podložni rekreativni ribolovci i odagnati duboko urezani otpor s kojim oni ignorišu novitete. A to se redovno dešava kad se uzme u ruke ovaj mnogo-mnogo moderan, dugački i pretanki elastični štap, koji “ne služi ničemu, jer će se i na kederu slomiti“. Znajući da su pecaroši rekreativci tradicionalno konzervativniji od svojih kolega takmičara značajna je novost da se, eto, i u njihovim redovima iz dana u dan povećava broj ljubitelja feeder tehnike.
Vto šta nam priča jedan okoreli rekreativni sportski ribolovac, koji se nakon prvog pecanja zaljubio u feeder tehniku. Posetili smo u Zrenjaninu Oskar Papa, da ga priupitamo zašto se opredelio za feeder pecanje. Ali i da nam ispriča, kako on najčešće koristi ovu tehniku u svakodnevnoj praksi.
- Pre nešto više od šest godina prvi put sam uzeo u ruke feeder štap i od tada je feeder tehnika postala moja omiljena pecaroška disciplina. Razlog za to je vrlo jednostavan. Naime, naspram tradicionalnih dubinki, pa i teleskopskih štapova, sa laganim feeder štapom mnogo je uzbudljivije i kvalitetnije pecanje. Ko se opredeli za ovu finu ribolovnu tehniku taj višestruko uživa u pecanju, počevši od zabacivanja mamca, kontriranja, pa i kod zamaranja ribe, ali i kod poentiranja ribe. S obzirom da se peca finom dubinkom, pecanje je sa više osećanja, ali i sa više ulova – poveravao nam se Oskar Pap, strastveni pecaroš, koji ni ne pomišlja da učestvuje na ribolovačkim takmičenjima. Ali zato svako svoje slobodno vreme provodi na vodi, na rekreativnom pecanju u društvu svojih feeder štapova.
Od tekućih voda on obilazi Tisu, Tamiš i Begej, ali zabacuje i na Zrenjaninskim jezerima. Ipak, kako nam priznaje najviše mu godi pecanje na Traktor bari, koja osim bele ribe i karaša, zna često da iznenadi i sa prelepim primercima divljih šarana i amura.
- Stalno nosim sa sobom dva feeder štapa, iako to ne znači da ću samim tim automatski i pecati na oba. Kad se odlučim da lovim belu ribu, na udaljenosti do 50 metara od obale, tada redovno koristim moj Energoteam Rubin Feeder Match štap, koji je 3,60 m dužine. (Ovo je kombinovani štap, praktično dva štapa u jednom, koji se po potrebi može upotrebljavati kao meč ili kao feeder štap, sa jednostavnom izmenom vršnog dela. Ukoliko zaželite pomoću klasičnog šupljeg Avon vrha možete pecati sa vegler ili klasičnim plovcima, a kada na štap postavi noseći deo za feeder vrhove može se pecati sa hranilicom). Rubin je veoma lepo dizajniran, izrađen je od IM7 karbona, i ima srednju akciju. Štap sam upario sa mašinicom Shimano Alivio 2500 RB, na čiju špulnu je namotan kao osnovni najlon Energoteam Power Feeder najlon. U zavisnosti od situacija maksimalna debljina najlona ide do 0,20 mm. U montažu stavljam kaveznu hranilicu od 40 grama. Kao predvez za udicu koristim Titan DTC double Teflon coated 0,14 mm, dužine 40 cm. Udica je Hayabusha broj 10 QB 16411. Predvez sa udicom reedovno vezujem kući pre pecanja, a zamenu oštećene udice ili puknutog predveza za svega nekoliko sekundi mogu uraditi na licu mesta, zahvaljujući brzoj kopči (Quick Change Swiwel). Tu kopču obaveno koristim, a koja je još i uparena sa gumenim zvonom, koje se navlači na kopču.
Kad pecanje zahteva bacanje na veću udaljenost Feeder Match štap zamenjujem sa Energoteam Rubin feeder štapom, koji je izradjen takodje od IM-7 carbona, ali ima težinu bacanja od 40-80 grama. Srednji član kod ovog štapa je krući i brži, tako da je on pogodniji za zabacivanje na veću udaljenost, ali i za lakše zamaranje krupnjih riba. Idealna debljina najlona za ovaj feeder štap je najlon debljine 0,20 mm.
Prihranu volim da pripremim na vodi. Svaki pecaroš ima neku svoju tajnu, a moju ću sada odati. Kad pecam belu ribu i karaše za svaku moju pecarošku turu pripremim oko 2,5 kilograma prihrane. U miks redovno stavljam 1 kg Van Den Eyde Catch smeše s obzirom da sa ovom hranom (primamom) imam veoma pozitivna iskustva, a koja je pravljena na slatkoj osnovi, i bogata je hranljivim materijama, te se dobro pokazala i u lovu šarana i babuške. U miks još umešam i oko 250 grama crvenih i zelenih engleskih mrvica. Na sve to sipam 2 kašike Carpix praškaste arome, i oko 100 mililitara Sen Sas tečnog liquida sa aromom larve od komaraca. Da bi na kraju dodao u mix i dve šake šećerca.
Kad nisam na mom omiljenom pecaroškom mestu ribolov redovno započinjem sa mapiranjem dna. Kad pronadjem pogodno mesto, osnovni najlon učvrstim u klips mašinice da bi svaki sledeći zabačaj bio veoma precizan. Tad izvršim osnovno hranjenja. Kod mene je to iz navike 10 punjenja hranilice. I tek posle namamčim udicu i započinjem pecanje. Mamci koje na divljim vodama rado koristim su crvići, pinkiji, gliste i šećerac – ispričao nam je Oskar.
Eto vam kolege ukratko i taktike i feeder tehnike, i mamaca i pripame, pa se oprobajte i vi u fider ribolovu. Engleskom stilu pecanja koje stiče sve više pristalica i među ribolovcima Srbije
Ištvan Kazi
