Nezahvalno je biti novinar koji piše (fotografiše, snima) ovde kod nas, pa čak ni ako je to u Vojvodini “civilizovanoj”. Ribe malo, šta da piše (fotografiše, snimi)? A kad napokon nešto u objektiv uhvati, bude ovako - ko na slici dole - štuke vise na “povorci”! Ajd’ sad’ što vise, nego što je previše: PO VAŽEĆEM ZAKONU DOZVOLJENO JE ULOVITI SAMO TRI PLEMENITE RIBE DNEVNO u meri! Ove su u meri, ali preko mere je i broj (ne)dozvoljenih štapova. A kad je ribolovac neumeren, novinar mora biti umeren, pa tiho prokomentarisati (kao Mirko u emisiji “Čari ribolova”): “aman, zar mora toliko”?
Kod nas se štuke odavno smatraju ribom koje (kada radi) može svako da se napeca, i koje nije greh pojesti; pojesti SVE koje upecaš - svih 4, 5, 6... 10... 50 komada - za jedan dan! A ako je ne možeš sam, poješće je rođaci. Ili komšiluk. Ili svinje! Da, kod nas se i svinje hrane štukama...
Kod nas je dozvoljen lov kederom, iako to nije najsportskije - marim baš što nije varalicom - ali zašto na toliko štapova za ovoliko ulova?! I posle će se možda ovaj štukaroš žaliti na cenu dozvole i na “nedostatak” ribe?! A oni koji “gazduju” vodama će se hvalisati svojim čuvarima i kontrolorima, a i na to kako su silne pare dali na poribljavanje sada - pred novu dodelu voda na gazdovanje. Priča se da će se “pokloniti” vode na 10 godina - uspešnima?! Ajde?! Baš su uspešno gazdovali, kao što su sačuvali Manđelos: prošle godine voda za uživanje, ove za živciranje jer... TAMO VIŠE NEMA ŠTUKE! Kažu: “pokralo”. Ko “pokralo”. Kako “pokralo” kad je bilo čuvano? Kažu: pokrali oni koji su čuvali?! Možda, ne znam? Znam samo da ribe više nema!
A oni što “bućkadu” (i mućkadu), dozvole kupuju u ratama: neka ‘artija im potvrda, koja je kao (tako se priča) dokaz pred čuvarima da čo’ek eto ima prava da bućka, a pošto nema novaca (skupa bućka, brale!) da je plati odjednom, plaća na rate?! Bućka odma’, a platiće kad-tad. Nikad! Posle se (to se priča, ali ja ne verujem!) lepo pocepa ta ‘artija, a pare od prve rate - u džep! I vuk sit i ovce na broju: gazda vode mazn’o lovu od ko zna koliko rata i ko zna koliko “dozvola” za bućku, a opet zadovoljan i bućkaroš jer je platio samo jednu ratu, a lovio cele sezone. Još uvek se krade društveno (državno) sve dok sve ne bude privatno! Samo, tuga je što će (čast izuzecima!) novi vlasnici biti i neki sadašnji korisnici voda!
A Nele je ovu štuketinu upecao na najsportskiji naćin - varalicom! Slikao pa je vratio, u vodu privatnu! E, zato se Nele prostire ko p(r)oster - na dve strane. “Trofej” je za “kajzere”, za one koji pošteno (za)rade, pa (u)pecaju. A za one koji još (samo)upravljaju ovde NEMA MESTA, te “uspešne” “vodo-gazde” neka ‘fale drugi, ja neću!
Dragan Jovanov
