Dobri ribolovci znaju da je najbolja obala sa koje treba pecati na stajaćim vodama ona gde vetar duva u lice. To i nije najprijatnije mesto ali bez sumnje ribe će nastojati da se hrane baš duž te obale. Šta nagoni ribe da izaberu tu stranu? Kako da vam vetar postane saveznik u pecanju?

Vetar snižava temperaturu vode na njenoj površini, putem procesa isparavanja. Ohlađeni, površinski sloj vode, biva oduvan prema vetrovitoj obali, gde tone i vraća se nazad - naspram vetru. Na plitkim jezerima ovaj proces meša vodu, pa je njena temperatura gotovo konstantna po dubini. Drugi efekat vetra je da pojačava rastvaranje kiseonika što je, zajedno sa temperaturom, najbolji pokazatelj da li se riba hrani, ili ne. U jezerima dubljim od 6 metara, voda se raspoređuje u tri sloja različite temperature. Debljine i temperature ovih slojeva variraju u zavisnosti od doba godine.
Uzmimo za primer slojeve jezerske vode u leto. Prvi sloj, epilimnion, je najtopliji, i prostire se sve do dubine do koje prodiru sunčevi zraci. Na dnu je najhladniji sloj - hipolimnion, a između ova dva nalazi se termoklina - uzani vodeni sloj, gde se temperatura naglo menja sa promenom dubine.
U leto, ali kada vetar duva konstantno, dovoljnom jačinom, u istom pravcu, svi slojevi vode su nagnuti: topli sloj dopire do dna na vetrovitoj strani jezera, a hladna voda doseže površinu na strani gde je zavetrina. S obzirom da većina ribljih vrsta traži topliju vodu, one će težiti da se hrane duž vetrovite obale.
U veoma dubokim jezerima, temperatura termokline i najhladnijeg sloja - hipolimniona, menja se samo za stepen ili dva tokom godine. Zato je pametno na ovakav teren poneti termometar, kako bi temperatura vode mogla da se proveri, i na taj način eliminišu mnoge lokacije sa veoma hladnom vodom, a izaberu tereni sa odgovarajućom temperaturom.
Šta reći za plića jezera, gde nema dovoljno dubine za formiranje slojeva? Da li važi tvrdnja da je biranje vetrovite obale najbolje rešenje? Tada smo u situaciji kada možemo samo da špekulišemo da li će temperatura, u slučaju da je vetar duvao dovoljno dugo, biti ujednačena od vrha do dna. Šta je to što sada nagoni ribu da traži vetrovitu obalu?
Smatra se da riba prati hranu - mrtve i umiruće insekte, odgurane duž površine vode, niz vetar. Ipak, ovo važi za ribe koje izlaze na površinu da se hrane, kao što su šaran i crvenperka. Ono čega treba da se prisetimo je da ohlađena površinska voda, kada dosegne vetrovitu obalu, tone i počinje da teče nazad - nasuprot vetru. Ova podvodna struja je razlog što, kad pecamo na plovak, treba da stavimo više olova, ili koristimo jače indikatore trzaja, za dubinku. Podvodna struja nosi čestice hrane povučene sa površine, pa na vetrovitoj strani treba očekivati i ribu koja se hrani pri dnu.
Možda najznačajnija od svih je činjenica da riba radije pliva nasuprot struji, nego niz nju. Riba u reci se drži mesta, ili pliva uzvodno, i samo na kratko se pušta nizvodno, odmah se vraćajući u struju. Verujem da se isto ovo dešava na stajaćim vodama kad postoji podvodna struja, pa riba pliva uz nju dok ne dosegne vetrovitu stranu jezera, gde nastavlja da drži mesto u struji duž obale.
Postoje izuzeci od svakog pravila, naravno, kao kada je najbolje pecati sa vetrom u leđa. Na primer, tokom dugih toplih perioda, kada se voda toliko zagreje da procenat rastvorenog kiseonika pada, pa se riba mnogo komfornije oseća u hladnijoj vodi. Ili, kada se jačina vetra, posle konstantnog duvanja, naglo smanji, slojevi vode će se usled inercije nagnuti na suprotnu stranu, tako da se dobija efekat obrnut opisanom. Ovo naginjanje na jednu i drugu stranu se nastavlja jedno vreme, dok se voda ne smiri po celoj zapremini, uzrokujući da se topliji sloj nalazi čas na jednoj, čas na drugoj strani jezera. Što je veće jezero, veći je efekat ovog naginjanja, i veći je broj oscilacija slojeva dok se voda ne smiri.Sve što sam rekao ide u prilog tome da na vodu uvek treba poneti termometar. Jačina vetra i njegov pravac mogu toliko da utiču na temperaturu vode i količinu rastvorenog kiseonika da nikad ne možete biti sigurni šta se zbiva ispod površine, bez merenja temperature.
Termometar - to je esencijalni deo ribolovačkog pribora!