Lokalni nazivi: Maksimalna dužina: do 3 m Maksimalna težina: do 200 kg Vreme mresta: od polovine maja do kraja juna. Opis i građa: Som je naša najveća slatkovodna riba, ali i evropska, ako ne računamo morunu (belugu) koja je ipak više morska riba. Izgledom se mnogo razlikuje od ostalih rečnih riba. Telo mu je bez krljušti, potpuno golo, pokrivenu sluzi. Ima veliku spljoštenu glavu i velika usta, čije su čeljusti načičkane sitnim, oštrim, malim zubima povraćenim unazad. Ima šest velikih brkova, od kojih su dva na gornjoj vilici znatno veći nego oni u donjoj. Oči su male, visoko postavljene prema temenu. Leđno peraje je…

Lokalni nazivi: krap Maksimalna težina 40 kg Maksimalna dužina 120 cm Vreme mresta: od aprila do kraja maja Opis i građa: Za razliku od drigih riba svoga roda, šaran ima karakteristično dugo leđno peraje, sa jakom prvom koštanom žbicom, koja je testerasto nazubljena. Usne su okrugle, debele. Na uglovima gornje usne ima dva para brkova, jedan par kraćih i tanjih, drigi par dužih i debljih. Pošto kosti čeljusti nisu potpuno pričvršćene sa kostima glave, šaran može usta da produži u oblik široke cevi, kojom efikasnije usisava hranu sa dna reke, bare ili jezera. Boja mu je zlatnožuta, leđa tamnozelenomrka, a trbuh beo.…

Lokalni nazivi: škobo, podust Maksimalna težina 1,5 kg Maksimalna dužina 50 cm Vreme mresta: od marta do maja Opis i građa: Telo izduženo, valjkastog oblika, po bokovima manje spoljošteno. Glava relativno mala, sa karakterističnim ustima koja su sa donje strane i poprečno presečena. Usne rožnate i oštre, a sam nos je u vidu gubice, koja je hrskavičava i isturena unapred. Unutrašnjost trbuha je prekrivena crnom opnom. Leđa su mu svetlije sivomaslinastozelena, bokovi ispod bočne linije svetlosrebrni. Leđno peraje visoko i zelenkasto, a ostala svetlocrvena. Oči crne, okružene žutom bojom. Navike, stanište, rasprostranjenost: Široko je rasprostranjen, a najviše u vodama Dunavskog sliva,…

Lokalni nazivi: Maksimalna dužina 1,40 m Maksimalna težina 25 kg Vreme mresta: februar i mart Opis i građa: Po izgledu štuka se mnogo razlikuje od ostalih slatkovodnih riba našeg poneblja. Telo joj izduženo i valjkasto, a glava dugačka i prema gubici sve više spljoštena u vidu pačijeg kljuna. Ima velika i snažna usta, sa mnogobrojnim jakim, šiljatim ali oštrim, zubima. Leđno peraje je izrazito povučeno prema kraju tela i repnom peraju. Telo kao torpedo pokriveno je sitnom krljušti. Štuka je prava "mišićna opruga", koja pri napadu postiže veliko početno ubrzanje. Štuka je najbrži starter i sprinter među našim rečnim ribama, ali ne može dugo da pliva…

Manjić (Lota lota) je jedini slatkovodni pripadnik veoma cenjene (a pre svega ukusne) familije bakalara koji nastanjuje velike sporotekuće reke i nizijska jezera veoma širokog areala, koji se rasprostire od istočne Francuske, preko istoka i severa evropskog kontinenta, sve do prostora Ruske federacije. Na starom kontinentu nema ga na Britanskom ostrvu gde je poslednji divlji manić ulovljen 1972. godine, zatim na Iberijskom poluostrvu, kao ni na jugu Balkanskog poluostrva. Međutim, i u zemljama tih regiona razmišlja se o poribljavanju nekih voda ovom vrstom ribe koja je izuzetno tražena zbog ukusnog i lako svarljivog mesa, a njegova džigerica posebno, što zbog…