O značaju kontre zadate u pravom trenutku uopšte nije potrebno naširoko polemisati, pa tako ni pisati, ali priču o jednoj kontri moram podeli s vama. Beše to davno, kada nije bilo „fišermana“ rođenih da pecaju nego pecaroša rođenih da rade. Stoga su najviše pecali penzioneri. Elem, na kultnom stecištu novosadski pecaroša, legendarnom „Špicu“ (ušće kanala D-T-D u Dunav), pecali su penzioneri. Mi, zaposleni, s čežnjom smo gledali časne starine kako rašire svoje dubinke i „germinama“ praktično pokriju sva udarna mesta, što bi se danas reklo: „spotove“. Malobrojni varaličari, kao ja tada, mogli su jedino da bacaju uzvodno svoje tvistere –…

Nedovoljna briga, neadekvatna regulativa, profit kao glavna ideja vodilja, nedostatak razgovora pre delanja ili... nešto što nam se prečesto događa. Jesmo li prema prirodi svi zajedno u Srbiji mogli bolje? I hoćemo li svi zajedno nešto promeniti? Tema mog izlaganja biće neki konkretan slučaj, biće neke moje misli koje sigurno jesu i misli svih nas koji volimo prirodu, koji bi da je bar istu ili bolju ostavimo pokoljenjima. Radi se o reci sa koje sam nekad slao tekstove, slike, radosti, koju i sada rado slikam za sopstvenu arhivu a koja je savremenim delovanjem, možda nedovoljnom kontrolom novouspostavljenog ili jednostavno manjkom…