Да ли је немарност од бахатости или бахатост од немарности? Шта је старије аутодеструкција, болест или аутошовинизам и где се то види у природи? Ваља ли се уопште трудити за било шта? Да ли заиста све негде неко одлучује за нас? Да ли смо толико мали, лењи или малодушни и ко нас то тако учи? У природи се најбоље види да је лењост гора од болести. Од људских чула мирис и бука се најбрже прихвате “ко своји”, то је оно што се зове хабитуација или просто речено навика. Ми смо се изгледа навикли да се смеће баца где ко и…

Evo kako ja vidim pojedine dane svog života, za jedno… tridesetak godina. Godina je 2050. i sasvim običan dan. Sedim zamišljen na terasi, čitam novine i pijem palkohol. To vam je praškasta materija voćnog porekla sastavljena od GMO voća sa ekstraktima soje i dodatim ekstaktima boje. Samo izaberete od kog voća ćete piti i boju, a doda se voda i kao da pijete rakiju. Može i da se šmrče. Kako ko voli. Ja obično pijem od šljive, u tečnom obliku sa dodatkom boje bureta. Po ko zna koјi put sam glasno opsovao sebe u brk i bacih novine. Od kada…

Mislio sam kako ja, kao, mogu da ostanem slobodan, da sam imun na mrežu, kad... 'hoćeš vraga – postao sam zavisnik - prosto moram da zvirnem i vidim ko je šta (obično koješta) nažvrljao na svom zidu. Branim se tako što nemam mnogo prijatelja – što ih je više tim me više bombarduju nebuloznim statusima, ali koliko god da ih „moj profil“ briše ostaje previše. A jedva da je njih dvadesetak do čijeg mišljenja mi je zaista stalo. Međutim, vremenom ih se nakupi, traže ljudi da budi prijatelji sa matorim namćorom, pa ih pustim. Čak se i zahvale na prijateljstvu.…

Proći će. Ne sećam se kada sam ovo usvojio kao životni moto. Verovatno sa padom nada i želja u ponor. Rodiš se, ne tražiš, ali te donesu na svet. Beše veselo detinjstvo, puno nestašluka, mirisa tek ispečenog hleba, dečije graje napolju. Beše detinjstvo bez brige, bez opterećenja... Tek po koja pljuska, tu i tamo, zbog ubranog komšijskog voća, zbog poderanih kolena, zbog toga što zaboravih na ručak. Beše srećno detinjstvo. I mladost. Učili su nas da učimo, da je sramota ne završiti škole, da je sramota ne poštovati starije, autoritete, učitelje, profesore, nadređene. Učili su nas da su ti ljudi…

На Св. Саву ове године може бити да ће се опет вргнути прилике виш’ Србије по небу ведроме. Можда не тако драматичне ко 1804. за нас људе, али за пастрмке, кленове, ракове, Мајске мушице за наше реке можда никад драматичније. Све оне радње, сва она бахатост, неразумевање, непоштовање “слабијих” и угњетених доводе људе у ситуацију да осећамо да једна раја два харача даје и да царовати оба не можемо. Притерани смо до дувара. Нема даље. Или цеви или реке, или деструкција или пејзажи, или пастрмка или евро, или реке милионима грађанима на чување или милиони евра десетинама људи на уживање.…