(Besomučno uživanje) Ako je tačno da je vreme novac, onda je Srbija najbogatija zemlja na svetu, većina su milioneri. Imaju toliko “novca” da ne znaju šta će s njim. Stoga pecaju. Pecaju leti, pecaju zimi… pecaju i po ciči zimi. Ma, po ciči još ponajviše! Jer je tada riba koncentrisana po zimovnicima. A u normalnim zemljama se zimi, uglavnom, ne peca. Ili bar ne po zimovnicima, tamo gde se riba ukrtožila, grupisala i sklonila da bi prezimila. Da bi uopšte preživela. Jadna glupava riba, ne zna da se mora skloniti od nas, a ne od zime. Jer se kod nas…

(Zabranjeno za mlađe od 18 godina!) Ustajem tek oko sedam, pola osam - oni su još od pre pet na vodi... U osam doručkujem – dolaze i oni. Vidim da su nervozni – smuđ nije radio, a bili su nestrpljivi, iako sam ih upozorio da ne radi. Doručkujemo zajedno, ja polako oni ko da nisu jeli 100 godina. Gutaju, žuri im se. Uzimam veliku kafu i premeštam se od stola u fotelju na terasi – pijuckam i pušim natenane. Pridružili su mi se i oni, iako nevoljno. Kafu su istresli na eks pa sada nervozno cupkaju nogama. Podjebavam ih da…

Skoro sam negde pročitao da je čovečanstvo u dvadesetom veku doživelo veće promene i učinilo veći napredak nego u prvih devetnaest vekova zajedno, a najveći deo tih promena i napretka se dogodio baš u poslednjoj deceniji istog! Podatak je fascinantan. Ne znam kako je autor do njega došao, ali ako se samo malo okrenemo oko sebe videćemo da je skoro sve što nas okružuje nastalo baš u 20. veku, a dobar deo toga upravo u poslednjoj deceniji. A nastavilo, nažalost, i u 21. Pa dobro, pomislićete, neka je i tako, ali kakve to ima veze sa pecanjem? Ima veze! Priča…

Često imamo priliku da čujemo ili pročitamo na nekom sajtu ili u časopisu da Pera (Žika, Mika) peca 350 dana godišnje, ili da Joca (Kića, Mića) ne peca samo za Slavu i Božić. Ja bih zaista bio presrećan kada bih mogao da pecam cele godine svaki dan, ali... Mene zanima rade li ti ljudi, jesu li zaposleni, studiraju li, imaju li porodice, devojke? Podrazumeva se da ne računam penzionere, oni su svoje slobodno vreme već ranije zaradili. Da stvar bude još gora, nas koji ne idemo na vodu svaki dan, zovu u šali (a često i zbilji), „vikend pecaroši", „teoretičari“,…

Ista meta, isto odstojanje – a ribe sve manje! Iz godine u godinu priča se ponavlja. Eto, promenili smo i naziv države, i granice, i sistem, grb, zastavu i himnu, ne znam više koliko vlada, skupštinskih saziva, koalicija, a ribolovci partija... i sve isto. Samo njega nema. Dobro, nije baš sve po starom – imam novi pasoš. I ne grejem se ove godine ko prošle na struju, ili pretprošle na plin, već na drva. Ali ne sečem šumu ko indijanci, nego uši – da kupim drva! U takvoj situaciji ribolov je lek, pecanje je melem. Ne melem na ranu nego…